Pandemija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Pandemija španske groznice 1918–1919 je dovela do drastičnog porasta mortaliteta širom sveta.

Pandemija (od grčkih reči παν (svi) i δήμος (narod)) je epidemija zarazne bolesti koja se širi kroz populaciju ljudi jedne veće oblasti, kontinenta ili celog sveta. Za bolesti životinja se koristi pojam „panzootija“. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiji se može govoriti kada su ispunjena tri uslova:[1]

  • u nekoj populaciji se pojavilo do tada nepoznato oboljenje,
  • uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice,
  • uzročnici bolesti se šire brzo i zadržavaju se među ljudima.

Bolest se ne smatra pandemijom samo zato što je široko rasprostranjena ili izaziva smrt velikog broja ljudi, odnosno ona mora biti zarazna kako bi pokrenula pandemiju. Široko zastupljena endemska bolest koja je stabilna u smislu koliko se ljudi razboleva od nje nije pandemija. Na primer, rak je odgovoran za veliki broj smrtnih slučajeva širom sveta, ali se ne smatra pandemijom jer nije zarazan.

Tokom istorije su zabeleženi slučajevi pandemija kuge, kolere, tifusa, gripa, side, boginja, tuberkuloze, lepre, malarije, žute groznice itd. Jedna od najsmrtonosnijih je bila pandemija španske groznice.

Definicija i faze[uredi]

Saveti (na francuskom i engleskom) za putnike o rizuku epidemije u inostranstvu. Posteri sa aerodroma Šarl de Gol, Pariz, 2016.

Pandemija je isto što i epidemija prezentovana na većoj geografskoj širini, tačnije iznad granice jedne zemlje.[2] Pandemija gripa (kako SZO nalaže) sastoji se od šest faza. Tako se naa primer novi virus gripa se kreće prvih prvih nekoliko ljudskih infekci do dondemije. U početnoj fazi, zaraza je detektvoana kod životinja ali nema toliko opasnosti prenošaja na čoveka. Kako bolest napređuje dolazi do prelazka na čoveka, tome sledi stadijum gde virus počinje da se širi direktno među ljudima, pa do zaraze većine populacije, sve do nalazka leka protiv ove bolesti.[3]

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), pandemija može nastati kada se ispune tri uslova:[4]

  • Pojava bolesti koja je nova, odnosno dotada nepoznata u populaciji.
  • Uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice.[5]
  • Uzročnici se šire brzo i ostaju među ljudima.

U virtuelnoj pres konferenciji maja 2009. o pandemiji influence, dr Keiji Fukuda, asistant generalnog direktora ad interim za Zdravstvenu bezbednosti i životnu sredinu, WHO je izjavio: „Jednostavan način razmišljanja o pandemiji … je da se kaže: pandemija je globalna epidemija. Onda se možda pitate: 'Šta je globalna epidemija'? Globalna epidemija znači da vidimo širenje agensa ... i onda vidimo aktivnosti bolesti pored širenja virusa.“[6]

U planiranju responsa na eventualnu pandemiju gripa, SZO je 1999. godine objavila dokument sa smernicama o pripremi za pandemiju. Taj dokument je revidiran 2005. i februara 2009. godine. U njemu se definišu faze i odgovarajuće akcije za svaku fazu u pomoćnom zapisu pod nazivom Opisi pandemijskih faza SZO i glavne aktivnosti po fazi. Revizija iz 2009. godine, uključujući definicije pandemije i faze koje dovode do njenog proglašenja, završena je februara 2009. godine. Virusna pandemija H1N1 2009. nije bila ni na horizontu u to vreme, niti je pomenuta u dokumentu.[7][8] Sve verzije ovog dokumenta se odnose na influencu. Faze koje opisuju širenje bolesti; virulencija i mortalitet se ne pominju u sadašnjoj SZO definiciji, mada su ti faktori ranije bili uvršteni.[9]

Parametri[uredi]

Postoje mnogo parametara vezanih za pandemiju a jedna od bitnih je vreme inkubacije i vreme kontaminacije.

