Pamćenje

Za druge upotrebe, pogledajte Memorija (višeznačna odrednica).

Raimondo Madrazo: Stara sećanja

Pamćenje ili memorisanje (memorija) jeste proces svesnih bića u kojem nervni sistem trajno ili privremeno čuva određene podatke. Pamćenje može biti takvo da biće te podatke može kasnije ponovo proizvesti (reprodukcija) ili takvo da se podaci ne mogu reprodukovati nego samo prepoznati pri ponovnom susretu s njima (rekognicija).

Sposobnost učenja i memorisanja ima više evolutivnih prednosti i omogućava jedinki da:

• prepozna članove sopstvene grupe i potencijalne predatore;
• prepozna ukuse hrane koja je energetski bogata i ukuse koji su povezani sa otrovnim svojstvima;
• nauči raspored objekata i lakše se orijentiše i snalazi u prostoru zahvaljujući čemu pamti mesto na kome je izvor hrane ili opasnosti i sl.;
• predvidi događaje u neposrednoj budućnosti na osnovu stečenog iskustva i da im se blagovremeno prilagodi;
• izbegava situacije koje su prethodno povezane sa pretnjom ili neprijatnostima itd.

U širem smislu, pamćenje se može odnositi na skladištenje podataka u biološkim i tehničkim sistemima (na primer: računarska memorija).

Proces pamćenja može biti svestan i nesvestan. Ono što pamćenje čini mogućim je plastičnost nervnog sistema. Čak i neki organizmi daleko primitivniji od čoveka mogu da pamte. Sposobnost pamćenja se kod živih bića pojavila evolucijom nervnog sistema.

Postoji više podela pamćenja. Po jednoj od njih, pamćenje može biti senzorno, kratkoročno (radno) i dugoročno. Senzorno pamćenje traje od dela sekunde do par sekundi, kratkoročno do par minuta, a dugoročno može trajati godinama ili ceo život.

Pamćenje se još može podeliti na deklarativno i proceduralno. Primer deklarativnog pamćenja je poznavanje činjenica. Za njega je odgovorna kora velikog mozga (neokorteks). Proceduralno pamćenje podrazumeva veštine koje se obavljaju automatski, bez posebnog intelektualnog truda: plivanje, vožnja bicikla, ples. Ovim aktivnostima upravljaju subkortikalne strukture mozga.

Faze pamćenja

U najširem mogućem smislu pojam memorije obuhvata naše celokupno znanje kao i mehanizme:

• kodiranja (usvajanja),
• konsolidacije,
• skladištenja i
• izvlačenja (prizivanja) memorijskih sadržaja.

Kodiranje podrazumeva procese transformacije ulazne informacije u memorijsku reprezentaciju, odnosno njeno beleženje u obliku memorijskog koda. Konsolidacija je proces postepenog učvršćivanja znanja i formiranja trajnije reprezentacije u mozgu otporne na ometanje (interference) od strane drugih informacija. Skladištenje informacija odnosi se na opstanak kodirane informacije tokom vremena, dok je izvlačenje informacija pristupanje memorijskom tragu uz mogućnost demonstracije izvedenog pristupa.

Dakle, memorija obuhvata kako sadržaj tako i procese koji se izvode na njenom sadržaju. Ipak, važno je uočiti da je u srpskom jeziku sadržaj najčešće označen terminom “memorija”, dok su procesi označeni terminom “pamćenje”.

Anatomija i fiziologija pamćenja

Za razliku od aktivnosti poput govora, motorike ili sluha, ne postoji poseban centar za pamćenje u mozgu. Pamćenje je rezultat zajedničkog delovanja više moždanih regija.

Ovde se postavlja pitanje šta bi bio osnovni mehanizam pamćenja na nivou neurona. Sećanja su pohranjena u spojevima nervnih ćelija, takozvanim sinapsama. Među 100 milijardi ćelija ljudskog mozga postoji oko 100 do 500 milijardi sinapsi. Mnoge od njih nisu statične, već mogu da se pojavljuju i nestaju, i da menjaju efikasnost komunikacije između susednih neurona. Ova osobina se naziva sinaptička plastičnost. Donald Heb je bio prvi naučnik koji je tvrdio da sinapse mogu da menjaju jačinu veze među neuronima. Ovu teoriju je eksperimentalno potvrdio Erik Kandel, za šta je nagrađen Nobelovom nagradom za medicinu 2000.

Postoji više formi sinaptičkog plasticiteta. One se razlikuju po pravcu (jačanje ili slabljenje duž pravca), trajanju (kratkoročni ili dugoročni plasticitet), tipu sinapsi (homo ili hetero-sinapse) i po molekularnim mehanizmima delovanja.

