Пегава кукумавка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pegava kukumavka
Athene brama
Athene brama, Mahararašta, Indija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Sove (Strigiformes)
Porodica:
Strigidae
Rod:
Athene
Vrsta:
A. brama
Binomno ime
Athene brama
(Temminck, 1821)
Sinonimi

Carine brama
Noctua indica Franklin, 1831

Pegava kukumavka (lat. Athene brama) mala je sova iz porodice pravih sova, koja živi i gnezdi se u tropskoj Aziji, od Indije do Jugoistočne Azije. Čest je stanovnik otvorenih staništa, uključujući poljoprivredno zemljište i ljudska naselja, tako da se često može videti i u gradovima. Gnezdi se u grupama, u malim šupljinama u drveću, pećinama ili zgradama, u kojima polaže 3-5 jaja. Vrsta ne živi na Šri Lanki, iako su nađeni brojni primerci u Ramsvaramu, najjužnijem gradu u Indiji, kao i u blizini prevlake između Indije i Šri Lanke. Gnežđenje pored ljudskih naselja pokazuje veći uspeh u uzgoju zbog povećane raspoloživosti glodara za ishranu mladih.[2] Vrsta je veoma slična kukumavki i pokazuje veliku raznovrsnost, pa se javljaju različite varijacije u veličini i formi.

Opis[uredi | uredi izvor]

Pegava kukumavka je mala i zdepasta ptica, svega 21 centimetar visoka. Gornji deo tela je sivo-braon boje sa jedva primetnim belim šarama. Facijalni disk je bleđe boje, dok su joj oči žute. Obrve, kao i deo oko vrata, bele su boje. Kada je reč o izgledu, kod ove ptice se ne javlja polni dimorfizam. Let je veoma nestabilan i valovit. Glavna podvrsta je tamnija od ostalih koje žive u suvljim sredinama.[3]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Raniji istraživači su ovu vrstu smatrali podvrstom kukumavke. One su danas razdvojene u dve vrste, ali se smatra da zajedno formiraju kompleks supervrste. Opisano je par podvrsta pegave kukumavke i danas je prihvaćeno četiri do pet zvaničnih podvrsta (A. b. poikila[4] nije prizanata za podvrstu i odnosi se na gaćastu kukumavku;[5] A. b. fryi iz južne Indije opisana od strane Stjuarta Bejkera, kao i podvrsta A. b. mayri koju je opisao Daingan, a koja živi na severu Tajlanda,[6] obično se zvanično ne priznaju kao podvrste pegave kukumavke[7]). Pet široko rasprostranjenih i priznatih podvrsta su A. b. albida (Valter Kelc, 1950), koja živi na zapadu Azije - u Iranu i Pakistanu; A. b. indica (Džejms Frenklin, 1831) iz severne Indije; A. b. brama (Temink, 1821), koja živi na jugu Indije i tamnija je od prethodne podvrste; A. b. ultra (Ripli, 1948) - ne priznaje se uvek, a živi na severoistoku Indije ima više belih šara na perju i mnogo piskaviji glas i podvrsta A. b. pulchra (Hjum, 1873), koja živi u jugoistočnoj Aziji od Mjanmara i Tajlanda pa do Kambodže i Vijetnama. Severne i južne potpopulacije u Indiji se mešaju i tu ne postoji neka precizna granica areala. Severne populacije podvrste indica imaju smeđkast gornji deo tela. Veličina ptice opada od severa prema jugu.[8][9]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Ova kukumavka je noćna ptica, mada se ponekad može videti i danju. Kada je uznemirena tokom njenog dnevnog odmaranja, ona ljulja svoju glavu i zuri u uznemiravača.[10] Često se može uočiti samo na osnovu toga što veliki broj jedinki, ponekad i čitav parlament, živi na jednom drvetu. Lovi razne vrste insekata i kičmenjaka. Vrste koje žive u Pakistanu se uglavnom hrane isključivo insektima.[11][12][13][14] U sušnom regionu Džodpur, evidentirano je da se ova ptica hrani najviše glodarima (i to onima iz roda Mus, dok izbegavaju glodare poput onih iz roda Tatera i to pre sezone parenja.[15] Slepi miševi, žabe i male zmije takođe mogu da budu na njihovom meniju,[16][17] a zabeleženi su i slučajevi da se ova ptica hranila skorpijama i mekušcima.[18]