Aktuelne pandemije[uredi]

XIV i SIDA[uredi]

Xiv potiče sa Afričkog kontinenta, pritom se prosirio na SAD i Haiti izmedu 1966 i 1972.[10] Sida je aktuelna pandemija koja dotiče 25% južne i i istočne Afričke populacije. Godine 2006. stopa prevalencije među trudnicema u Južnoj Africi je bila 29,1%.[11] Zahvaljujući edukativnom sistemu u Africi, učenje o prevenciji i zaštiti tokom seksualnih odnosa pomaze smanjenu širenju bolesti. Bolest se siri u kontinuitetu na Azijskom i Američkom kontinentu, sa estimacijom tope smrti i do 100 miliona do 2025.[12]

Sezonski grip[uredi]

Sezonski grip je jedna od infekcija koja je izazvana od strane virusa gripa. Postoje tri vrste gripa: A, B i C. Virusi grupe A imaju više podrvrste od kojih zavise proteini i ostala jedinjena koja se nalaze na samoj površini virusa. Neki od podvrste ovog virusa A(H1N1) et A(H3N2) su aktivni kod čoveka.

Istorijske pandemije[uredi]

Postoji veliki broj pandemija kroz ljudsku istoriju, uglavnom zoonoza koje su izbile zahvaljujući domestikaciji životinja, kao što su influenca i tuberkuloza. Najčešće se spominju sledeće epidemije, s obzirom na njihov opseg ili posledice po dalji tok istorije:

Žrtve bubonske kuge u masovnoj grobnici iz 1720–1721 u Martigu, Francuska
  • Crna smrt, koja je počela 1300-ih. Osam vekova nakon prethodne pojave, bubonska kuga se vratila u Evropu. Započela je u Aziji, te došla na Mediteran i Zapadnu Evropu 1348. godine (moguće zahvaljujući italijanskim trgovcima koji su bežali s ratom zahvaćenog Krima), te u šest godina ubila između 20 i 30 miliona Evropljana; odnosno trećinu ukupnog stanovništva ili do polovice u najgore pogođenim oblastima.[18] Bila je prva u ciklusu evropskih epidemija kuga koje su se nastavile do 19. veka.[19] U tom je periodu zabeleženo preko 100 epidemija kuga u Evropi.[20]
  • Španski grip od 1918 do 1920 je pandemija koja je bila najsmrtnija bolest u istoriji čovečanstva. Prema nalazima broj smrti varira od 80 do 100 miliona. Pandemija je počela y Kini i Japanu i proširila se sve do Rusije,Evrope i severne Amerike.
  • Boginje je bolest koja je jako zarazna. Izazvana je od strane virusa Variola. Ova bolest je usmrtila vise od 400 000 Evropljana svake godine sve do XVIII veka. XX veka usmrtila je od 300 do 500 000 ljudi. Početkom 1950, 50 000 novix slučaja su bila prijavljena. Posle vakcinacije populacije virus je radikiran i danas se nalazi samo u laboratorijama.
  • Male boginje je jako zarazna bolest i nazazi se u celome svetu. National Imunization Program je utvrdio da 90% popylacije je zarazeno do 15 godina. Sve dok vakcinacija nije ustanovljena samo u SAD bilo je cak 3 do 4 miliona zaraženix svake godine.
  • Tuberkuloza je bolest koja je izazvana virusom Mycobacterium tuberculosis. Danas je jedna trecina svedke populacije zarazena ovim virusom, i svake sekunde ovaj broj se povećava. 5% do 10% bolesnix, bolest se aktvira a ako se ne leci moze biti smrtonosna.
Asteci umiru od boginja, Florentinski kodeks (sastavljen 1540–1585)