Aktivacijom sinaptičkih veza dolazi do biohemijskih promena, koje dugoročno mogu da izazovu strukturne promene u povezanosti neurona.

Pojedine regije mozga se mogu povezati sa određenim tipovima pamćenja. To demonstriraju slučajevi gubitka pamćenja u slučaju povreda. Recimo, kratkotrajno pamćenje se realizuje u prefrontalnom korteksu. Dugotrajno pamaćenje zajednički ostvaruju korteks i subkorteksne regije mozga.

Deklarativno pamćenje

Deklarativno pamćenje se ostvaruje u celom neokorteksu, pri čemu se epizode pamte najviše u desnoj frontalnoj i temporalnoj zoni, dok se značenja pamte u temporalnoj zoni.

Bez obzira gde je informacija pohranjena u mozgu, za njeno reprodukovanje je ključan deo mozga u i oko hipokampusa. Medicinski su zabeleženi slučajevi u kojima je pacijentima sa teškim slučajevima epilepsije uklanjan hipokampus u cilju lečenja. Iako bi zahvat postigao svoju svrhu, ovi pacijenti bi doživeli anterogradnu amneziju, t. j. sećali bi se prošlosti, ali ne bi mogli da zapamte ništa novo.

Proceduralno pamćenje

U ovladavanju rutinskim procedurama učestvuju motorne i prefrontalne regije mozga, ali su najznačajniji centri u malom mozgu i bazalnim ganglijama.

Za emotivne uspomene i za odmeravanje besnih reakcija najbitniju ulogu igra amigdala.

Neke forme primitivnog učenja, poput uslovljavanja, moguće je primeniti na životinjama, čak i onim manje evoluciono naprednim. Mali mozak je najvažniji za ovu vrstu pamćenja.

Bolesti

• Amnezija
  • Retrogradna amnezija
  • Anterogradna amnezija
  • Akutna amnezija
• Alchajmerova bolest
• Blokada pamćenja
• Demencija

Sećanja i emocije

Proces u ljudskom mozgu u kome iskustvo iz prošlosti izaziva emocije se naziva emocionalna memorija. Za proučavanje ovih fenomena uglavnom se koriste opiti na životinjama. Najčešći su eksperimenti gde se pacovi uslovljavaju strahom od neprijatne stimulacije.

Ova istraživanja su dokazala da se emotivno uslovljavanje u mozgu realizuje preko dva mehanizma: subkortikalno, t. j. podsvesno (od talamusa do amigdale) i kortikalno, t. j. svesno (od talamusa, preko korteksa do amigdale). Nesvesni tip je brži (nešto se mrda, bojim se), ali svesni tip ima jače dugoročno dejstvo (to je zmija, može da me ujede, bolje da se sklonim).

Neurotransmiter glutaminat omogućava emotivno uslovljavanje svojim delovanjem na talamus.

Patološka nervoza je nenormalna aktivnost u amigdalli i hipokampusu. Do nje dolazi kada se bezopasni stimulusi iz okoline pogrešno tumače kao opasnost. Jedan od tipičnih primera ovog poremećaja je posttraumatski stres. Usled nekog strašnog događaja u prošlosti (stvarnog ili izmišljenog), osoba doživljava košmarne snove, apatiju i panični strah od određenih situacija. Veoma je verovatno da se ovakva osoba okrene zloupotrebi alkohola ili droga.

Vežbanje pamćenja

Nekada se smatralo da je pamćenje, kao mišiće, moguće vežbati. Smatralo se da je pamćenje jedna od moći ljudskog duha koja se može razvijati ako se što više koristi. Međutim, eksperimentalno je dokazano da voljnim pamćenjem, tj. direktnim vežbanjem pamćenja, nema nikakvih poboljšanja u mogućnosti pamćenja. Pamćenje je moguće poboljšati unapređivanjem same tehnike pamćenja (mnemotehnike) ili unapređivanjem stanja celokupnog organizma (u osnovi leži obezbeđivanje dovoljno kiseonika za mozak, na primer vežbanjem i šetnjama, zatim uzimanjem više manjih obroka dnevno u cilju sprečavanja začepljenja krvnih sudova, itd.) Svetski rekord u pamćenju najvećeg broja besmislenih cifara u roku od 5 minuta je 396.

