Park Čanghi

Park Čanghi
Lični podaci
Datum rođenja	(1917-11-14)14. novembar 1917.
Mesto rođenja	Gumi-si, Koreja
Datum smrti	26. oktobar 1979.(1979-10-26) (61 god.)
Mesto smrti	Seul, Južna Koreja
Narodnost	Korejac
Religija	Budizam
Profesija	Političar
Porodica
Supružnik	Juk Jung-su
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska republikanska stranka, Južnokorejska radnička partija (1946–1948)
Mandati 3. predsednik Republike Koreje 24. mart 1962 — 26. oktobar 1979. Prethodnik Jun Posun Naslednik Čoj Kjuhah

Park Čanghi, (korej. 박정희; 14. novembar 1917 — 26. oktobar 1979) bio je korejski političar i predsednik Južne Koreje od 1962. do 1979. godine, do njegovog ubistva 1979. godine, vladajući kao neizabrani vojni moćnik od 1961. do 1963. i kao treći predsednik zemlje od 1963. do 1979. godine.

Pre nego što je postao predsednik, bio je vojskovođa u Južnokorejskoj vojsci i bio je drugi najviši oficir u vojsci. Prvi put je došao na vlast nakon što je predvodio vojni udar 1961. godine, čime je privremena vlada Druge republike okončana. Nakon što je dve godine služio kao predsednik vojne hunte, Vrhovnog saveta za nacionalnu obnovu, izabran je za predsednika 1963. godine, ulazeći u Treću republiku. U nastojanju da uvede Južnu Koreju u razvijeni svet, Park je započeo niz ekonomskih politika koje su donele brz ekonomski rast i industrijalizaciju naciji koja je na kraju postala poznata kao Čudo na reci Han. Kao rezultat toga, Južna Koreja je tokom 1960-ih i 1970-ih imala jednu od najbrže rastućih nacionalnih ekonomija.

Iako je bio popularan tokom 1960-ih, do 1970-ih, kako je rast počeo da se usporava, Parkova popularnost je počela da opada. Ovo je rezultiralo užim pobedama nego što se očekivalo tokom Južnokorejskih predsedničkih izbora 1971. i naknadnih parlamentarnih izbora. Nakon toga, 1972. Park je proglasio vanredno stanje i izmenio ustav u visoko autoritarni dokument, nazvan Jušinski ustav, kojim je uvedena Četvrta republika. Za to vreme, politička opozicija i neslaganje su stalno potiskivani, a Park je imao potpunu kontrolu nad medijima i vojskom.

Park je preživeo nekoliko pokušaja atentata, uključujući dve operacije povezane sa Severnom Korejom. Nakon studentskog ustanka kasnije poznatog kao Bu-Ma demokratski protesti, Parka je 26. oktobra 1979. godine ubio njegov bliski prijatelj Kim Jej-gju, direktor Centralne obavještajne agencije Koreje, u bezbednoj kući u Seulu. Kima je smrtonosno upucao i Ča Ji-čul, načelnik Predsedničke službe bezbednosti. Kim i njegovi saučesnici bili su mučeni, osuđivani i pogubljeni zbog atentata, dok je Čoj Kju-hah postao vršilac dužnosti predsednika u skladu sa članom 48 Jušinskog ustava. General-major Čun Du-hvan brzo je stekao ogromna ovlašćenja nakon što je njegova Komanda za odbranu bezbednosti bila zadužena da istraži atentat, prvo preuzimajući kontrolu nad vojskom i KCIA pre nego što je upostavila još jednu vojnu huntu i konačno preuzela predsedničku dužnost 1980. Da li je atentat bio spontan ili smišljen je pitanje koje i danas ostaje nejasno, te se o motivacijama Kim Jej-gjua još uvek raspravlja.

Ekonomski rast nastavljen je i nakon Parkove smrti i nakon značajnih političkih previranja nakon njegovog ubistva i vojnog udara 12. decembra, nakon čega je došlo do demokratizacije zemlje. Kasniji predsednici bili su politički aktivista Kim Dedžung, koji je uhapšen pod Parkovim režimom i kasnije osuđen na smrtnu kaznu koja je brzo ukinuta, delimično zahvaljujući nagovaranju zvaničnika Sjedinjenih Država. Park je kontroverzna ličnost u modernom južnokorejskom političkom diskursu i među južnokorejskim stanovništvom generalno zbog svoje diktature i nedemokratskih načina. Dok mu neki pripisuju zasluge za održavanje Čuda na reci Han, koje je preoblikovalo i modernizovalo Južnu Koreju, drugi kritikuju njegov autoritarni način upravljanja zemljom (posebno posle 1971. godine), kao i davanje prioriteta ekonomskom rastu i izmišljenom društvenom poretku na račun građanskih sloboda.