Susreti između evropskih istraživača i populacije u ostatku sveta često su uvodili lokalne epidemije izuzetne virulencije. Bolesti su ubile deo domaće populacije na Kanarskim ostrvima u 16. veku (Guanči). Pola domorodnog stanovništva Hispaniole 1518. godine je stradalo od velikih boginja. Ista bolest je takođe harala Meksikom 1520-ih godina, uzrokujući 150.000 smrtnih slučajeva u samom Tenočtitlanu, uključujući i imperatora, i u Peruu 1530-ih, što je pomoglo evropskim osvajačima.[21] Morbili su usmrtili dodatna dva miliona meksičkih urođenika tokom 17. veka. Tokom 1618–1619, velike boginje su izbrisale 90% indijanaca u zalivu Masačusets.[22] Tokom 1770-tih, od velikih boginja je stradalo najmanje 30% indijanaca na Pacifičkom severozapadu.[23] Epidemije velikih boginja iz 1780–1782 i 1837–1838 su uzrokovale devastaciju i drastičnu depopulaciju među indijancima Velike ravnice.[24] Pojedini autori navode da je pomor 95% urođeničke Američke populacije Novog sveta bio uzrokovan bolestima Starog sveta kao što su: velike boginje, rubeola i influenca.[25] Tokom vekova, Evropljani su razvili visoke stepene imunosti na te bolesti, dok starosedeoci nisu imali takvu imunost.[26]

Velike boginje su devastirale je autohtonu populaciju Australije, ubijajući oko 50% Australijskih starosedeoca tokom ranih godina Britanske kolonizacije.[27] Isti efekat su imale na Novo Zelandske Maore.[28] Tokom 1848–49 se procenjuje da je oko 40.000 od 150.000 stanovnika Havaja preminulo od morbila, velikog kašlja i gripa. Uvedene bolesti, a posebno boginje, gotovo su izbrisale urođeničko stanovništvo Uskršnjeg ostrva.[29] Godine 1875, male boginje su prozvele preko 40.000 smrtnih slučajeva na Fidžiju, što je oko trećine populacije.[30] Ova bolest je devastirala stanovništvo Andamanskih ostrva.[31] Ainu populacija je drastično smanjena u 19. veku, prevashodno usled infektivnih bolesti koje su doneli Japanski naseljenici Hokaida.[32]

Istraživači su to zaključili da je sifilis prenet iz Novog sveta u Evropu nakon Kolumbovih putovanja. Nalazi ukazuju na to da su Evropljani mogli preneti nevenerične tropske bakterije kući, gde su organizmi možda mutirali u smrtonosniji oblik u različitim uslovima Evrope.[33] Bolest je bila češća fatalna nego danas. Sifilis je bio glavni ubica u Evropi tokom renesanse.[34] Između 1602. i 1796, Holandska istočnoindijska kompanija je poslala skoro milion evropljana na rad u Aziju. Ultimatno, manje od jedne trećine se vratilo nazad u Evropu. Većina njih je umrla od bolesti.[35] Bolesti su ubile više Britanskih vojnika u Indiji od rata.[36]

Godine 1803. španska kruna je organizovala misiju (Balmis ekspediciju) da transportuje vakcinu protiv velikih boginja do Španskih kolonija, i uspostavi program masovne vakcinacije tamo.[37] Do 1832, federalna vlada Sjedinjenih Država je uspostavila program vakcinacije protiv velikih boginja za Američke urođenike.[38] Od početka 20. veka, eliminacija ili kontrola bolesti u tropskim zemljama je postala pokretačka snaga za sve kolonijalne sile.[39] Epidemija bolesti spavanja u Africi je zaustavljena zahvaljujući mobilnim timovima koji sistematski pregledali milione ljudi pod rizikom.[40] U 20. veku, svet je video najveće povećanje populacije u ljudskoj istoriji usled umanjene stope mortaliteta u mnogim zemljama zahvaljujući medicinskim napredcima.[41] Svetska populacija je porasla sa 1,6 milijardi 1900. godine do procenjenih 7 milijardi dana.[42]

