Pad Krak de Ševalijea

Opsada Krak de Ševalijea
Deo Krstaški ratovi
Vreme 3. mart - 29. novembar 1271. godina Mesto Krak de Ševalije, današnja Sirija. Ishod Mamelučka pobeda, zauzeće tvrđave.
Sukobljene strane
Hospitalci	Mamelučki sultanat
Komandanti i vođe
Žan de Vilije	Bajbars

Opsadu Krak de Ševalijea izvršili su Mameluci predvođeni sultanom Bajbarsom. Trajala je od 3. marta do 29. novembra 1271. godine, a završena je muslimanskim osvajanjem jedne od najznačajnijih krstaških tvrđava u Svetoj zemlji.

Uvod

Mamelučki vojskovođa Bajbars ističe se tokom Sedmog krstaškog rata kada su muslimani uspeli da odbiju napad francuskog kralja Luja IX na Egipat, nanevši im poraze kod Mansure i Fariskura (1248-1254). Usledila je muslimanska ofanziva koja je pretila da u potpunosti istisne hrišćane iz Svete zemlje. Na neko vreme ona je zaustavljena mongolskim prodorom, ali je Bajbars u bici kod Ajn Džaluta uspeo da zaustavi mongolski prodor na Levant i otkloni opasnost od istočnog neprijatelja. Osam godina kasnije pokrenuo je džihad sa namerom da istera hrišćane iz Svete zemlje. Pad Kneževine Antiohije, jedne od prvih formiranih krstaških država u Svetoj zemlji tokom Prvog krstaškog rata, doveo je do pokretanja novog krstaškog rata od strane kralja Luja. Međutim, Luj je pohod usmerio na Tunis, a u njemu je i umro, što je otvorilo put daljim Bajbarsovim osvajanjima. Krak de Ševalije bila je jedna od najznačajnijih krstaških tvrđava u Svetoj zemlji.

Opsada

Pre napada na Krak de Ševalije, Bajbars je osvojio manja utvrđenja u blizini, uključujući i tvrđavu Blank. Bajbarsova vojska je 3. marta 1271. godine stigla pred Krak de Ševalije. U trenutku sultanovog dolaska, Mameluci su tvrđavu već nekoliko dana držali pod opsadom. Postoje tri arapska prikaza opsade. Samo jedan je pisan od strane savremenika događaja - Ibn Šadada, koji nije prisustvovao opsadi. Seljaci koji su živeli u okolini pobegli su u tvrđavu. Bajbars je počeo podizati mangonele, opsadno oružje. Bajbarsova vojska je opsedala grad do 29. novembra 1271. godine, kada je uspela da ga zauzme.

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.
• Gruse, Rene (2004). Istorija krstaških ratova. Beograd: Izdavačka kuća Zorana Jovanovića.