Pancir

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poboljšani spoljni taktički prsluk (IOTV), ovde u univerzalnom maskirnom uzorku, izdaje se vojnicima Američke vojske
Policija opremljena pancirima za zaštitu od udaraca demonstranata

Pancir je oklop od metalnih ploča za zaštitu ratnika i javnih ličnosti. Prsluk može biti mekane forme, kao što ga nose mnogi policajci, zatvorski čuvari, čuvari na zadacima obezbeđenja i neki građani. Zatvorski čuvari i policija mogu nositi meke prsluke dizajnirane da se odupru napadima nožem, koristeći metalne ili para-aramidne komponente.[1] Neki timovi za spašavanje talaca i jedinice za specijalne misije nose tvrde oklope, bilo zajedno sa mekim oklopom ili same. Ovo omogućava zaštitu od puščane municije ili fragmentacije. Pancir takođe može biti oklop lađe, tenka ili bornih kola. Sama reč pancir potiče iz nemačkog jezika.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana moderna era[uredi | uredi izvor]

Godine 1538, Frančesko Marija dela Rovera je iznajmio Filipa Negrolija da napravi pancir. Godine 1561, zabeleženo je da je Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva, testirao svoj oklop na paljbu iz vatrenog oružja. Slično tome, 1590. godine ser Henri Li je očekivao da njegov grinvički oklop bide otporan na pištoljsku paljbu. Njegova stvarna efikasnost je u to vreme bila kontroverzna.[3]

Tokom Engleskog građanskog rata, Oliver Kromvelova Ajronsajd konjica bila je opremljena kapelinskim kacigama i oklopom otpornim na muskete koje su se sastojale od dvoslojne oklopne ploče (u kasnijim studijama koje su uključivale rendgenske snimke otkriven je treći sloj koji je postavljen između vanjskog i unutrašnjeg sloja. Spoljni sloj je dizajniran da apsorbuje energiju metka, a deblji unutrašnji sloj je zaustavio dalje prodiranje. Oklop bi ostao znatno ulubljen, ali i dalje upotrebljiv.[4]

Industrijska era[uredi | uredi izvor]

Jedan od prvih primera komercijalno prodatih pancirnih oklopa napravio je jedan krojač u Dublinu u Irskoj tokom 1840-ih. Novine The Cork Examiner su u decembru 1847. izvestile o svoj napravi.[5]

Ned Kelijevo balističko odelo

Američki odmetnik i revolveraš Džim Miler bio je zloglasan po tome što je preko ogrtača nosio čelični prsluk kao oblik pancira.[6] Ova ploča je spasila Milera u dva navrata i pokazala se kao vrlo otporna na pištoljske metke i sačmarice. Jedan primer se može videti u njegovoj oružanoj borbi sa šerifom po imenu Džordž A. „Bad” Frejzer, gde je ploča uspela da odbije sve metke iz revolvera zakonodavca.[7]

Test prsluka iz 1901. godine, koji je dizajnirao Jan Ščepanik, u koi se iz revolvera od 7 mm puca na osobu koja nosi prsluk

Godine 1881, lekar iz Tumstouna Džordž E. Gudfelov primetio je da faro diler Čarli Storms koga je dvaput upucao Luke Šort ima jedan metak zaustavljen svilenom maramom u džepu na prsima, čime je sprečen prodor tog metka.[8][9] Godine 1887, on je napisao članak pod naslovom Neprobojnost svile na metaka[10] za časopis Southern California Practitioner, čime je je dokumentovao prvi poznati slučaj neprobojne tkanine. On je eksperimentisao je sa svilenim prslucima[11] nalik na srednjovekovne plaštove, koji su koristili 18 do 30 slojeva svilene tkanine kako bi zaštitili nosioce od penetracije.

Sveštenik Kazimirz Zeglen je koristio Gudfelova otkrića za razvoj pancira od svilene tkanine krajem 19. veka, koji je mogla da zaustavi relativno spore metke iz pištolja sa crnim barutom.[12] Prsluci su koštali US$800 po komadu 1914. godine, što je malo bogatstvo imajući u vidu tadašnji kurs od $20,67/1 oz-Au, što je ekvivalentno ~50.000 USD oko 2016. godine, što daleko nadmašivalo prosečni godišnji prihod.[12]

Sličan prsluk, koji je napravio poljski pronalazač Jan Ščepanik 1901. godine, spasio je život Alfonsu XIII od Španije kada ga je napadač upucao. Do 1900. godine, američki gangsteri su nosili svilene prsluke od 800 dolara kako bi se zaštitili.[13]

Dana 28. juna 1914. nadvojvoda Franc Ferdinand od Austrije, prestolonaslednik Austrougarske, fatalno je ustreljen, što je izazvalo Prvi svetski rat; uprkos tome što je posedovao svileni pancirni prsluk, za koji su testovi britanske Kraljevske oružarnice pokazali da bi verovatno zaustavio metak tog doba, i uprkos tome što je bio svestan potencijalnih pretnji po njegov život, uključujući pokušaj ubistva njegovog ujaka nekoliko godina ranije, Ferdinand nije nosio njegov tog kobnog dana.[14][15] Međutim, poenta je uglavnom sporna, jer je nadvojvoda pogođen u grlo.

