Pasja sedmica
Pasja sedmica ili Pasja nedelja koja počinje 12. januara i traje sedam dana u srpskom narodnom kalendaru je ostatak stare religije njihovih predaka.[1] Nekada se predstojeći praznik Svetog Vasilija-Vasilice u nekim delovima Srbije ili na prostoru Balkanskog poluostrva gde žive Srbi proslavljao kao pasji praznik strasti, zbog čega se nedelja pred srpsku novu godinu i danas naziva Nedeljom pasa.
Narodno predanje[uredi | uredi izvor]
Psu, kao čovekovom vernom pratiocu i zaštitniku još iz ranog neolita, sasvim opravdano, u narodnom kalendaru među mnogim životinjama (mečki, vucima, konjima, gujama, pticama, kokošima ili miševima) koji imaju svoj dan , dato je i mesto psu. Tako je psu posvećen praznik poznat kao Pasja sedmica ili pasja nedelja u kojoj je glavni praznik Vasiljevdan (14. januara).[2]
Verovatno je ova nedelja nastala kao deo nasleđa vezanog za verovanja naših predaka iz predhrišćanskog perioda, kada je prema verovanjima Srba pas bio istovremeno i prezrena i cenjena životinja. Prema Veselinu Čajkanoviću,
Pas je vrlo jaka, pa i opaka, demonska životinja, koja ima moć predskazanja, otkrivanja, suzbijanja bolesti itd, te mu je u staroj srpskoj mnogobožačkoj religiji negovan i poseban kult.
Vezano za psa nastao je i izraz za karakternu osobinu nekog čoveka za koga se želi da kaže da je preterano ponizan prema jačemu, upotrebljava izraz:
„Veran kao pas“.
U isto vreme, ljudi cene psa zbog njegovih proročanskih moći, jer može otkriti lopova, predvideti smrt, loše vreme, zemljotres ili požar. Može čak da pretpostavi koja će se devojka u kući venčati.
Pas se plaši demona i samog đavola. Pas je zaštitnik kuće i celog domaćinstva. Sve ovo ukazuje na to da je i sam pas nekada imao demonski karakter i da je slavljen i imao svoj praznik kod starih Slovena.
Početkom nedelje svi članovi porodice pažljivi su prema psima, pa mu donose najbolje komade ostatka hrane, pa čak i pripremaju posebna jela za njega. Tokom nedelje psi se puštaju sa lanca da bi „jurili vukove“.[3]
Poslednjeg dana pseće nedelje, odnos se menja. Svi se prema psu ponašaju kao prema psu.
Za onoga ko loše prođe, ili sasvim nastrada, postoji u narodu izreka: prošao kao pseto na Vasilicu. Pa je o ovom prazniku, kao i cele pasje nedelje, bio običaj da se psi tuku, oprljuju vatrom ili ubijaju. To je činjeno pod izgovorom da se time želi sprečiti širenje besnila među psima.
Ovaj običaj se i dalje poštuje u nekim delovima Kosova i Makedonije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Pasja semica U: Srpsko nasleđe br. 3. mart 1998.
- ^ Nedeljković, Mile. „Sedmica koja se naziva Pasjom”. www.rasen.rs. Pristupljeno 13. 12. 2020.
- ^ „Da li ste znali da u srpskom narodnom kalendaru i psi imaju svoju nedelju? Pasju nedelju”. Radio Magnum 103 MHz (na jeziku: srpski). 12. 1. 2017. Pristupljeno 13. 12. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srpske slave i verski običaji; Episkop Nikolaj i Protođakon Ljubomir Ranković