Biološko ratovanje[uredi]

Godine 1346. tijela mongolskih ratnika umrlih od bubonske kuge su prebačena preko zidina opsednutog krimskog grada Kafa (danas Feodosija). Nakon dugotrajne opsade u kojoj je mongolska vojska pod Jani Begom pogođena bolešću, inficirani leševi su katapultirani preko zidina kako bi se inficiralo stanovništvo. Spekulira se kako je ova operacija zaslužna za izbijanje Crne smrti u Evropi.[43]

Iako je domorodačko stanovništvo Amerike desetkovano u dodiru s bolestima Starog sveta postoji samo jedan dokumentovan slučaj gde je to bila posledica namere. Britanski komandant lord Džefri Amherst i pukovnik Henri Buke su u međusobnoj korespodenciji izneli ideju da se Indijancima prilikom incidenta poznatog kao Pontijakova pobuna (1763) na prevaru daju pokrivači zaraženi velikim boginjama.[44] Neizvesno je da li je taj dokumentovani Britanski pokušaj zapravo uspešno infektirao Indijance.[45]

Za vreme kinesko-japanskog rata (1937-1945), Jedinica 731 japanske carske vojske je vršila eksperimente na hiljadama, uglavnom kineskih, zarobljenika u svrhu razvijanja oružja za biološko ratovanja. Za vreme ratnih operacija su Japanci na osnovu tih eksperimenata koristili razne biloške agense protiv kineskih vojnika i civila. To je uključivalo bombe s biološkim agensima bačene iz vazduha na razne ciljeve. Zbog toga su izbile epidemije kolere, antraksa i kuge kojima se pripisuje smrt oko 400.000 kineskih civila.[46]

Reference[uredi]

