Pancir-S1

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pancir-S1

96K6 Pantsir-S1 - Engineering technologies 2012 (1).jpg

Osnovne karakteristike
Zemlja porekla  Rusija
Namena Protiv vazdušni sistem (PVO)
Proizvođač KBP Tula
Početak proizvodnje 2008.
Uveden u upotrebu 2012.
Broj primeraka 200+
Doseg 800 km
Dimenzije i masa
Širina 2,95 m
Oprema
Glavno naoružanje dva 30 mm topa 2A38M
  • Različite vrste raketa
Posada
Posada 3
Pancir-S1 na kamionu sa pogonom 8x8 Kamaz-6560 TLAR

Pancir-S1 na kamionu konfiguracije 8x8 KAMAZ-6560 TLAR Pancir-S1 (rus. Панцирь-С1, NATO oznaka SA-22 Greyhound) je ruski raketni PVO sistem sa raketama zemlja-vazduh kombinovanog kratkog i srednjeg dometa. Sistem se temelji na SA-19/SA-N-11 i predstavlja najnoviju tehnologiju protiv-vazdušne odbrane.

Godine 1993. vojska Ruske federacije uvela je u naoružanje samohodni protiv-vazdušni sistem Pancir-S1, u suštini unapređena i kontejnersku varijantu sistema Tunguska.

Pancir je mešoviti (hibridni) topovsko-raketni sistem koji objedinjuje rakete zemlja-vazduh, dva topa kalibra 30 mm, osmatrački i nišanski radar kao i elektrooptički blok za nadzor i upravljanje paljbom. Sistem je postavljen na kamion URAL 5223.4 kategorije 10 tona i konfiguracije 8x8.

Kako je sistem izrađen u kontejnerskom obliku može se jednostavno postaviti i na neko drugo podvožje, npr. telo oklopnog transportera ili na manje brodove. Dok je Tunguska, koja je na podvožju oklopnog guseničara, namenjena uglavnom protiv-vazdušnoj odbrani oklopnih i oklopno-mehanizovanih jedinica, pa je zbog toga smeštena na guseničaru velike prohodnosti, osnovna namena Pancira je zaštita važnih tačaka kao što su aerodromi, komandna mjesta, komunikacijska središta itd. Zamišljen je za odbranu od aviona, helikoptera, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i vođenih bombi.

Pancir može delovati i protiv površinskih ciljeva kao što su tenkovi, oklopni transporteri, borbena vozila pešadije i sl. Sistem je osmišljen u Istraživačko projektnom zavodu iz Tule (Tula KPB), a proizvodi se u Uljanovsku. Zbog svoje mešovite raketno-artiljerijske konfiguracije Pancir je delotvorniji u odnosu na svoje ili samo topovske ili samo raketne PVO konkurente. Proizvođač navodi kako je zbog višespektralnog radarskog i optičkog sistema koji radi na decimetarskom, centimetarskom, milimetarskom i infracrvenom (toplotnom) talasnom području, Pancir gotovo potpuno otporan na ometanje.[1]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Pancir-S1 sadrži sistem protiv elektronska dejstva te ga čini značajno otpornim na ometanja, sistem za kontrolu požara, poseduje sistem za praćenje cilja ili rakete, kao i termalni sistem za praćenje i otkrivanje pravca rakete, takođe poseduje mogućnost praćenja 4 mete ili cilja odjednom, kao i automatski sistem za zahvat.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Pancir-S1 je naoružan sa kombinacijom topa i raketa.

Karakteristike topa[uredi | uredi izvor]

  • Dva topa kalibra 30 mm 2A38M.
  • Domet dejstva topa iznosi do 4 km.
  • Domet dejstva po visini je do 3 km.
  • Borbeni komplet municije iznosi oko 1400.

Karakteristike raketa[uredi | uredi izvor]

Pancir-S1 može da sadrži najviše do 12 raketa zemlja-vazduh.

  • Maksimalni domet po dužini iznosi 20 km.
  • Maksimalni domet po visini iznosi do 15 km.