Vidi još

• Zaboravljanje
• Kultura pamćenja
• Mnemozina - titanka iz grčke mitologije, oličenje pamćenja
• Mišljenje
• Loci metod

Литература

• Atkinson, R.C.; Shiffrin, R.M. (1968). The psychology of learning and motivation. II. Oxford, England: Academic Press. стр. 89—195. ISBN 9780125433020. S2CID 22958289. doi:10.1016/S0079-7421(08)60422-3. 
• Baddely, A. (2007). Working memory, thought, and action. Oxford: Oxford University Press.
• Eysenck, M.W. (2012). Fundamentals of cognition. New York: Psychology Press.
• Foerde, K., Poldrack, R.A. (2009). Procedural learning in humans. In L.R. Squire (Ed.), The new encyclopedia of neuroscience, Vol. 7 (pp. 1083-1091). Oxford, UK: Academic Press.
• Graf P., Schacter D.L. (1985). „Implicit and explicit memory for new associations in normal and amnesic subjects”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 11 (3): 501—518. PMID 3160813. doi:10.1037/0278-7393.11.3.501. 
• Schacter D.L., Addis D.R. (2007). „The cognitive neuroscience of constructive memory: Remembering the past and imagining the future”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 362 (1481): 773—786. PMC 2429996 . PMID 17395575. doi:10.1098/rstb.2007.2087. 
• Squire L.R. (2009). „Memory and brain systems: 1969–2009”. The Journal of Neuroscience. 29 (41): 12711—12716. PMC 2791502 . PMID 19828780. doi:10.1523/JNEUROSCI.3575-09.2009. 
• Szpunar K.K. (2010). „Episodic future thought: An emerging concept”. Perspectives on Psychological Science. 5 (2): 142—162. PMID 26162121. S2CID 8674284. doi:10.1177/1745691610362350. 
• Tulving E., Schacter D.L. (1990). „Priming and human memory systems”. Science. 247 (4940): 301—306. Bibcode:1990Sci...247..301T. PMID 2296719. S2CID 40894114. doi:10.1126/science.2296719. 
• Alberini C.M. (2005). „Mechanisms of memory stabilization: are consolidation and reconsolidation similar or distinct processes?”. Trends in Neurosciences. 28 (1): 51—56. PMID 15626497. S2CID 18339636. doi:10.1016/j.tins.2004.11.001. 
• Asimov, Isaac (1979). Life and time. New York: Avon Books.
• Brockmeier Jens (2010). „After the Archive: Remapping memory”. Culture & Psychology. 16 (1): 5—35. S2CID 145542078. doi:10.1177/1354067X09353212. 
• Byrne, J.H. (2007) Plasticity: new concepts, new challenges. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 77–82.
• Chapouthier, Georges, From the search for a molecular code of memory to the role of neurotransmitters: a historical perspective, Neural Plasticity, 2004, 11(3–4), 151–158
• Conrad C.D. (2010). „A critical review of chronic stress effects on spatial learning and memory. Progress”. Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 34 (5): 742—755. PMID 19903505. S2CID 41414240. doi:10.1016/j.pnpbp.2009.11.003. 
• Costa-Mattioli, M; et al. (2007). „eIF2α Phosphorylation Bidirectionally Regulates the Switch from Short- to Long-Term Synaptic Plasticity and Memory”. Cell. 129 (1): 195—206. PMC 4149214 . PMID 17418795. doi:10.1016/j.cell.2007.01.050. 
• Cowan, Nelson. 1995. Attention and Memory: An Integrated Frame Network. New York:Oxford university Press, pp. 167.
• Craik FI, Lockhart RS (1972). „Levels of processing: A framework for memory research”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 11 (6): 671—684. doi:10.1016/s0022-5371(72)80001-x. 
• Danziger, Kurt (2008). Marking the mind: A history of memory. Cambridge: Cambridge University Press.
• Dudai Y (2006). „Reconsolidation: the advantage of being refocused”. Current Opinion in Neurobiology. 16 (2): 174—178. PMID 16563730. S2CID 17549103. doi:10.1016/j.conb.2006.03.010. 
• Dudai, Y. (2007) Memory: It's all about representations. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 13–16.
• Eysenck MW, Eysenck MC (1980). „Effects of processing depth, distinctiveness, and word frequency on retention”. British Journal of Psychology. 71 (2): 263—274. PMID 7378660. doi:10.1111/j.2044-8295.1980.tb01743.x. 
• Fivush, Robyn and Neisser, Ulric (1994). The remembering self: Construction and accuracy in the self-narrative. New York: Cambridge University Press.
