Papa Pije I
Pije I je prvi rimski papa (oko 140 - 154) sa imenom Pije (latinski - pobožan, umilan, ponizan) koje će se do danas među papama javljati dvanaest puta.
Za ovog Pija zna se da je došao iz grada Akvele iz provincije Furlanije (Italija). Više izvora za njega kaže da je bio obrazovan i već rukopoložen za sveštenika kada je s bratom Ermom došao u Rim. Tvrdi se da mu je brat Erma u Rimu napisao teološko delo Il pastore. U tom sačuvanom delu Erma poziva sve hrišćane na jedinstvo, moral vere, praštanje i kajanje za nedela, posebno ona učinjena nakon krštenja. Ovo je veoma značajno jer su u to doba Kerdon iz Sirije kao i Karpokrat iz Aleksandrije vršili snažan prozelitski uticaj na vernike u Rimu. Uz pomoć svog saradnika Justina (proglašen je za sveca) Pije I je odolevao tim naletima, posebno onima koji su dolazili iz redova judaista. Justin je poznat i po teološkom delu Dijalog sa Trifonom. Piju I pripisuje se odluka da se Vaskrs slavi na zapadu u prvoj nedelji marta posle punog Meseca za razliku od praznovanja na istoku i kod Jevreja - na dan prvog punog Meseca u martu. To će izazvati jedan od prvih teoloških sporova između Istoka i Zapada. Poznati italijanski istoričar s kraja XIX i XX veka Petrai u svom delu Deset papa pod imenom Pije opisuje Pija I kao skromnog čoveka, sklonog asketskom načinu života:
Živeo je od hleba, vode i voća jer svi posedi i dobra služe samo bogu i njegovom kultu, a ne za druge koristi. Pod strogu kaznu došli bi svi sveštenici za koje bi se otkrilo da žive u konkubinatu.
— Deset papa pod imenom Pije
Pije Prvi bio je episkop u vreme cara Antonina Pija koji beše prilično tolerantan prema hrišćanima tako da nema dokumenata koji bi potvrdili mučeništvo bilo kojeg hrišćanina tog doba. Petrai navodi mogućnost da je Pije I ubijen jer je mnogim hrišćanima smetao njegov rigorizma. Međutim, ta teza nema potvrde u dostupnim izvorima. Za istoričare je još uvek nepoznanica kako je okončan život pape Pija Prvog.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
