Panteon (Rim)

Panteon, Rim

Panteon ili Hram svih bogova je rimski hram sagrađen oko 126. godine naše ere, tokom vladavine cara Hadrijana. Skoro dve hiljade godina nakon što je izgrađena, Panteonova kupola je i dalje najveća svetska nearmirana betonska kupola. Visina do okulusa i prečnik unutrašnjeg kruga su isti, 43 m (142 ft).

Panteon, fotografija iz 19. veka.

Presek Panteona iz 19. veka

Na hramu se nalazi natpis sa prethodno sagrađenog hrama, a koji je sagradio Marko Vipsanije Agripa 27−25. p. n. e. Drugi natpis na hramu, ispod prvog, beleži restauracijski rad obavljen na Panteonu po naredbi cara Septimija Severa i njegovog sina Karakale 202. g. Hram je izuzetno dobro očuvan i predstavlja jedno od najbolje očuvanih građevina te starosti.

Savršeno očuvani Panteon je preževio nekoliko pljački, izmena i restauracija, a za to je delomično zaslužan vizantijski car Foka koji je ovu zgradu dao na dar papi Bonifaciju IV 608. godine. On ju je preobrazio u crkvu s nazivom Sveta Marija od mučenika. Danas se hram koristi kao hrišćanska crkva.

Ime

Panteon (grč. Πάνθειον), sa prefiksom „“ je naziv koji nam je preneo istoričar Kasije Dion. On je objasnio da taj naziv doslovno znači posvećen „svim bogovima“ ili kako je on takođe naslućivao, potiče od sličnosti sagrađenog svoda s nebeskim svodom.

Arhitektura

Tlocrt Panteona

Panorama unutrašnjosti Panteona od 180° sastavljena od 7 fotografija

Raniji hram je bio pravougaoni, gledao je na jug i bio je sagrađen od travertina. Prvi ga je restaurirao ga je Domicijan nakon požara 80. g. Hadrijanova rekonstrukcija 125. godine radikalno je transformirala raniju zgradu: ulaz u hram je okrenut za 180°, tj. prema severu, a rotonda je sagrađena u praznom prostoru koji je ležao ispred prvog hrama.

Sadašnja verzija – prepoznatljiva po svom ugrađenom kolonadnom tremu koji gleda na trg i visokom, izolovanom i vidljivom valjku iznad kojeg se diže kupola - potpuno je drugačija od Panteona iz Hadrijanovog doba. Okruglo telo je nekada bilo okruženo drugim zgradama, a ispred impozantnog ulaza nalazio se dugi trg s tremovima na tri strane. Slavna rotonda nije bila vidljiva spolja budući da je bila sakrivena arkadama. Zgrada je bila jednodelna, velika i kružna prostorija prečnika 143 stope.

Da bi se rasteretila težina, zid rotonde (visok 21,7 m, debeo 6,2 m) sagrađen je pomoću posebnih arhitektonskih tehnika i od sve lakših materijala kako se diže u visinu, sve dok ne dođe do malog, vulkanskog kamenja oko okulusa. Raspored masivnih lukova podupire strukturu, pojačanu radijalnim potpornim stubovima. Oni raspoređuju težinu na osam masivnih, ali delimično šupljih lukova koji unutra izgledaju kao osam velikih niša (eksedre i ulaz) u zidnoj konstrukciji. Polukružne ili pravougaone eksedre, izmenjuju se sa osam kioska na stubovima, od kojih svaki sadrži tri niše i stoji iza dva izbrazdana, monolitna plava ili stara korintska stuba.

Spoljni red stubova na tremu sačinjen je od osam monolita sivog granita, postavljenih na bazu od belog mramora, a na vrhu su korintski kapiteli. Stubovi u unutrašnjem redu su izrezani od ružičastog granita i čine tri prolaza: središnji prolaz koji vodi do vrata Panteona širi je od dva lateralna gde su velike niše nekada sadržale kipove Avgusta i Agripe. Ovaj veliki trem je povezan s rotondom pomoću masivnog ciglenog „avant-korpsa” prošaranog mramorom. Bronzana vrata su drvena, ali su bila intenzivno restaurirana: možda nisu ni izvorna.