Sezona parenja traje od novembra do aprila.[3] Udvaranje se sastoji od međusobnog trljanja kljunova, grljenja i ritualnog hranjenja. Ženka može da doziva mužjaka, da ljulja glavu i spušta rep tokom dozivanja.[19] Društvena organizacija porodičnih grupa nije sasvim jasna i više muškaraca se može pariti sa ženkom, a ženke mogu pokušati i pseudokopulaciju,[20] verovatno kao neku vrstu ponašanja zamenjivanja.[21][22] Gnezde se u šupljinama i često se takmiče sa ostalim pticama za mesto za gnežđenje. Takođe mogu da se gnezde i u šupljinama u vertikalnim nasipima.[23] Gnezdo može biti obloženo listovima i perjem ili mogu koristiti obloženo gnezdo starih stanara. Uglavnom polažu tri ili četiri bela okrugla jaja. Jedno jaje je prosečno 30,9 milimetara dugačko, 26,3 milimetara široko, a teško 11,6 grama. Inkubacija počinje odmah nakon prvog izlegnutog jajeta, pa se zbog toga javljaju i razlike u veličini mladunaca. Mladi se u početku hrane insektima, kao što su bubašvabe, a kasnije jedu i male sisare poput miševa. Mladunci dobijaju na težini u početku, međutim, kada krenu da dobijaju perje, oni olakšaju.[24] Samo jedan ili dva mladunca mogu da napuste gnezdo, i to nakon 20 do 28 dana.[16]

Mozak ove ptice sadrži epifizu, deo za koji se smatralo da sove ne poseduju.[25] Pegava kukumavka pokazuje razlike u količini melatonina tokom dana i noći. Visok nivo melatonina je povezan sa snom, dok je nizak nivo povezan sa stanjem visoke budnosti i aktivnosti lovljenja. Mladunci ovih sova pokazuju neznatno nižu koncentraciju melatonina noću koja se malo povećava u ranim popodnevnim satima. Druge sove, poput kukuvije, takođe pokazuju ovu malu varijaciju u količini melatonina.[26][27] Utvrđeno je da su sezonske promene žlezdane aktivnosti povezane sa faktorima sredine, kao što su temperatura i vlažnost vazduha.[28]

U kulturi[uredi | uredi izvor]

Ova ptica, veoma poznata ljudima, posebno svojim glasnim dozivanjem, često se povezuje sa lošim događajima.[29] Latinsko ime ptice brama potiče od francuskog imena Chouette brame, čime se indirektno upućuje na indijsko stanište ove sove, odavanjem počasti Brahmi, jednom od vrhovnih bogova Indusa. U indijskoj mitologiji sova je tzv. “vahan” (vid transporta) Lakšmi, boginje bogatstva.[30]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Pegava kukumavka u svojoj rupi
    Pegava kukumavka u svojoj rupi
  • Udvaranje mužjaka i ženke
    Udvaranje mužjaka i ženke
  • Pegave kukumavke na grani
    Pegave kukumavke na grani
  • Pegava kukumavka se kupa na kiši
    Pegava kukumavka se kupa na kiši
  • Pegave kukumavke na šupljem drvetu
    Pegave kukumavke na šupljem drvetu
  • Pegave kukumavke vire iz rupe u dvrvetu
    Pegave kukumavke vire iz rupe u dvrvetu
  • Pegava kukumavka tokom dana
    Pegava kukumavka tokom dana
  • Pegava kukumavka doteruje svoje perje
    Pegava kukumavka doteruje svoje perje
  • Svetlija podvrsta pegave kukumavke
    Svetlija podvrsta pegave kukumavke

