Papa Kalist II

Papa Kalist II
Papa Kalist II
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1065.
Mesto rođenja	Kvingej, Burgundsko vojvodstvo, Kraljevina Francuska
Datum smrti	13. decembar 1124.(1124-12-13) (58/59 god.)
Mesto smrti	Rim, Papska država
Mesto ukopa	Bazilika Svetog Petra
Papa
Pontifikat	1. februar 1119—13. decembar 1124.
Prethodnik	Gelasije II
Naslednik	Papa Honorije II

Papa Kalist II (oko 1065—13. decembar 1124) je bio 162. papa od 1. februara 1119. godine do svoje smrti. Poznat je po sklapanju Vormskog konkordata kojim je okončana borba za investituru, kao i po održavanju Prvog lateranskog sabora.

Biografija

Gaj je bio četvrti sin Vilijama I, burgundskog grofa, jednog od najbogatijih evropskih vladara. Pripadao je krugu najvišeg evropskog plemstva. Bio je rođak italijanskog kralja Arduina od Ivreje. Sestra Gizela bila je udata za Humerta II od Savoje, a zatim za Rajnera I Paleologa. Druga sestra, Mod, bila je supruga Oda I od Burgundije. Brat Rajmund bio je oženjen Urakom od Leona. Otac je budućeg kralja Alfonsa VII od Leona. Brat Igo bio je nadbiskup Bezansona. Gaj se u izvorima prvi put javlja 1088. godine kao nadbiskup Vjena. Podržavao je papstvo u borbi za investituru. Kao nadbiskup, imenovan je za legata pape Paskala II u vreme kada je Paskal, pod pritiskom svetorimskog cara Henriha V, primoran da izda Privilegijum (1111) kojim se odricao mnogih prava koje je predviđao papa Grgur VII. Ova Paskalova odluka naišla je na široku opoziciju, uključujući i Gaja koji je prisustvovao Lateranskom saboru iz 1112. godine. Po povratku u Francusku, Gaj je sazvao sabor francuskih i burgundskih biskupa u Vjenu na kome je bačena anatema na Henrika koji je nasiljem iznudio Privilegijum od Paskala. Paskal je prihvatio odredbe sabora u Vjenu 20. oktobra 1112. godine. Paskalov naslednik, papa Gelazije II primoran je da pred Henrihovim ljudima 1118. godine napusti Rim. Sklonio se u Francusku gde je umro 29. januara 1119. godine u opatiji Klini. Gaj je izabran za papu na izborima održanim 2. februara 1119. godine. Devet kardinala učestvovalo je na izborima jer je većina bila u Rimu. Ustoličen je u Vjenu 9. februara kao papa Kalist.

U početku je izgledalo da je novi papa voljan da pregovara sa svetorimskim carem. Henrik je povukao svoju podršku antipapi Grguru VII. Međutim, na saboru u Remsu car je došao sa vojskom od preko 30.000 ljudi. Kalist je posredovao u pregovorima između Henrika i Roberta II Normandijskog. Dogovor nije postignut te je car 30. oktobra 1119. godine ekskomuniciran zajedno sa antipapom Grgurom. Građani Rima pružili su podršku Kalistu koji je primorao antipapu da pobegne iz Rima. Grgur je zarobljen od strane Normana iz Napuljske kraljevine. Prebačen je u zatvor u Salernu, a potom u tvrđavu Fumu.

Kalist je 1120. godine izdao Sicut Judaeis kojim je utvrdio odnos papstva prema Jevrejima. To je bilo potrebno zbog pokolja nad Jevrejima tokom Prvog krstaškog rata u kome je stradalo više od 5000 ljudi. Kalist je ponovio odredbu pape Grgura I kojom je određeno da Jevreji imaju pravo na slobodu veroispovesti u Evropi. Kasnije su ovu odluku potvrdili papa Aleksandar III, Celestin III, Inoćentije III, Honorije III, Grgur IX, Inoćentije IV, Aleksandar IV, Urban IV, Grgur X, Nikola III, Kliment VI, Urban V, Bonifacije IX, Martin V i Nikola V. Međutim, Kalist je najpoznatiji po donošenju Vormskog konkordata kojim je okončana borba za investituru. Vormskim konkordatom carevi su odustali od investiture, odnosno od prava na imenovanje biskupa, uključujući i samog papu. Time su ispunjeni zahtevi reformskog pokreta na čelu sa Grgurom koji je i pokrenuo sukob. Henrik se uspeo izboriti da bude prisutan prilikom izbora svih biskupa u Nemačkoj i presudi u slučaju spora, odnosno jednakog broja glasova između više kandidata. Vormski konkordat je sledeće godine potvrđen na Prvom lateranskom saobru. Na saboru je učestvovalo oko 300 crkvenih dostojanstvenika. Sabor je u svoja 22 kanona regulisao još uvek aktivan spor oko investiture, održavanja Božjeg mira, davanja odrešenja grehova krstašima, a dodeljivao je i posvete. Značajno je i to što je od vremena tog koncila na Zapadu započela svojevrsna saborska praksa koja će do kraja srednjovekovlja izvršiti dalekosežan uticaj na Crkvu, ali i na svetovne državne institucije. Na Koncilu je kanonizovan i jedan biskup koji je živeo u 10. veku.

Kalist je neposredno pred smrt obnovio papsku vlast u Kampaniji. Umro je 13. decembra 1124. godine.

Izvori

• John W. O'Malley, A History of the Popes: From Peter to the Present, (Rowman & Littlefield Publishers, 2010), 116.
• Mary Stroll, Calixtus II (1119-1124): a pope born to rule (Brill, 2004)
• MacCaffrey, James. "Pope Callistus II." The Catholic Encyclopedia. Vol. 3. New York: Robert Appleton Company, 1908. 1 Aug. 2014
• Stroll, Calixtus II (1119-1124): a pope born to rule (2004)