Pavlik Morozov

Pavlik Morozov
Pavlik Morozov
Datum rođenja	(1918-11-14)14. novembar 1918.
Mesto rođenja	Gerasimovka  RSFSR
Datum smrti	3. septembar 1932.(1932-09-03) (13 god.)
Mesto smrti	Gerasimovka  SSSR

Pavel Trofimovič Morozov (14. novembar 1918 — 3. septembar 1932), poznatiji pod imenom Pavlik ili Pavka, je bio sovjetski dečak kog je sovjetska propaganda slavila kao mučenika. Postao je poznat kada je 1932. godine, kao trinaestogodišnji dečak, prijavio svog oca vlastima, a potom ga je ubilo nekoliko članova vlastite porodice. Bila je to sovjetska „moralna priča s poukom”: protivljenje državi je sebično i reakcionarno, a država je uvek na prvom mestu iza porodice. Priča o Pavliku je bila obavezna školska lektira, tema dečjih pesama, drama, pa čak i cele opere. O Pavliku je bilo napisano čak šest biografija, iako su se pritom koristili podaci po pričanju drugih, a ne izvornih svedoka. Prema novijim istraživanjima, priča, pogotovo deo o prijavi i suđenju, je najverovatnije čista fikcija, iako nije upitno da je Pavlik zaista bio stvaran dečak koji je bio ubijen u rešavanju nekih domaćih razmirica.

Priča

Najpopularnija verzija priče o Pavliku Morozovu bila je ona da je on rođen u siromašnoj porodici u selu Gerašimovka nedaleko Jekaterinburga u Rusiji; da je bio odan komunista, vođa Pionirskog odreda u svojoj školi i pristalica Staljinove ideje o kolektivizaciji. Kao trinaestogodišnji dečak (1932), Pavlik je prijavio svog oca tajnoj policiji NKVD-u. Navodno je otac krivotvorio dokumente i potom ih prodavao bogatim seljacima. Oca su tada osudili na deset godina robije i, iako se ništa ne zna o njegovoj daljoj sudbini, smatra se da nakon toga nije još dugo poživeo. Međutim, Pavlikova porodica je gnevno prihvatila taj njegov čin i 3. septembra te iste godine su ga njegov stric, deda, baka i rođak ubili zajedno s mlađim bratom. Bili su uhapšeni od strane NKVD-a i poslati na suđenje.

Hiljade telegrama je pristizalo iz celog Sovjetskog Saveza u kojima se tražilo da se Pavlikove ubice najstrože kazni. Sovjetska Vlada ga je proglasila mučenikom ubijenim od strane reakcionara. Od tada su se nizali spomenici s njegovim likom, a brojne škole i odrede su nazivali njemu u čast. Za njega je napisana i opera i brojne pesme. Škola u Gerašimovci, koju je Pavlik pohađao, postala je poput svetilišta koje su posećivale školske ekskurzije iz celog Sovjetskog Saveza.

Istinitost priče

Nakon raspada Sovjetskog Saveza pokazalo se da Pavlik i nije bio tako uzoran pionir kako se mislilo. Kartiona Keli u svojoj knjizi iz 2005. godine, „Drug Pavlik: Uspon i pad sovjetskog dečaka heroja” (Comrade Pavlik: The Rise and Fall of a Soviet Boy Hero) je uspela da dokaže da je službena verzija o životu Pavlika Morozova gotovo u potpunosti izmišljena. Podaci na kojima se temeljio taj mit su bili dosta slabi i temeljili su se na izjavama iz druge ruke. Po jednoj verziji Pavlik nije prijavio svog oca, a bio je ubijen slučajno tokom prepirke. Takođe je uočeno kako je tadašnja propaganda menjala službenu verziju s vremena na vreme: u nekim slučajevima govori se da krivica Pavlikovog oca nije u tome što je krivotvorio dokumente, već što je stvarao vlastite zalihe žita, ne želeći da ga preda u kolhoz, a druga priča navodi da Pavlik oca nije prijavio NKVD-u već školskoj učiteljici. Jedina sačuvana Pavlikova fotografija prikazuje neuhranjeno dete, koje gotovo da nema sličnosti sa detetom koje se moglo videti u udžbenicima i na spomenicima širom Sovjetskog Saveza. Takođe se smatra da je mali Pavlik bio nepismen te da ga je na prijavu oca nagovorila majka, nakon što je otac napustio porodicu. No, kako god bilo, nema sumnje da je Pavlik bio stvarna osoba čiju je nesrećnu sudbinu staljinistička propaganda iskoristila kako bi jačala svest o važnosti države među najmlađim građanima Sovjetskog Saveza.

Literatura

• Yuri Druzhnikov, Informer 001: The Myth of Pavlik Morozov, Transaction Publishers, 1996.
• Catriona Kelly, Comrade Pavlik: The Rise and Fall of a Soviet Boy Hero, Granta Books, 2005.

Spoljašnje veze

• Death in Taiga: Soviet Childhood,(2. jun 2005), "The Economist", pristupljeno 2. jun 2018