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Athene brama”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ Pande, Satish; Pawashe, Amit; Mahajan, Murlidhar N.; Joglekar, Charu & Anil Mahabal (2007). „Effect of Food and Habitat on Breeding Success in Spotted Owlets (Athene brama) Nesting in Villages and Rural Landscapes in India”. Journal of Raptor Research. 41 (1): 26—34. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[26:EOFAHO]2.0.CO;2. 
  3. ^ a b Rasmussen PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. str. 246—247. 
  4. ^ Lan, Yang; Li Gui-yuan (1989). „A New Subspecies of The Athene brama (Spotted Little Owl)—A. b. poikila (Belly-mottled Little Owl)”. Zoological Research. 10 (4): 303—308. 
  5. ^ Sun, Yue-Hua; Bi Zhong-Lin; Scherzinger, Wolfgang (2003). „Belly-mottled little owl Athene brama poikila should be boreal owl (Aegolius funereus beickianus)”. Current Zoology. 49 (3): 389—392. Arhivirano iz originala 10. 03. 2016. g. Pristupljeno 09. 03. 2016. 
  6. ^ HG, Deignan (1941). „New birds from the Indo-Chinese sub-region” (PDF). The Auk. 58 (3): 396—398. doi:10.2307/4078958. 
  7. ^ Baker, ECS (1920). „Notes on a collection of bird-skins formed by Mr. E.G.Herbert, C.M.Z.S, M.B.O.U”. J. Nat. Hist. Soc. Siam. 4 (1): 25—43. 
  8. ^ Ali, S & S D Ripley (1981). Handbook of the birds of India and Pakistan. 3 (2 izd.). Oxford University Press. str. 299—302. ISBN 978-0-19-562063-4. 
  9. ^ Baker, E. C. S. (1919). „Descriptions of subspecies of Carine brama”. Bulletin B.O.C. 40: 60—61. 
  10. ^ Ali, Salim (1996). The Book of Indian Birds. (12 izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-561634-7. 
  11. ^ Shah, Z.A. & M.A. Beg (2001). „Food of the Spotted Little Owl (Athene brama) at a place where a cropland and a sandy wasteland met”. Pakistan J. Zool. 33: 53—56. 
  12. ^ Shah, Zahid Ali; Mirza Azhar Beg & Akbar Ali Khan (2004). „Prey Preferences of the Spotted Little Owl (Athene brama) in the Croplands Near Faisalabad–Pakistan” (PDF). Int. J. Agri. Biol. 6 (2): 278—280. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  13. ^ Shah, Z.A. & M.A. Beg (2001). „Food of the Spotted Little Owl (Athene brama) at a place where a cropland and a Sandy wasteland met”. Pakistan J. Zool. 33: 53—56. 
  14. ^ Beg, M.A., M. Maqbool & M. Mushtaq–ul–Hassan (1990). „Food habits of spotted owlet, Athene brama”. Pakistan J. Agri. Sci. 27: 127—131. 
  15. ^ AP, Jain; R Advani (1983). „Winter food of spotted owlet, Athene brama indica”. Journal of the Bombay Natural History Society. 80 (2): 415—416. 
  16. ^ a b Anika Jadhav, Parasharya, B. M. (2003). „Some observations on the nesting behaviour and food of the spotted owlet Athene brama” (PDF). Zoos' Print Journal. 18 (8): 1163—1165. doi:10.11609/jott.zpj.18.8.1163-5. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  17. ^ R, Santhanakrishnan; Ali AHMS; U, Anbarasan (2011). „Food habits and prey spectrum of Spotted Owlet (Athene brama) in Madurai District, Tamil Nadu, southern India”. Chinese Birds. 2 (4): 193—199. doi:10.5122/cbirds.2011.0027. 
  18. ^ Pande, S., A. Pawashe, D.B. Bastawade & P.P. Kulkarni (2004). „Scorpions and molluscs: some new dietary records for Spotted Owlet Athene brama in India”. Newsletter for Ornithologists. 1 (5): 68—70. 