Većina poda je izvorna; napravljena je od višebojnog mramora i kamena raspoređenog u dijagonalne redove kvadrata i krugova upisanih unutar kvadrata. Savršeno polukružna kupola napravljena je od jednog dela prečnika 43,5 metara: to je najveća kupola ikad izgrađena upotrebom zidne konstrukcije. Unutrašnje lice kupole podeljeno je na pet redova šiljaka, koncentrični kesoni koji završavaju u glatkom prstenu. Okulus ima prečnka od 8,9 m. Spoljno lice kupole je ukrašeno pomoću sedam prstenastih stubova, ali samo najviši deo je vidljiv. Proporcije ove zgrade su uzorne: cilindar i kupola imaju isti prečnik, što je u skladu s Arhimedovom simetrijom.

Panteon je građevina simetrična s obziom na središte, tlocrt mu je kružnica ili geometrijski lik u koji se može upisati i opisati kružnica. Tlocrtno građevina se sastoji od dva bitno različita dela: velikog središnjeg prostora presvođenog kupolom i pravokutnog trema, delimično zatvorenog zidom, a na pročelju raščlanjenog stubovima. Središnji prostor zatvoren je zidom koji je s unutrašnje strane raščlanjen nišama i parovima stupova.

Uspravni presek pokazuje da se zid sastoji od dva koncentrična omotača načinjena od vodoravno položenih opeka između kojih je šupljina ispunjena betonskom smesom od kamena i maltera. Kupola je konstruisana u tri vodoravna pojasa: najdonji je od slojeva sitne opeke, središnji od naizmeničnih slojeva opeke i tufa i završni od slojeva tufa i, zbog njegove lakoće, vulkanskog kamena. U unutrašnjosti kupola počinje na otprilike dve trećine visine spoljnog valjka, pa je time, kao i većim zakošenjem donjeg dela kaseta (kvadratna udubljenja u tavanici ili svodu) kojim se stvara optička varka da se središte kupole nalazi niže nego što zapravo jest, postignut učinak posvemašnje dominacije svoda. Taj učinak je istodobno potvrđen i oslobođen otvorom u sredini: pogled u nebo iznutra i prodor svetla i sunčanih zraka spolja naglašavaju prsten otvora, materiju i oblik kupole, njen prostor i površinu.

Unutrašnji prostor je jedinstven, pregledan, statičan. Takav karakter prostora određen je pre svega potpuno uravnoteženim odnosom vertikala i horizontala (prečnik = visina). Statičnosti pridonosi i gotovo isključivo vodoravna podeljenost mase – niz uporednih prstenova sve manjeg i manjeg prečnika potpuno vode pogled do otvora, odakle se svetlost ravnomerno rasprostire dohvaćajući svaki deo. Odnosi zgrade su takvi da pri ulazu jednim pogledom može obuhvatiti čitav prostor. Drugi venac se vidi pod uglom od 25°, gornji rub kupole pod 45°, što ne zahteva nikakvo naprezanje jer je prilagođeno fiziološkim svojstvima oka. Statičnost i preglednost prostora neznatno je negirana njegovim ulaženjem u masu zida. Prostor stupnjevito istiskuje masu. U donjem delu, gde je masa najdeblja, prostor u obliku niša prodire u nju najdublje. U lažnim prozorima iznad niša prodor prostora mnogo je plići. Kasetama prostor ulazi sasvim plitko, što odgovara stanjivanju mase kupole, ali postupno, čime je još jednom ponovljen osnovni ritam mase i prostora. U odnosu mase i prostora uključeno je i kretanje svetlosti. Ona dolazi s vrha vertikalne ose kocke-kugle, u koju je, odnosno oko koje je građevina komponirana. Svetlost dolazi s mesta gde je masa najtanja te se ravnomerno rasprostire i do onih delova gde je najdeblja, do niša, gde prostor duboko ulazi u masu, te se tako stvara vrlo oštar kontrast svetlosti i sene u kojem se ističe plastičnost svakog detalja.