Borbena upotreba[uredi | uredi izvor]

Sirija

  • 22. jun 2012. Sirijska vojska je uspešno oborila turski izviđački avion F-4E Fantom blizu Latakije, to je zvanično prvo obaranje Pancira.[2]
  • Mart-jul 2017. Pancir-S1 je uspeo da neutrališe i uništi 12 ciljeva u obliku bespilotnih letelica poput RQ-21A, Heron, Bayraktar, kao i različite vrste raketa i Aerostata. [3]
  • Oktobar 2017. Pancir-S1 je neutralisao dve rakete Grad iz višecevnog lansera, koji su lansirali pripadnici terorističke tkzv Islamske države.
  • 27. decembar 2017. Pancir-S1 je presreo dve rakete ispaljene iz mesta Bidma na naseljena mesta blizu aerodroma u Latakiji. Obe rakete su uspešno neutralisane.
  • 5-6. januar 2018. U noći između 5-6. januara napadnuta je avio baza Hmejmim, napadnuta je sa 12 bespilotnih letelica, 7 letelica je uništeno od strane Pancir-S1, 6 je sletelo na određene koordinate (avio baza Khmejm (Khmeimim) je pod upravom Ruske Federacije).[4]
  • 14. april 2018. U 4 časa ujutru izvršen je masovni raketni napad na Siriju od strane SAD, Velike Britanije i Francuske, lansirano je 103 projektila i krstarećih raketa na 8 sirijskih gradove na određene mete. Prema ruskim zvaničnim izvorima lansirano je 25 raketa iz sistema Pancira na šta je uništeno 23 nadolazeće rakete. SAD poriču i tvrde da nijedan američka ili savezna (Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo) raketa nije oborena.[5]

Gubici[uredi | uredi izvor]

Sirija 10. maj 2018. Uništen je jedan Pancir-S1 Sirijske vojske od strane izraelske vojske sa raketom Spike NLOS, pretpostavlja se da je sistem bio isključen, takođe posada je bila van vozila, što je rezultiralo lako uništenje ovog borbenog sistema.[6][7]'

21. januar 2019. Izraelske vazdušne snage uništile su 2 sistema Pancir u okolini Damaska.[8]

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • Pancir-S - početni prototip napravljen 1994, bio je instaliran na šasiji kamiona Ural-5323 8x8.
  • Pancir-S1 - prva verzija koja se najviše proizvodila do 2018.
  • Pancir-M/EM - namenjena ratnim brodovima.
  • Pancir-S2/S2E - Modernizovana verzija starijih varijanti za potrebe vojske Rusije i u eksportne svrhe.
  • Pancir-SA - specijalna verzija, razvijena za područje Arktika, kako bi bilo funkcionalno da izdrži izuzetno niske temperature -50° i više.[9]
  • Pancir-SM - daleko poboljšana varijanta za razliku od prethodnih, povećan je domet uočavanja sa 40 km do 75 km.i domet izvršavanja zahvata sa 20 km na 40 km. Sistem koristi nove rakete sa povećanim dometom, takođe sistem je smešten na novi Kamazov 8x8 kamion koji je oklopljen. Očekuje se da će biti moguće da se stariji sistemi modernizuju na ovaj standard. Razvoj ove verzije biće završen u toku 2019.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Budući korisnici[uredi | uredi izvor]

Mogući korisnici[uredi | uredi izvor]

Propali pregovori[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zenitnый raketno-artilleriйskiй kompleks «Pancirь-S1»”. «Raketnaя tehnika». Arhivirano iz originala na datum 10. 8. 2011. Pristupljeno 17. 7. 2011. 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Sirija oborila turski "fantom"?” (na jeziku: ci). Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  3. ^ „Borbena dejstva ruskih Pancira u Siriji: Obarane izraelske, turske i američke bespilotne letelice - Tango Six”. Tango Six (na jeziku: srpski). 8. 9. 2017. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  4. ^ Đukić, Slobodan (26. 2. 2018). „Ruski sistem PVO dominira u Siriji: Oborena kiša raketa iznad baze Dumajr” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „SAD, Britanija i Francuska napale Siriju, dejstvovala sirijska PVO” (na jeziku: ci). Pristupljeno 10. 7. 2018. 
  6. ^ TheSyrianWar (10. 5. 2018), Breaking | Israel destroyed a freshly delivered Russian Pantsir S1 Sa 22 Greyhound system in Syria, Pristupljeno 10. 7. 2018 
  7. ^ „(VIDEO) RUSKI EKSPERT TVRDI: Izraelska raketa je mogla da uništi "PANCIR-S1", JEDINO AKO NIJE BIO U FUNKCIJI!? - Informer”. INFORMER (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala na datum 11. 7. 2018. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  8. ^ https://defence-blog.com/army/israel-targeted-several-pantsir-s1-air-defense-system-in-syria.html
  9. ^ Jegorov, Boris (7. 2. 2018). „Beli čuvari Arktika: Top lista vojne tehnike spremne da već sada brani beskrajni ruski Sever” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  10. ^ Novo Jutro - Dea I Sarapa - Vlade Radulovic, Djordje Anicic - 16.04.2021. (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-04-16 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]