  1. ^ „Avian influenza frequently asked questions”. Приступљено 13. 2. 2009. 
  2. ^ Porta (2008). стр. 179.
  3. ^ "Current WHO phase of pandemic alert", World Health Organization 2009
  4. ^ „Avian influenza frequently asked questions” (на језику: енглески). World Health Organization. 5. 12. 2005. Приступљено 13. 2. 2009. »A pandemic can start when three conditions have been met: a new influenza virus subtype emerges; it infects humans, causing serious illness; and it spreads easily and sustainably among humans.« 
  5. ^ A. M., Dumar (2009). Swine Flu: What You Need to Know. Wildside Press LLC. стр. 7. ISBN 9781434458322. 
  6. ^ „WHO press conference on 2009 pandemic influenza” (PDF). World Health Organization. 26. 5. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  7. ^ „Pandemic influenza preparedness and response” (PDF). World Health Organization. 
  8. ^ WHO pandemic phase descriptions and main actions by phaseArchived 10 September 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  9. ^ „A whole industry is waiting for an epidemic”. Der Spiegel. 21. 7. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  10. ^ Chong, Jia-Rui (30. 10. 2007). „Analysis clarifies route of AIDS”. Los Angeles Times. Приступљено 6. 7. 2014. 
  11. ^ „The South African Department of Health Study, 2006”. Avert.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  12. ^ „Aids could kill 90 million Africans, says UN”. London: Guardian. 04. 03. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  13. 13,0 13,1 "Ancient Athenian Plague Proves to Be Typhoid". Scientific American. January 25, 2006.
  14. ^ Past pandemics that ravaged Europe. BBC News, November 7. 2005
  15. ^ Cambridge Catalogue page "Plague and the End of Antiquity"
  16. ^ Quotes from book "Plague and the End of Antiquity" Lester K. Little, ed.|title=Plague and the End of Antiquity: The Pandemic of 541-750|location=|publisher=Cambridge|year=2006|isbn=978-0-521-84639-4|pages=}}
  17. ^ The History of the Bubonic Plague
  18. ^ The Great Pneumonic Plague of 1910-1911
  19. ^ "A List of National Epidemics of Plague in England 1348-1665"
  20. ^ Revill, Jo. „Black Death blamed on man, not rats | UK news | The Observer”. The Observer. Приступљено 3. 11. 2008. 
  21. ^ „Smallpox: Eradicating the Scourge”. Bbc.co.uk. 05. 11. 2009. Приступљено 26. 08. 2010. 
  22. ^ Smallpox The Fight to Eradicate a Global Scourge, David A. Koplow
  23. ^ Greg Lange,"Smallpox epidemic ravages Native Americans on the northwest coast of North America in the 1770s", 23 Jan 2003, HistoryLink.org, Online Encyclopedia of Washington State History, accessed 2 Jun 2008
  24. ^ Houston CS, Houston S (2000). „The first smallpox epidemic on the Canadian Plains: In the fur-traders' words”. Can J Infect Dis. 11 (2): 112—5. PMC 2094753Слободан приступ. PMID 18159275. 
  25. ^ „The Story Of... Smallpox – and other Deadly Eurasian Germs”. Pbs.org. Приступљено 26. 08. 2010. 
  26. ^ Stacy Goodling, "Effects of European Diseases on the Inhabitants of the New World" Archived 10 May 2008[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  27. ^ Smallpox Through History Archived October 29, 10. 2009, at the Wayback Machine.
  28. ^ „New Zealand Historical Perspective”. Canr.msu.edu. 31. 03. 1998. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2010. Приступљено 26. 08. 2010. 
  29. ^ How did Easter Island's ancient statues lead to the destruction of an entire ecosystem?, The Independent
  30. ^ Fiji School of Medicine Archived 20 October 2014[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  31. ^ Measles hits rare Andaman tribe. BBC News. May 16, 2006.
  32. ^ Meeting the First Inhabitants, TIMEasia.com, 21 August 2000
  33. ^ Genetic Study Bolsters Columbus Link to Syphilis, New York Times, January 15, 2008
  34. ^ Columbus May Have Brought Syphilis to Europe, LiveScience
  35. ^ Nomination VOC archives for Memory of the World Register (English)
  36. ^ „Sahib: The British Soldier in India, 1750–1914 by Richard Holmes”. Asianreviewofbooks.com. 27. 10. 2005. Приступљено 26. 08. 2010. 
  37. ^ Dr. Francisco de Balmis and his Mission of Mercy, Society of Philippine Health History Archived 19 October 2013[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  38. ^ „Lewis Cass and the Politics of Disease: The Indian Vaccination Act of 1832”. Muse.jhu.edu. Приступљено 26. 08. 2010. 
  39. ^ Conquest and Disease or Colonialism and Health?, Gresham College | Lectures and Events
  40. ^ WHO Media centre (2001). „Fact sheet N°259: African trypanosomiasis or sleeping sickness”. 
  41. ^ The Origins of African Population Growth, by John Iliffe, The Journal of African HistoryVol. 30, No. 1 (1989). стр. 165.–169
  42. ^ „World Population Clock – U.S. Census Bureau”. U.S. Census Bureau. Приступљено 18. 11. 2011. 
  43. ^ Wheelis M. (2002), „Biological warfare at the 1346 siege of Caffa.”, Emerg Infect Dis, Center for Disease Control 
  44. ^ Diamond, Jared (1997), Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies, W.W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-03891-0 
  45. ^ Dixon, Never Come to Peace, 152–55; McConnell, A Country Between, 195–96; Dowd, War under Heaven, 190. For historians who believe the attempt at infection was successful, see Nester, Haughty Conquerors", 112; Jennings, Empire of Fortune, 447–48.
  46. ^ Hudson, Christopher (2. 3. 2007). „Doctors of Depravity”. Daily Mail. 

Литература[uredi]

Спољашње везе[uredi]