Vidi još

• Rimska umetnost

Literatura

• Cinti, Siro; De Martino, Federico; Carandini, Andrea; De Carolis, Marco; Belardi, Giovanni (2007). Pantheon. Storia e Futuro / History and Future (na jeziku: italijanski). Rome, Italy: Gangemi Editore. ISBN 978-88-492-1301-0. 
• Claridge, Amanda (1998). Rome. Oxford Archaeological Guides. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-288003-9. 
• Cowan, Henry (1977). The Master Builders: : A History of Structural and Environmental Design From Ancient Egypt to the Nineteenth Century. New York: John Wiley and Sons. ISBN 0-471-02740-5. 
• Favro, Diane (2005). „Making Rome a World City”. The Cambridge Companion to the Age of Augustus. Cambridge University Press. str. 234–263. ISBN 978-0-521-00393-3. 
• Hetland, L. M. (2007). „Dating the Pantheon”. Journal of Roman Archaeology. 20 (1): 95—112. ISSN 1047-7594. doi:10.1017/S1047759400005328. 
• King, Ross (2000). Brunelleschi's Dome. London: Chatto & Windus. ISBN 0-7011-6903-6. 
• Kleiner, Fred S. (2007). A History of Roman Art. Belmont: Wadsworth Publishing. ISBN 978-0-534-63846-7. 
• Lancaster, Lynne C. (2005). Concrete Vaulted Construction in Imperial Rome: Innovations in Context. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-84202-6. 
• Loewenstein, Karl (1973). The Governance of Rome. The Hague, Netherlands: Martinus Nijhof. ISBN 978-90-247-1458-2. 
• MacDonald, William L. (1976). The Pantheon: Design, Meaning, and Progeny. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-01019-1. 
• Marder, Tod A. (1980). „Specchi's High Altar for the Pantheon and the Statues by Cametti and Moderati”. The Burlington Magazine. The Burlington Magazine Publications, Ltd. 122 (922): 30—40. JSTOR 879867. 
• Marder, Tod A. (1991). „Alexander VII, Bernini, and the Urban Setting of the Pantheon in the Seventeenth Century”. The Journal of the Society of Architectural Historians. Society of Architectural Historians. 50 (3): 273—292. JSTOR 990615. doi:10.2307/990615. 
• Mark, R.; Hutchinson, P. (1986). „On the structure of the Pantheon”. Art Bulletin. College Art Association. 68 (1): 24—34. JSTOR 3050861. doi:10.2307/3050861. 
• Ramage, Nancy H.; Ramage, Andrew (2009). Roman art : Romulus to Constantine (5th izd.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-600097-6. 
• Rasch, Jürgen (1985). „Die Kuppel in der römischen Architektur. Entwicklung, Formgebung, Konstruktion, Architectura”. Architectura. 15: 117—139. 
• Roth, Leland M. (1992). Understanding Architecture: Its Elements, History, And Meaning. Boulder: Westview Press. ISBN 0-06-438493-4. 
• Stamper, John W. (2005). The Architecture Of Roman Temples: The Republic To The Middle Empire. The Edinburgh Building, Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-81068-X. 
• Summerson, John (1980), The Classical Language of Architecture, 1980 edition, Thames and Hudson World of Art series, ISBN 0-500-20177-3
• Thomas, Edmund (1997). „The Architectural History of the Pantheon from Agrippa to Septimius Severus via Hadrian”. Hephaistos. 15: 163—186. 
• Wilson-Jones, Mark (2003). Principles of Roman Architecture. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-10202-X. 

Spoljašnje veze

• virtualna panorama i fotogalerija
• Official webpage from Vicariate of Rome website
• Pantheon Live Webcam, Live streaming Video of the Pantheon
• Pantheon, article in Platner's Topographical Dictionary of Ancient Rome
• Pantheon Rome vs Pantheon Paris Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2019)
• Tomás García Salgado, "The geometry of the Pantheon's vault"
• Pantheon at Great Buildings/Architecture Week website
• Art & History Pantheon Arhivirano 2010-11-24 na sajtu Wayback Machine
• Summer solstice at the Pantheon
• Pantheon na sajtu Structurae
• Video Introduction to the Pantheon
• Panoramic Virtual Tour inside the Pantheon Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2021)
• High-resolution 360° Panoramas and Images of Pantheon | Art Atlas Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2022)
• audio guide Pantheon Rome
• Čudo arhitekture čije tajne istoričari ni dan danas ne mogu da otkriju; Spomenik caru ili hram (B92, 5. septembar 2022)