Pablo Eskobar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Pablo Eskobar
Pablo-escobar-600x918.jpg
Puno ime Pablo Emilio Eskobar Gavirija
Nadimak El Patron
Datum rođenja (1949-12-01)1. decembar 1949.
Mesto rođenja Rionegro
  Kolumbija
Datum smrti 2. decembar 1993.(1993-12-02) (44 god.)
Mesto smrti Medeljin
 Kolumbija Kolumbija

Pablo Emilio Eskobar Gavirija (šp. Pablo Emilio Escobar Gaviria; Rionegro, 1. decembar 1949. — Medeljin, 2. decembar 1993) je bio kolumbijski narkobos i krijumčar. U istoriji je zapamćen kao najmoćniji i najbogatiji kriminalac. Na vrhuncu moći 1989. nalazio se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih na svetu sa procenjenom imovinom od 25 milijardi dolara.[1][2]

Početak[uredi]

Eskobar je rođen u malom selu u pokrajini Antiohija, Kolumbija, kao treće od sedmoro dece Abela Eskobara, farmera, i Hemilde Gaviria učeteljice u Osnovnoj školi. Kada je imao sedam godina, gerila je upala u selo i zapalila im kuću. Nakon tog događaja roditelji su poslali Pabla i njegovog tri godine starijeg brata Roberta u grad Medeljin, da žive kod Hamildine majke. Još kao tinejdžer Pablo je počeo svoju kriminalnu karijeru na ulicama Medeljina. Počeo je da sa groblja kupuje stare nadgrobne spomenike, sređuje ih, i prodaje preprodavcima. Nakon toga počeo je da švercuje cigarete i kućnu tehniku da bi nekoliko meseci kasnije njegov najveći tovar bivao zaplenjen. Policija je po dojavi znala kuda će proći kamioni i sva roba je zaplenjena, ali Pablo nije bio uhapšen. Za to vreme je bio student političkih nauka na Univerzitetu u Medeljinu, ali zbog lošeg finansijskog stanja morao je da obustavi školovanje. Govorio je da će jednog dana postati predsednik Kolumbije.

Kada im je propao posao, Pablo, njegov rođak Gustavo i još jedan njihov prijatelj iz detinjstva ušli su u posao sa kokainom. To je bilo 1976. godine. U početku su prenosili pastu koke iz Perua u laboratorije u Medeljinu. Da bi kasnije otvorili svoje laboratorije i dobijali gotov proizvod. Govorio je kako će do dvadeset druge godine postati milioner.

Uspon[uredi]

Kada je počeo svoj posao sa kokainom, u početku su prevozili drogu u Majami u starim avionskim gumama. Čak je i sam Pablo nekoliko puta lično prevozio robu. Jednom prilikom su ga uhapsili na granici i pronašli robu. Pablo je uspeo da podmiti sudije i ubrzo se našao na slobodi. Tada je odluči da nikad više ne prevozi drogu lično. Angažovao je pilote i piloti su po letu mogli da zarade milione dolara. Kako se posao razvijao Pablo je ubrzo kupio 15 novih aviona. Tržište se najbrže i najviše razvijalo u SAD-u, tako da su im trebale nove metode švercovanja. Kada je u posao ušao Karlos Lehder, njih dvojica su kupili celo malo ostrvo na Bahamima i napravili pistu. Sredinom osamdesetih preko te piste su poletali skoro svi avioni koji su prenosili kokain u SAD. To je ujedno i bila glavna ruta Medeljinskog kartela, koji je Pablo osnovao zajedno sa braćom Očoa.

Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine. Odmah nakon kandidovanja za kongresmena počeo je da sirotinji izgrađuje stambene objekte i pruža im zdravstvenu zaštitu. Narod ga je smatrao svojim Robinom Hudom, i Pablo je izabran za kongresmena. Međutim, njegova politička karijera nije dugo trajala, ušavši u politiku stekao je medijsku popularnost a samim tim je privukao i policiju. Politički protivnici su ga optužili da je narko-diler i kriminalac. Ubrzo nakon toga 1984. Pablo je naredio ubistvo političkog protivnika Lara Bonjile.[3] Odmah nakon ubistva policija je dobila naređenje da ga uhapsi. Pablo je pobegao i evakuisao iz Kolumbije celu svoju porodicu helikopterima.

Neko vreme su proveli u Panami pod zaštitom panamskog diktatora Manuela Norijege, ali kada su saznali da će ih i tu uhapsiti, otišli su u Nikaragvu i tu proveli par meseci. Odlučili su da je najbolje da se vrate u Kolumbiju i da se nagode sa policijom.

