Otpadne materije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bucket loader dumping a load of waste at a waste depot
Čvrsti otpad nakon usitnjavanja do ujednačene veličine.
Skulptura raka napravljena od odbačene plastike
Umetnička instalacija napravljena od plastičnih boca i drugog nebiorazgradivog otpada

Otpadne materije su produkti nastali fiziološkim funkcijama čovjeka i životinja, kao i svim drugim mnogobrojnim ljudskim aktivnostima u sopstvenom okruženju.[1]

Prema porijeklu dijele se na:[uredi | uredi izvor]

Prema stanju u kome se nalaze dijele se:[uredi | uredi izvor]

Prema stepenu opasnosti dijele se:[uredi | uredi izvor]

Rešavanje problema otpada:[uredi | uredi izvor]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Šta čini otpad zavisi od oka posmatrača; otpad jedne osobe može biti resurs za drugu osobu.[3] Iako je otpad fizički objekat, njegovo stvaranje je fizički i psihološki proces.[3] Definicije koje koriste razne agencije su date ispod.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Prema Bazelskoj konvenciji o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njihovog odlaganja iz 1989. godine, čl. 2(1), „otpad su supstance ili predmeti koji se odlažu ili su namenjeni za odlaganje ili se od njih zahteva odlaganje prema odredbama nacionalnog zakona".[4]

Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija[uredi | uredi izvor]

UNSD Rečnik statistike životne sredine[5] opisuje otpad kao „materijale koji nisu primarni proizvodi (tj. proizvodi proizvedeni za tržište) za koje proizvođač nema dalju upotrebu u smislu sopstvene svrhe proizvodnje, transformacije ili potrošnje, a koje želi da odloži. Otpad može nastati prilikom vađenja sirovina, prerade sirovina u međuproizvode i finalne proizvode, potrošnje finalnih proizvoda i drugih ljudskih aktivnosti. Ostaci koji se recikliraju ili se ponovo neposredno koriste su izuzeti“.

Evropska unija[uredi | uredi izvor]

Prema Okvirnoj direktivi o otpadu 2008/98/EC, čl. 3(1), Evropska unija definiše otpad kao „predmet koji nosilac odbacuje, namerava da odbaci ili je dužan da odbaci.“[6] Za bolje stuktuirani opis Direktive o otpadu, pogledajte rezime Evropske komisije.[7]

Izveštavanje[uredi | uredi izvor]

Generisanje otpada, mereno u kilogramima po osobi dnevno.

Postoji mnogo pitanja koja okružuju izveštavanje o otpadu. Najčešće se meri po veličini ili težini, i postoji velika razlika između njih. Na primer, organski otpad je mnogo teži kada je mokar, a plastične ili staklene flaše mogu imati različite težine, ali su iste veličine.[8] Na globalnom nivou, teško je evidentirati otpad jer zemlje imaju različite definicije otpada i šta spada u kategorije otpada, kao i različite načine izveštavanja. Na osnovu nepotpunih izveštaja njenih učesnika, Bazelska konvencija procenjuje da je 2001. godine nastalo 338 miliona tona otpada.[9] Za istu godinu, OECD je procenio 4 milijarde tona iz svojih zemalja članica.[10] Uprkos ovim nedoslednostima, izveštavanje o otpadu je i dalje korisno u malim i velikim razmerama da bi se utvrdili ključni uzroci i lokacije, i da bi se pronašli načini za sprečavanje, minimiziranje, obnavljanje, tretman i odlaganje otpada.