• Fransen E.; Alonso A.A.; Hasselmo M.E. (2002). „simulations of the role of the muscarinic-activated calcium-sensitive non-specific cation current I(NCM) in entorhinal neuronal activity during delayed matching tasks”. Journal of Neuroscience. 22 (3): 1081—1097. PMC 6758499 . PMID 11826137. doi:10.1523/JNEUROSCI.22-03-01081.2002 . 
• Jensen O.; Lisman J.E. (2005). „Hippocampal sequence-encoding driven by a cortical multi-item working memory buffer”. Trends in Neurosciences. 28 (2): 67—72. PMID 15667928. S2CID 11847067. doi:10.1016/j.tins.2004.12.001. 
• Hacking, I. (1996). Memory science, memory politics. In P. Antze & M. Lambek (Eds.), Tense past: Cultural essays in trauma and memory (pp. 67–87). New York & London: Routledge.
• LeDoux J.E. (2007) Consolidation: Challenging the traditional view. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 171–175.
• Mandler, G. (1967). "Organization and memory". In K.W. Spence & J.T. Spence (Eds.), The psychology of learning and motivation: Advances in research and theory. Vol. 1, pp. 328–372. New York: Academic Press.
• Mandler G (2011). „From association to organization”. Current Directions in Psychological Science (Submitted manuscript). 20 (4): 232—235. S2CID 145553047. doi:10.1177/0963721411414656. 
• Middleton, David and Brown, Steven (2005). The social psychology of experience: Studies in remembering and forgetting. London: Sage.
• Moscovitch, M. (2007) Memory: Why the engram is elusive? In: Roediger, H. L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S. M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 17–21.
• Nader K.; Schafe G.E.; LeDoux J.E. (2000b). „The labile nature of consolidation theory”. Nature Reviews Neuroscience. 1 (3): 216—219. PMID 11257912. S2CID 5765968. doi:10.1038/35044580. 
• Olick, Jeffrey K., Vered Vinitzky-Seroussi, & Levy, Daniel (Eds.) (2010). The collective memory reader. Oxford University Press.
• Palmere M.; Benton S.L.; Glover J.A.; Ronning R. (1983). „Elaboration and the recall of main ideas in prose”. Journal of Educational Psychology. 75 (6): 898—907. doi:10.1037/0022-0663.75.6.898. 
• Ranganath C.; Blumenfeld R.S. (2005). „Doubts about double dissociations between short- and long-term memory”. Trends in Cognitive Sciences. 9 (8): 374—380. PMID 16002324. S2CID 17203344. doi:10.1016/j.tics.2005.06.009. 
• Russell, Julia; Cardwell, Mike; Flanagan, Cara (2005). Angels on Psychology: Companion Volume. Cheltenham, U.K: Nelson Thornes. ISBN 978-0-7487-9463-8. 
• Sara S.J. (2000). „Retrieval and reconsolidation: toward a neurobiology of remembering”. Learning and Memory. 7 (2): 73—84. PMID 10753974. doi:10.1101/lm.7.2.73 . 
• Schacter, Daniel L. (2002). The seven sins of memory: How the mind forgets and remembers. Boston: Houghton Mifflin.
• Schwabe L.; Wolf O.T. (2010). „Learning under stress impairs memory formation”. Neurobiology of Learning and Memory. 93 (2): 183—188. PMID 19796703. S2CID 38765943. doi:10.1016/j.nlm.2009.09.009. 
• Schwabe L.; Wolf O.T. (2009). „The context counts: Congruent learning and testing environments prevent memory retrieval impairment following stress”. Affective & Behavioral Neuroscience. 9 (3): 229—236. PMID 19679758. doi:10.3758/CABN.9.3.229 . 
• Schwabe L.; Bohringer A.; Wolf O.T. (2009). „Stress disrupts context-dependent memory”. Learning and Memory. 16 (2): 110—113. PMID 19181616. doi:10.1101/lm.1257509 . 
• Semon, R. (1904). Die Mneme. Leipzig: Wilhelm Engelmann.
• Suzuki, W.A. (2007). "Working memory: Signals in the brain". In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 147–150.
• Tyler SW, Hertel PT, McCallum MC, Ellis HC (1979). „Cognitive effort and memory”. Journal of Experimental Psychology: Human Learning & Memory. 5 (6): 607—617. doi:10.1037/0278-7393.5.6.607. 
• Eichenbaum Howard (2008-03-26). „PDF”. Scholarpedia. 3 (3): 1747. Bibcode:2008SchpJ...3.1747E. doi:10.4249/scholarpedia.1747 . 

Spoljašnje veze

• Članak Stanfordske enciklopedije o pamćenju
• Medicinske informacije o pamćenju
• Uvod u teoriju pamćenja