Godine 2012, otvorena je Predsednička biblioteka i muzej Park Čung Džia. Njegova najstarija kćerka, Park Gun-hje postala je 25. februara 2013. prva žena predsednik Južne Koreje. Ona je opozvana i smenjena sa funkcije 10. marta 2017. godine zbog skandala zloupotrebe uticaja. Ona je osuđena je na 24 godine zatvora u aprilu 2018.

Biografija

Rođen je 1917. godine mestu Gumi-si, blizu Tegua. Korejom je tada vladao Japan. Bio je peto dete u siromašnoj porodici.

Završio je učiteljsku školu, te se jedno vreme bavio tim poslom. Kasnije je otišao u vojsku, a školovao se na vojnim školama, koje je Japan tada osnovao. Služio je i u japanskoj marionetskoj državi Mandžukuo. Iz vojske je nečasno otpušten sa činom poručnika.

Kasnije je ponovno vraćen u vojnu službu, te se pritom istakao. Nakon završetka Drugog svetskog rata, Koreja je podeljena, a na jugu je kao prvi predsednik nezavisne Južne Koreje bio izabran Singman Ri. Njegovih 12 godina obeležile su korupcija i represija.

Konačno su studenti podigli ustanak i Ri je dao ostavku i napustio zemlju. Nastupio je period oslabljene vlasti. Bio je ustoličen privremeni predsednik, ali je stvarnu vlast držao premijer. Premijer i predsednik su bili u sukobu, a kabinet je bio menjan tri puta u pet meseci.

Nezadovoljstvo stanjem je raslo, da bi konačno general Park izveo 15. juna 1961. nenasilni vojni udar i preuzeo vlast. Prvobitno je takav potez bio prihvaćen s oduševljenjem, a stranim vojnicima je rečeno da se ne mešaju. Iduće godine je Park preuzeo funkciju predsednika Južne Koreje.

Uskoro je bila osnovana južnokorejska CIA, KCIA, koja je imala veoma velike ovlasti kad se radilo o obračunu s protivnicima vlasti. Među glavnim protivnicima protiv Parkove vlasti bili su kasniji predsednici Kim Daj-jung i Li Mjang-bak. Veliki su protesti izbili kada je Park normalizovao odnose s Japanom, bivšim okupatorom.

BDP Južne Koreje bio je samo 72 dolara po glavi stanovnika. Park je povećao taj iznos 20 puta i uveo industrijalizaciju. Prvobitno slavljen kao spasilac države, postao je diktator. Promenio je ustav Južne Koreje i produžio mandat predsednika.

Pokušana su dva atentata na njega. Prvi pokušaj desio se 21. januara 1968. godine. Pri drugom pokušaju, 15. avgusta 1974, atentator mu je ubio ženu. Dana 26. oktobra 1979, hicima iz pištolja ubio ga je tadašnji šef KCIA-e, Kim Jaj-kju. Kasnije se opravdavao da je Park bio pretnja za razvoj demokratije u Južnoj Koreji.

Kao predani budista, Park Čanghi je sahranjen na Nacionalnom groblju u Seulu. Njegova kćerka Park Geun Hje, bivša predsednica Južne Koreje (2013—2017), u zatvoru je i služi 25 godina robije na osnovu korupcije.