Troškovi[uredi | uredi izvor]

Ekološki troškovi[uredi | uredi izvor]

Otpad kojim se neadekvatno upravlja može privući glodare i insekte, koji mogu da nose gastrointestinalne parazite, žutu groznicu, crve, kugu i druge bolesti za ljude, dok izlaganje opasnom otpadu, posebno kada se spali, može izazvati razne druge bolesti uključujući rak.[11] Toksični otpadni materijali mogu kontaminirati površinske vode, podzemne vode, tlo i vazduh što uzrokuje više problema za ljude, druge vrste i ekosisteme.[12] Tretman i odlaganje otpada proizvodi značajne emisije gasova staklene bašte (GHG), posebno metana, koji značajno doprinose globalnom zagrevanju.[9] Kako se globalno zagrevanje i emisija CO2 povećavaju, tlo počinje da postaje veći ponor ugljenika i postaje sve nestabilnije za život biljaka.[13]

Društveni troškovi[uredi | uredi izvor]

Upravljanje otpadom je značajno pitanje ekološke pravde. Mnoga od gore navedenih ekoloških opterećenja češće snose marginalizovane grupe, kao što su rasne manjine, žene i stanovnici zemalja u razvoju. NIMBY (not in my back yard) je protivljenje stanara predlogu za novi razvoj jer im je blizak.[14] Međutim, potreba za proširenjem i postavljanjem postrojenja za tretman i odlaganje otpada raste širom sveta. Sada postoji rastuće tržište u prekograničnom kretanju otpada, i iako većina otpada koji teče između zemalja ide između razvijenih zemalja, značajna količina otpada se premešta iz razvijenih u zemlje u razvoju.[15]

Ekonomski troškovi[uredi | uredi izvor]

Ekonomski troškovi upravljanja otpadom su visoki i često ih plaćaju opštinske vlasti;[16] novac se često može uštedeti efikasnije dizajniranim ruta sakupljanja, modifikovanjem vozila i javnim obrazovanjem. Politika zaštite životne sredine, kao što je plati koliko bacaš, može smanjiti troškove upravljanja i smanjiti količine otpada. Oporavak otpada (odnosno, reciklaža, ponovna upotreba) može da smanji ekonomske troškove jer se izbegava vađenje sirovina i često smanjuje troškove transporta. „Ekonomska procena sistema upravljanja komunalnim otpadom su studije slučaja koristeći kombinaciju procene životnog ciklusa (LCA) i životnog ciklusa troškova (LCC)“.[17] Lokacija objekata za tretman i odlaganje otpada često smanjuje vrednost imovine zbog buke, prašine, zagađenja, neuglednosti i negativne stigme. Neformalni sektor otpada uglavnom se sastoji od sakupljača otpada koji sakupljaju metale, staklo, plastiku, tekstil i druge materijale, a zatim njima trguju zarad profita. Ovaj sektor može značajno da promeni ili smanji otpad u određenom sistemu, ali drugi negativni ekonomski efekti dolaze sa bolešću, siromaštvom, eksploatacijom i zlostavljanjem njegovih radnika.[18]

Uticaj na zajednice[uredi | uredi izvor]