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Testiranje pancira u Vašingtonu u septembaru 1923.
Pancir nemačke pešadije tokom Prvog svetskog rata, 1917

Prve zvanične pokušaje puštanja oklopa u opticaj napravio je 1915. godine Odbor za dizajn britanske vojske, posebno 'bombarderski oklop' za upotrebu pilota bombardera koji su bili ozloglašeno nedovoljno zaštićeni u vazduhu od protivavionskih metaka i fragmentacije. Odbor za eksperimentalna sredstva takođe je pregledao potencijalne materijale za oklope otporne na metke i fragmente, poput čelične ploče. 'Ogrlica' je uspešno izdata u malom obimu (zbog troškova), koja je štitila vrat i ramena od metaka koji su putovali brzinom od 600 stopa u sekundi. Ona je bila izrađena od isprepletenih slojevima svile i pamuka ukrućenih smolom. Dejfildov telesni oklop je uveden je u upotrebu 1916. godine, a sledeće godine je uveden otvrdnuti naprsnik.[16]

Francuzi su eksperimentisali sa čeličnim vizirima pričvršćenim za Adrijansku kacigu i 'trbušnim oklopom' koje je dizajnirao general Adrijan, pored „epoleta” na ramenima za zaštitu od pada otpada i strelica. Oni nisu bili praktični, jer su ozbiljno ometali mobilnost vojnika. Nemci su zvanično izdali pancire u obliku oklopa od nikla i silikona koji su zvali sappenpanzer (nadimak „oklop jastoga“) od kraja 1916. Oni su takođe bili preteški da bi bili praktični za široku upotrebu, ali su ih koristili statičke jedinice, poput stražara i povremeno mitraljezaca. Poboljšana verzija pešadijskog pancira predstavljena je 1918. godine, sa kukama za opremu.[17]

Sjedinjene Države su razvile nekoliko vrsta pancira, uključujući hromirani niklovani čelični Brusterov telesni oklop, koji se sastojao od naprsnika i šlema, i mogao je da izdrži metke Luisovog mitraljeza pri brzini od 2.700 ft/s (820 m/s), ali je bio nezgrapan i težak sa svojih 40 lb (18 kg). Dizajniran je lakši prsluk od preklapajućih čeličnih pločica pričvršćenih za kožnu oblogu; ovaj oklop je težio 11 lb (5,0 kg), prilegao je uz telo i smatrao se udobnijim.[18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2011-07-13. g. Pristupljeno 2010-10-07. 
  2. ^ Školski rečnih stranih reči, Ljubo Mićunović,296. str. ISBN 978-86-7446-132-7.
  3. ^ Williams, Allan (2003). The Knight and the Blast Furnace: A History of the Metallurgy of Armour in the Middle Ages & the Early Modern Period. Boston: Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-12498-1. 
  4. ^ Ricketts, H, Firearms p. 5
  5. ^ „The Landlord's Protective Garment”. The Cork Examiner. 6. 12. 1847. 
  6. ^ O'Neal, Bill (1979). Encyclopedia of Western Gunfighters. University of Oklahoma Press. pp. 230–233. ISBN 0-8061-1508-4
  7. ^ Metz, Leon Claire (2003). The Encyclopedia of Lawmen, Outlaws, and Gunfighters. Checkmark Books. pp. 172–173. ISBN 0-8160-4543-7.
  8. ^ Erwin, Richard E. (1993). The Truth about Wyatt EarpNeophodna slobodna registracija (2nd izd.). Carpinteria, CA: O.K. Press. ISBN 9780963393029. 
  9. ^ Edwards, Josh (2. 5. 1980). „George Goodfellow's Medical Treatment of Stomach Wounds Became Legendary”. The Prescott Courier. str. 3—5. 
  10. ^ „Dr. George Goodfellow”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  11. ^ Hollington, Kris. „Staying Alive”. Arhivirano iz originala 3. 5. 2007. g. Pristupljeno 4. 3. 2013. 
  12. ^ a b Oleksiak, Wojciech. „The Monk who Stopped Bullets with Silk: Inventing the Bulletproof Vest”. Culture.Pl. Culture.Pl. Pristupljeno 9. 12. 2018. 
  13. ^ Hollington, Kris (2008). Wolves, Jackals, and Foxes: The Assassins Who Changed History. St. Martin's Press. ISBN 9781429986809. 
  14. ^ „Tests prove that a bulletproof silk vest could have stopped the first world war”. The Guardian. 29. 7. 2014. Pristupljeno 13. 11. 2015. 
  15. ^ „Could the Bulletproof Silk Vest Stop the Assassination Which Sparked WWI? Tests Say Yes”. War History Online. 8. 8. 2014. Pristupljeno 13. 11. 2015. 
  16. ^ Stephen Bull (2002). World War I Trench Warfare (2): 1916–18. Osprey Publishing. str. 12. ISBN 978-1-84176-198-5. 
  17. ^ David Payne. „Body Armour For The Western Front In The Great War”. Arhivirano iz originala 23. 03. 2010. g. Pristupljeno 09. 09. 2021. 
  18. ^ „Body Armour For The Western Front In The Great War”. www.westernfrontassociation.com. Arhivirano iz originala 23. 3. 2010. g. 

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pancir na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панцир&oldid=27556224”