Paukolike životinje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Paukolike životinje
Vremenski raspon: Srednji Kambrijum–Danas, 508 – 0 Mya
Savremenih i izumrelih paukolikih zglavkara. Na slicu su prikazani u smeru kazaljke na satu odozgo sa leve strane: морски паук, pentecopterus (izumrela vrsta eurypterid), Gasteracantha cancriformis i атлантска потковичаста краба.
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Kladus: Arachnomorpha
Podtip: Chelicerata
Heymons, 1901
Klase
Sinonimi
  • Cheliceriformes Šrem i Hegpet, 1978

Paukolike životinje (Chelicerata)[1] pripadaju zglavkarima,[2][3][4][5][6][7][8] a od ostalih zglavkara se razlikuju dvema posebnim odlikama:

Telo im je podeljeno na dva telesna regiona:

Na prozomi se nalazi 6 pari ekstremiteta:

  • prvi par su, već pomenute, helicere kleštolikog oblika, koje uglavnom učestvuju u ishrani i predstavljaju usne ekstremitete;
  • drugi par su pedipalpi sa različitim funkcijama: čulna, hvatanje plena, parenje,
  • 4 para nogu za hodanje.

Opistozoma ima najviše 13 segmenata i telzon i na njoj nema ekstremiteta za hodanje već su oni redukovani ili izmenjeni u škrge ili pluća, čulne organe i paučinaste bradavice. Oblik opistozome varira u različitim grupama paukolikih životinja.

Paukolike životinje su aktivni lovci, mada ima i onih koje se hrane biljnom hranom ili parazitiraju na biljkama i životinjama. Grabljivice svoj plen hvataju helicerama i pedipalpima, a zatim na njega izlučuju enzime. Polusvarenu, kašastu hranu usisavaju pomoću posebno prilagođenog prednjeg creva.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Podtip helicerata podeljen je na tri klase:

  1. merostomata (Merostomata)
  2. morski pauci (Pycnogonida)
  3. arahnida (Arachnida)

Klasa arahnida obuhvata škorpije, pauke, krpelje i dr. Među škorpijama i paucima ima otrovnih vrsta. U našoj zemlji živi škorpija iz roda Euscorpius, koja je otrovna, ali nije smrtonosna. Ujed pauka poznatog kao crna udovica (crne boje sa crvenim pegama na trbuhu) može kod čoveka da izazove smrt. Kod nas žive i tarantule čiji je ubod bolan.

Krpelji su paraziti, prenosioci a istovremeno predstavljaju i prirodne rezervoare uzročnika oboljenja čoveka:

Nadfamilije[uredi | uredi izvor]

Familije[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Blesić. B. Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Barnes, R.S.K.; Calow, P.P.; Olive, P.J.W. (2009). The Invertebrates: A Synthesis (third izd.). John Wiley & Sons. str. 174. ISBN 978-1-4443-1233-1. 
  2. ^ Wang, Bo; Dunlop, Jason A.; Selden, Paul A.; Garwood, Russell J.; Shear, William A.; Müller, Patrick; Lei, Xiaojie (2018). „Cretaceous arachnid Chimerarachne yingi gen. et sp. nov. illuminates spider origins”. Nature Ecology & Evolution. 2 (4): 614—622. ISSN 2397-334X. PMID 29403075. S2CID 4239867. doi:10.1038/s41559-017-0449-3. 
  3. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Knecht, Brian J.; Hegna, Thomas A. (2017). „The phylogeny of fossil whip spiders”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 105. ISSN 1471-2148. PMC 5399839 Slobodan pristup. PMID 28431496. doi:10.1186/s12862-017-0931-1 Slobodan pristup. 
  4. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Selden, Paul A.; Spencer, Alan R. T.; Atwood, Robert C.; Vo, Nghia T.; Drakopoulos, Michael (2016). „Almost a spider: a 305-million-year-old fossil arachnid and spider origins”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 283 (1827): 20160125. ISSN 0962-8452. PMC 4822468 Slobodan pristup. PMID 27030415. doi:10.1098/rspb.2016.0125 Slobodan pristup. 
  5. ^ Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason (2014). „Three-dimensional reconstruction and the phylogeny of extinct chelicerate orders”. PeerJ. 2: e641. ISSN 2167-8359. PMC 4232842 Slobodan pristup. PMID 25405073. doi:10.7717/peerj.641 Slobodan pristup. 
  6. ^ Giribet, Gonzalo (2018). „Current views on chelicerate phylogeny—A tribute to Peter Weygoldt”. Zoologischer Anzeiger. 273: 7—13. ISSN 0044-5231. doi:10.1016/j.jcz.2018.01.004. 
  7. ^ Sharma, Prashant P.; Kaluziak, Stefan T.; Pérez-Porro, Alicia R.; González, Vanessa L.; Hormiga, Gustavo; Wheeler, Ward C.; Giribet, Gonzalo (2014). „Phylogenomic Interrogation of Arachnida Reveals Systemic Conflicts in Phylogenetic Signal”. Molecular Biology and Evolution. 31 (11): 2963—2984. ISSN 1537-1719. PMID 25107551. doi:10.1093/molbev/msu235 Slobodan pristup. 
  8. ^ Ballesteros, Jesús A; Sharma, Prashant P; Halanych, Ken (2019). „A Critical Appraisal of the Placement of Xiphosura (Chelicerata) with Account of Known Sources of Phylogenetic Error”. Systematic Biology. 68 (6): 896—917. ISSN 1063-5157. PMID 30917194. doi:10.1093/sysbio/syz011 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Paukolike životinje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пауколике_животиње&oldid=27550932”