Ljudi u zemljama u razvoju pate od kontaminirane vode i deponija uzrokovanih nezakonitom politikom vlade koja dozvoljava zemljama i kompanijama iz prvog sveta da transportuju svoje smeće do njihovih domova i često u blizini vodenih površina. Iste te vlade ne koriste taj profit od trgovine otpadom da kreiraju načine upravljanja deponijama ili izvorima čiste vode. Fotograf Kevin Makelvani[19] dokumentuje najveću svetsku deponiju e-otpada pod nazivom Agbogbloši u Akri u Gani, koja je nekada bila močvara. Mladići i deca koji rade u Agbogblošie razbijaju uređaje da bi došli do metala, zadobijaju opekotine, oštećenja očiju, probleme sa plućima i leđima, hroničnu mučninu, iscrpljujuće glavobolje i respiratorne probleme, a većina radnika umire od raka u svojim dvadesetim godinama.[20] Na Makelvanijevim fotografijama, deca na poljima pale frižidere i kompjutere sa pocrnelim rukama i dotrajalom odećom okruženi životinjama, poput krava sa otvorenim ranama, na smetlištu. Postoje gomile otpada koji se koriste kao improvizovani mostovi preko jezera, pri čemu metali i hemikalije prodiru u vodu i podzemne vode koje bi mogle biti povezane sa vodovodnim sistemima u kućama. Ista nesrećna situacija deponij može se videti i u drugim zemljama koje se smatraju trećim svetom, poput drugih zapadnoafričkih zemalja i Kine. Mnogi se zalažu za upravljanje otpadom, zaustavljanje trgovine otpadom, stvaranje postrojenja za tretman otpadnih voda i na kraju obezbeđivanje čistih i pristupačnih izvora vode. Zdravlje svih ovih ljudi na deponijama i obuhvaćenih vodnih sistema su ljudske potrebe/prava koja se oduzimaju.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Grupa autora, Preventivna medicina, Prosveta , Beograd, 1952.
  2. ^ a b Grupa autora, Popularni medicinski leksikon, NIP , Zagreb, 1955.
  3. ^ a b Doron, Assa (2018). Waste of a Nation : Garbage and Growth in India. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-98060-0. OCLC 1038462465. 
  4. ^ “Basel Convention.” 1989. „Basel Convention Home Page” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2017-05-16. g. Pristupljeno 2017-05-27. 
  5. ^ Glossary of Environment Statistics Arhivirano 2013-01-04 na sajtu Wayback Machine. 1997. UNSD. Updated web version 2001.
  6. ^ „Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance)”. europa.eu. 22. 11. 2008. 
  7. ^ European Commission's summary
  8. ^ "Solid Waste Management." 2005. United Nations Environment Programme. Chapter III: Waste Quantities and Characteristics, 31-38. unep.or.jp Arhivirano 2009-10-22 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ a b “International Waste Activities.” 2003. U.S. Environmental Protection Agency. 12 Oct 2009. epa.gov Arhivirano 2009-10-16 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ "Improving Recycling Markets." OECD Environment Program. Paris: OECD, 2006. oecd.org Arhivirano 2015-09-24 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Ferronato, Navarro; Torretta, Vincenzo (2019). „Waste Mismanagement in Developing Countries: A Review of Global Issues”. International Journal of Environmental Research and Public Health (na jeziku: engleski). 16 (6): 1060. PMC 6466021 Slobodan pristup. PMID 30909625. doi:10.3390/ijerph16061060 Slobodan pristup. 
  12. ^ Diaz, L. et al. Solid Waste Management, Volume 2. UNEP/Earthprint, 2006.
  13. ^ Kirschbaum, Miko U.F. (2000-01-01). „Will changes in soil organic carbon act as a positive or negative feedback on global warming?”. Biogeochemistry (na jeziku: engleski). 48 (1): 21—51. ISSN 1573-515X. S2CID 97491270. doi:10.1023/A:1006238902976. 
  14. ^ Wolsink, M. "Entanglement of interests and motives: Assumptions behind the NIMBY-theory on Facility Siting." Urban Studies 31.6 (1994): 851-866.
  15. ^ Ray, A. "Waste management in developing Asia: Can trade and cooperation help?" The Journal of Environment & Development 17.1 (2008): 3-25.
  16. ^ “Muck and brass: The waste business smells of money.” The Economist. 2009 02 28. pp. 10-12.
  17. ^ Journal of Cleaner Production 13 (2005): 253-263.
  18. ^ Wilson, D.C.; Velis, C.; Cheeseman, C. "Role of informal sector recycling in waste management in developing countries." Habitat International 30 (2006): 797-808.
  19. ^ „Agbogbloshie: the world's largest e-waste dump – in pictures”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2014-02-27. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2021-11-11. 
  20. ^ „Agbogbloshie: the world's largest e-waste dump – in pictures”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2014-02-27. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2021-11-11. 
  21. ^ „Agbogbloshie: the world's largest e-waste dump – in pictures”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2014-02-27. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2021-11-11. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Otpadne materije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отпадне_материје&oldid=27559190”