U međuvremenu, pod pritiskom SAD vlada Kolumbije je donela zakon o ekstradiciji kojim je bilo omogućeno da se državljani Kolumbije isporučuju u SAD i da im se tamo sudi. To je označavalo početak rata između narko kartela i vlade.

Rat sa vladom[uredi]

Ubrzo nakon proglašenja zakona o ekstradiciji karteli su počeli svoju surovu odmazdu. U novembru 1985. Pablo je dao novac gerilskom pokretu, i taj isti pokret je krajem meseca napao vrhovni sud u Bogoti, zgrada je zapaljena, ubijeno je četvoro sudija, mnoštvo policajaca ali i članova gerile. U Medeljinu je objavljeno da svako ko ubije policajca će dobiti novac od Pabla Eskobara. U roku od dve godine samo u Medeljinu ubijeno je preko 700 policajaca. Za to vreme posao je bio na vrhuncu kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku, ali su u međuvremenu otvorili novo tržište, Evropu. Brodovima bi roba dospela do Španije, gde su bili u kontaktu sa španskim premijerom, pa bi zatim iz Španije roba nastavila ka zapadnoj Evropi. U memoarima Pablovog brata, Roberta Eskobara je opisano kako im je u to vreme najveći problem bio skladištenje novca. Toliko ga je pristizalo da nisu imali gde da ga smeste, držali bi ga po skladištima i po tvrdnji Pablovog brata godišnje bi im pacovi pojeli između 10 i 20 milijardi. Jednom je napomenuo da se mesečno trošili 3000 dolara za gumice, da svežu novčanice. Najveći tovar koji su uspeli da prenesu iznosio je 23.000 kilograma. Nakon napada na vladu postali su begunci skrivali su se po džunglama noseći sa sobom torbe sa milionima dolara. Kao odgovor za napad na sud, vlada je locirala i uništila najveću laboratoriju Medeljinskog kartela, i policija je zaplenila 13 tona droge. Rat se smirio 1989. godine na kratko, jer su krajem godine bili predsednički izbori. Svi kandidati su govorili da će iskoreniti organizovani kriminal i deportovati narko krijumčare u Ameriku. Odgovor je bio brz i do kraja godine Medeljinski kartel je ubio 4 od 6 kandidata. U naredne dve godine, rat je bio na vrhuncu, gotovo svakodnevno su minirani objekti u gradu i mnoštvo ljudi je poginulo. Vrhunac je bio 1989. godine kada su u zgradu Kolumbijske tajne policije uneli kombi sa 500 kilograma eksploziva, jedan deo zgrade se urušio, 52 policajca su poginula a stotine je ranjeno. Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da Pablo u Kolumbiji provede 7 godina u zatvoru. Pristao je ali pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi. To mesto je dobilo naziv katedrala. Ovaj privatni zatvor bo je ispunjen luksuzom koji je za to vreme bio nezamisliv. Eskobara su čuvali njegovi ljudi. Mesto je postalo centrala njegovog kartela, mesto gde su primani poslovni partneri i ubijani protivnici. Ali u jednom trenutku vladi je ovo ponašanje narko bosa bilo previše. Eskobaru ni u ovakvim okolnostima nisu izostajale informacije. Jula 1992, pre nego što su ga vlasti premestle u drugi zatvor on je pobegao. U poteri za njim učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Pored njih komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Prilikom hapšenja Eskobar je bežao preko krovova zgrada izbegavajući metke koji su iz sekunde u sekund išli ka njemu. Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu. Posle smrti Eskobara počeo je period preporoda za Medeljin. Grad je postao bezbedniji, ulagano je mnogo novca u infrastrukturu, strana preduzeća su investirala… Međutim, trgovina drogom nije prestala. Pojavili su se novi narko bosovi. Nijedan kao Eskobar. Ali su postojali. Postoje i danas. Kolumbija je još uvek na prvom mestu po izvozu kokaina u svetu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. „Pablo Escobar Gaviria - English Biography - Articles and Notes”. ColombiaLink.com. Pristupljeno 16. 3. 2011. 
  2. Business (17. 1. 2011). „Pablo Emilio Escobar 1949 - 1993 9 Billion USD - The business of crime - 5 'success' stories”. Businessnews.za.msn.com. Pristupljeno 16. 3. 2011. 
  3. Chepesiuk (1999). str. 117.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]