  19. ^ Hassan, Mehmood-ul (2008). „Some observations on behaviour of Spotted Owlet (Athene brama) during its breeding season” (PDF). J. Anim. Pl. Sci. 18 (1): 47—49. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  20. ^ Pravin Charde & Kasambe, Raju (2007). „Study of the mounting behaviour of Spotted Owlets Athene brama in Maharashtra, India” (PDF). Abstracts of World owl conference. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  21. ^ Watson, Adam (1957). „The behaviour, breeding, and food-ecology of the snowy owl Nyctea scandiaca”. Ibis. 99 (3): 419—462. doi:10.1111/j.1474-919X.1957.tb01959.x. 
  22. ^ Kasambe, Raju (2004). „Unusual mounting behaviour of a female Spotted Owlet (Athene brama)”. Newsletter for Birdwatchers. 44 (4): 63—64. 
  23. ^ Satish Pande, Amit Pawashe, M.N. Mahajan & Anil Mahabal (2006). „Changing nest site preference for holes in earth cuttings in Spotted Owlet Athene brama” (PDF). Indian Birds. 2 (1): 7—8. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  24. ^ Pande S, Pawashe A, Mahajan MB, Mahabal A, Yosef R, Dahanukar N (2011). „Biometry based ageing of nestling Indian Spotted Owlets ( Athene brama brama)”. ZooKeys. 132 (132): 75—88. PMC 3208435 Slobodan pristup. PMID 22140335. doi:10.3897/zookeys.132.1346. 
  25. ^ Haldar, Chandana; Guchhait, Prasenjit (2000). „Pineal gland of a nocturnal bird, Indian spotted owlet,Athene brama: Morphological and endocrine observations”. Journal of Experimental Zoology. 287 (2): 145—150. PMID 10900433. doi:10.1002/1097-010X(20000701)287:2<145::AID-JEZ4>3.0.CO;2-K. 
  26. ^ Guchhait P, Haldar C (1999). „Circadian rhythms of melatonin and sex steroids in a nocturnal bird, Indian spotted owlet Athene brama during reproductively active and inactive phases”. Biol Rhythm Res. 30 (5): 508—516. doi:10.1076/brhm.30.5.508.1400. 
  27. ^ Wikelski, Martin; Tarlow, Elisa M.; Eising, Corine M.; Ton G.G. Groothuis; Gwinner, Ebo (2005). „Do night-active birds lack daily melatonin rhythms? A case study comparing a diurnal and a nocturnal-foraging gull species” (PDF). J. Ornithol. 147 (1): 107—111. doi:10.1007/s10336-005-0018-4. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 4. 2007. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  28. ^ Haldar, Chandana; C.C. Sudha Kumari; Guchhait, Prasenjit (2002). „Seasonal Adreno-Cortical Cycle of a Nocturnal Bird, Indian Spotted Owlet Athene brama: Biochemical and Morphological Observations”. Biological Rhythm Research. 33 (1): 53—63. doi:10.1076/brhm.33.1.53.1323. 
  29. ^ H. A. Rose (1910). „Panjab Folklore Notes”. Folklore. 21 (2): 216—217. doi:10.1080/0015587X.1910.9719930. 
  30. ^ Pittie, Aasheesh (2004). „A dictionary of scientific bird names originating from the Indian region” (PDF). Buceros. 9 (2): 1—31. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 4. 2010. g. Pristupljeno 13. 12. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rasmussen PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. str. 246—247. 
  • Kumar,TS; Rao,JVR (1984). „Diurnal changes in the body temperature of nestling Spotted Owlet, Athene brama brama (T)”. Geobios, Jodhpur. 11 (5): 216—218. 
  • Lamba,BS; Tyagi,AK (1976). „Incubation period in Northern Spotted Owlet, Athene brama indica (Franklin)”. Newsl. Zool. Surv. India. 2 (4): 128—129. 
  • Suresh, Kumar T. (1980). The life-history of the Spotted Owlet (Athene brama brama Temminck) in Andhra Pradesh. Raptor Research Centre, Hyderabad. Pub. No. 4. 
  • Mahmood-ul-Hassan, Muhammad; Beg, Mirza Azhar; Mushtaq-ul-Hassan, Muhammad; Rana, Shahnaz Ahmed (2007). „Nesting and Breeding Habits of the Spotted Owlet (Athene brama) in Punjab, Pakistan”. Journal of Raptor Research. 41 (1): 50—52. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[50:NABHOT]2.0.CO;2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пегава_кукумавка&oldid=26971788”