Literatura

• Clifford, Mark L. (1993). Troubled Tiger: Businessmen, Bureaucrats and Generals in South Korea. Armonk, New York: M. E. Sharpe. ISBN 978-0765601414. 
• Kim, Byung-kook and Ezra F. Vogel, ur. (2011). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Harvard University Press. ISBN 978-0674058200. 
• Kim, Hyung-A (2003). Korea's Development Under Park Chung Hee (annotated izd.). Routledge. ISBN 978-0415323291. 
• Kim, Hyung-A and Clark W. Sorensen, ur. (2011). Reassessing the Park Chung Hee Era, 1961–1979. Center for Korea Studies, University of Washington. ISBN 978-0295991405. 
• Lee, Byeong-cheon (2005). Developmental Dictatorship and The Park Chung-Hee Era: The Shaping of Modernity in the Republic of Korea. Paramus, New Jersey: Homa & Sekey Books. ISBN 978-1931907354. 
• Lee, Chong-sik (2012). Park Chung-Hee: From Poverty to Power. The KHU Press. ISBN 978-0615560281. 
• Park, Chung-hee (1970). Our Nation's Path: Ideology of Social Reconstruction. Hollym Publishers. 
• Yi, Pyŏng-chʻŏn (2006). Developmental Dictatorship and the Park Chung Hee Era: The Shaping of Modernity in the Republic of Korea. Homa & Sekey Books. ISBN 978-1-9319-0728-6. 
• Lee, Min-Yong (2013). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674072312. 
• Korea's Amazing Century: From Kings to Satellites (na jeziku: engleski). James F. Larson. 
• Kimiya, Tadashi (2011). Reassessing the Park Chung Hee Era, 1961-1979: Development, Political Thought, Democracy & Cultural Influence. Seattle, Washington: University of Washington Press. ISBN 9780295991405. 
• Lee, Min-Yong (2013). The Park Chung Hee Era: The Transformation of South Korea. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674072312. 
• Blackburn, Robert M. (1994). Mercenaries and Lyndon Johnson's "more flags": the hiring of Korean, Filipino, and Thai soldiers in the Vietnam War. Jefferson, N.C.: McFarland Publishing. ISBN 9780899509310. 
• Benjamin Engel (leto 2016). „Viewing Seoul from Saigon: Withdrawal from the Vietnam War and the Yushin Regime”. The Journal of Northeast Asian History. 13 (1). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hunt, Richard A. (2015). Melvin Laird and the Foundation of the Post-Vietnam Military, 1969–1973 (na jeziku: engleski). Government Printing Office. ISBN 9780160927577. 
• Kwon, Heonik (2017-07-10). „Opinion – Vietnam's South Korean Ghosts”. The New York Times. 
• Larsen, Stanley (1975). Vietnam Studies – Allied Participation in Vietnam. U.S. Army center of Military History. ISBN 9781782893714. 
• Lee, Jin-kyung (2010). Service Economies: Militarism, Sex Work, and Migrant Labor in South Korea (na jeziku: engleski). U of Minnesota Press. str. 37. ISBN 9780816651252. 
• Kwon, Heonik; Kwŏn, Hŏn-ik (2006). After the Massacre: Commemoration and Consolation in Ha My and My Lai (na jeziku: engleski). University of California Press. str. 42—46. ISBN 9780520247963. 
• „Apocalypse Now—Reliving the Vietnam War Decades Later”. 9. 6. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Elliott, Mai (8. 2. 2010). RAND in Southeast Asia: A History of the Vietnam War Era (na jeziku: engleski). Rand Corporation. str. 187—193. ISBN 9780833049155. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Goure, Leon; Russo, A.J. (1966). „Some Findings of the Viet Cong Motivation and Morale Study: June–December 1965” (PDF). RAND Corporation. 
• Shulimson, Jack (1997). U.S. Marines in Vietnam: The Defining Year, 1968. History and Museums Division, Headquarters United States Marine Corps. ISBN 9781786256331. 
• „A Perspective on Korea's Participation in the Vietnam War”. The Asian Institute for Policy Studies. 9. 4. 2013. Pristupljeno 14. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sheehan, Neil (20. 10. 2009). A Bright Shining Lie: John Paul Vann and America in Vietnam (na jeziku: engleski). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 9780679603801. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Foreign Relations of the United States, 1969–1976, Volume XIX, Pt. 1, Korea, 1969–1972 (na jeziku: engleski). Government Printing Office. ISBN 9780160876424. 
• Neale, Jonathan (2. 7. 2018). „The American War: Vietnam 1960–1975”. Bookmarks — preko National Library of Australia (new catalog). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• kleiner, Juergen (28. 11. 2001). Korea: A Century Of Change. ISBN 9789814490801. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Eckhardt, Fuchs (4. 12. 2017). A New Modern History of East Asia (na jeziku: engleski). str. 334. ISBN 9783737007085. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Baldwin, Frank; Jones, Diane; Jones, Michael (1970). America's rented troops: South Koreans in Vietnam. American Friends Service Committee. 

Spoljašnje veze

• Bertolin, Paolo (maj 2005). „An Interview with Im Sang-soo”. koreanfilm.org. Pristupljeno 12. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Herald, The Korea (12. 12. 2019). „'The Man Standing Next' a film about final weeks leading to dictator's death”. www.koreaherald.com. CS1 održavanje: Format datuma (veza)