Papa Grgur IX

Papa Grgur IX
Grgur IX
Lični podaci
Puno ime	Ugolino Konti
Datum rođenja	oko 1145.
Mesto rođenja	Ananji, Papska država
Datum smrti	22. avgust 1241.(1241-08-22) (95/96 god.)
Mesto smrti	Rim, Papska država
Papa
Pontifikat	19. mart 1227—22. avgust 1241.
Prethodnik	Papa Honorije III
Naslednik	Papa Celestin IV

Grgur IX (oko 1145 — 22. avgust 1241), rođen kao Ugolino (Igo) Konti, je bio 178. papa. Na papsku stolicu došao je 19. marta 1227. godine nasledivši papu Honorija III. Poznat je kao osnivač institucije inkvizicije koja je sudila i kažnjavala osobe optužene za jeres.

Detinjstvo i mladost

Rođen je u italijanskom gradu Ananjiju između 1145. i 1170. godine. Školovao se u Parizu i Bolonji. Bio je kardinal crkve Svetog Eustahija. Na ovo mesto postavio ga je rođak, papa Inoćentije III, decembra 1198. godine. Osam godina kasnije unapređen je u čin episkopa Ostije. Godine 1218. ili 1219. postao je član svetog kolegijuma kardinala. Papa Honorije ga je, na zahtev Svetog Franje, imenovao 1220. godine kardinalom zaštitnikom Franjevaca. Još pre pontifikata, Grgur je stekao mnogo poznanstva sa uticajnim evropskim plemstvom među kojima je bila i engleska kraljica Izabela Angolemeska, supruga Jovana bez Zemlje.

Pontifikat

Grgur je imao preko 80 godina kada je stupio na papsku stolicu 1227. godine. Uzeo je ime Grgur jer je dužnost preuzeo u manastiru Svetog Grgura. Godine 1231. rešio je spor između pariskih naučnika i lokalnih vlasti. Uznemiren širenjem jeresi u Španiji i Francuskoj, papa Grgur je 1233. godine osnovao papsku inkviziciju, ustanovu koja je sudila osobama ptuženim za jeres. Sam Grgur nikada nije odobrio torturu kao sredstvo za postizanje priznanja ili pokajanja. Godine 1234. papa Grgur pripremio je Nova Compilatio decretalium u kome je sakupio i sistematizovao mnoštvo papskih proglasa koji potiču još od ranog srednjeg veka. Delo je prvi put štampano u Majncu 1473. godine.

Papa Grgur vodio je antijevrejsku politiku. Jevrejima su ograničena prava, a određeno je da oni moraju biti u stanju političke potčinjenosti sve do Sudnjeg dana. Godine 1230, Nikola Donin, Jevrejin preobraćen u hrišćanstvo, preveo je Talmud i objavio 35 optužbi protiv pape Grgura IX zbog bogohuljenja. Deset godina kasnije održana je rasprava na dvoru francuskog kralja Luja IX. Donin je osuđen, a njegovi primerci Talmuda su spaljeni. Oko 12.000 rukopisnih Talmuda spaljeno je 12. juna 1242. godine u Parizu.

Papa Grgur je podržavao prosjačke redove i Tevtonske vitezove. Bio je prijatelj sa Svetim Dominikom i Klarom Asiškom. Kanonizovao je Elizabetu od Ugarske, Dominika Guzmana, Antuna Padovanskog i Franju Asiškog koji mu je bio i prijatelj. Podržavao je Severne krstaške ratove i pokušavao je da Rusiju preobrati u katolicizam (uglavnom Pskovsku i Novgorodsku republiku). Grgur je od Livonskog reda zatražio da pošalju trupe koje će Finsku braniti od Novgorodske republike tokom Finsko-novgorodskih ratova.

Sukob sa Fridrihom II

Grgurov san, Đoto.

Grgurov pontifikat obeležen je borbom sa svetorimskim carem Fridrihom II. Fridrih je za cara krunisan 22. novembra 1220. godine u Rimu nakon što se zakleo da će pokrenuti vojsku u Svetu zemlju. Fridrih, međutim, nije održao obećanje te je Grgur svoj pontifikat započeo ekskomunikacijom svetorimskog cara. Fridrih je sa pripremama započeo 1227. godine. Počeo je da ukrcava vojsku u Južnu Italiju koja je takođe bila pod njegovom kontrolom. Godinu dana ranije, Fridrih se oženio Jolandom Jerusalimskom, ćerkom i naslednicom pokojnog jerusalimskog kralja Jovana Brijena. Papa nije bio zadovoljan pokretanjem novog pohoda jer Fridrih nije pitao njega za dozvolu.

Papa se koristio Fridrihovim odsustvom u Šestom krstaškom ratu da napadne svetorimske posede na Siciliji. Po osvajanju Jerusalima, Fridrih je poslao vojsku na papine snage. Papa i car zaključili su primirje, ali, nakon pobede Fridriha nad Lombardskim savezom 1239. godine, sukob se ponovo rasplamsao. Fridrih je ponovo ekskomuniciran 1239. godine. Grgur ga je proglasio jeretikom, a pozvao je i savet u Rimu da na cara baci anatemu. Fridrih odgovara aneksijom velikih delova papske države, proterivanjem propovednika iz gvelfskih gradova i pretnjom da će zauzeti Veneciju, koja je brodovima potpomagala napad na Siciliju. Fridrih je tokom decembra 1239. zauzeo veliki deo Toskane, a zapretio je i zauzimanjem Rima. Nakon neuspešne opsade Rima vraća se u južnu Italiju poharavši pri tome papin posed Benevento. Mirovni pregovori su se nastavili, ali bez rezultata.

Dalji sukobi okončani su smrću pape Grgura 22. avgusta 1241. godine. Bula pape Grgura Vox in Rama prvi je dokument u kome je crna mačka predstavljena kao inkarnacija Satane.

Literatura

• Engels, Donald W. (1999). Classical Cats: The Rise and Fall of the Sacred Cat. Psychology Press. str. 188. ISBN 978-0-415-21251-9. 
• Christiansen, Eric (1997). The Northern Crusades. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-026653-5. 
• Seidman, Naomi (2010). Faithful Renderings: Jewish-Christian Difference and the Politics of Translation. University of Chicago Press. str. 137. ISBN 978-0-226-74507-7. 
• Abulafia, David (1992). Frederick II: a Medieval Emperor. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508040-7. 
• Bautz, Friedrich Wilhelm (1990). Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon. II. Hamm: Bautz. str. 317—320. ISBN 978-3-88309-032-0. 
• Magill, Frank Northen (1998). Dictionary of World Biography: The Middle Ages. Routledge. str. 395. ISBN 978-1-57958-041-4. 
• Iben Fonnesberg‐Schmidt, The Popes and the Baltic Crusades 1147–1254 (Leiden, Brill. 2007) (The Northern World, 26).
• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9. 

Spoljašnje veze

• Katolička enciklopedija