Perikarditis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perikarditis
PericarditisECG.JPG
Perikarditis; EKG(promene na ST talasu)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija
MKB-10I01.0, I09.2, I30-I32
MKB-9-CM420.90
DiseasesDB9820
MedlinePlus000182
eMedicinemed/1781 emerg/412
MeSHD010493

Perikarditis, (lat. pericarditis), je vrlo retka bolest srčane maramice (perikarda), koja se retko javlja primarno, već je najčešće u sklopu nekog drugog oboljenja ili kao komplikacija osnovne bolesti.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalos perikarditisa, prema obdukcijskim nalazima, je relativno velika. Razni autori navode da je perikarditis prisutan u 4 do 12% obdukovanih. Incidenca, najzastupljenijih oblika perikarditisa, u zemljama zapada iznosi; kod virusnih infekcija 30%, bakterijskih infekcija 5-10% (5 na 100.000 stanovnika), tuberkuloze < 4% (u Africi i Južnoj Americe ovaj procenat je mnogo veći), 20 do 30% kod autoimunih poremećaja i 4,7 do 7% kod malignih bolesti. Posle infarkta srca, perikarditis se javlja u oko 20% bolesnika. Interesantan je podatak da se u toku života bolesnika perikarditis registruje mnogo ređe, što je najčešće posledica nedovoljno izražene kliničke slike, ili zbog prikrivenosti njegovih znakova kliničkim znacima osnovne bolesti.[1], </ref>[2]

Epidemiološki gledano veliki spektar bolesti može imati za posledicu pojavu perikarditisa; bolesti pluća i srca, neoplazme, ciste, kao i urođene anomalije. Usled nepouzdanosti neinvazivnih, standardnih dijagnostičkih procedura, u mnogim slučajevima ostaj etiološki nerazjašnjen veliki broj slučajeva, i tada se perikarditis najčešće svrstava u idiopatski. Veliki napredak u novijoj klasifikaciji srčanih bolesti je taj što ona pravi jasnu razliku između dva najčešća oblika idiopatskog perikarditisa: virusnih infekcija i autoreactivnog perikarditisa. Ova klasifikacija ima veliki terapijski značaj zbog mogućih posledica. U autoreaktivnoj formi, sistemski i intraperikardialni tretman kortikosteroidima ima povoljan efekat, dok njegova primena u virusnoj formi je kontraindikovana.[3]
Faktori predispozicije[uredi | uredi izvor]

Najčešći predisponirajući faktori za pojavu perikarditisa su;

Polne razlike

Izuzev kod virusnog perikarditisa, od koga dominirantno bluju osobe muškog pola u dobi od 20 do 50 godina), sa muško ženskim odnosom (3:1), kod ostalih oblika perikarditisa, odnos između muškaraca i žena je (1:1).[4][2]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

ETIOLOGIJA PERIKARDITISA [5][2]
Oblik Uzrok i uzročnici
Infektivni
  • Virusni • Koksakia virusi • Eho virusi • Adenovirusi • EBV • HIV • Influenca virus • Varičela • Rubeola • Parvo B-19 virus •
  • Bakterije • Streptokokus • Stafilokokus • Neiserije • Hemofilus • Hlamidija • Legionela • Tuberkuloza • Salmonela • Lajmska bolest • Treponema • Borelioza •
  • Gljive; histoplazmoza • Blastomikoza • Nokardia • Kandida • Aktinomikoza •
  • Rikecije
  • Paraziti • Ehinokokus • Amebiaza • Toksoplazmoza *
Autoimuni (sistemski)
  • Reumatske bolesti • Reumatska groznica • Miksedem • Reumatoidni artritis • Vaskulitis, skleroderma
  • Ostale autoimune bolesti • Sarkoidoza, Poliarteritis • Vagnerova granulomatoza •Reiter's syndrome • Dermomiozitis •
Traumatski
  • Blast povreda
  • Penetratne povrede • Ubodina • Prostrelna rana •
  • Jatrogeni • u toku kardiohirurških i grudnih operacija • plasiranja pejsmejkera • bronhoskopije • kateterizacije srca •
Tumorski
  • Primarni • Rabdomiosarkom • Teratom • Lipom • Angiom • Leiomiom • Fibrom •
  • Metastatski • Tumori pluća • Tumori limfnog sistema • Hoddžkinova bolest • Melanom • Karcinom želuca •
Postinfarktni
  • Perikarditis u toku akutnog infarkta srca
  • Postkardijalni (postinfarktni) sindrom
Medikamentozni
  • Antiaritmici- Prokainamid (Procanbid®, Pronestyl®) • Fenitoin (Dilantin®)
  • Ostali lekovi-Antikoagulanti • Trombolitici • Doksorubicin • Penicilin • Fenilbutazon
Metabolički
  • Uremični (bubrežna insuficijencija - uremija)
  • Virusni (toksični) autoimuni miksedem
  • Adisonova bolest
  • Dijabetesna ketoacidoza
  • Holesterolski perikarditis
Drugi uzroci
  • Postradijacioni
  • Hemiperikard postraumatski, nekontrolisani antikoagulantni • postinfarktni
  • Pneumoperikard postraumatski prodor vazduha u srčanu kesu
  • Amiloidoza
  • Disekcija aneurizme
Idiopatski
  • Virusni, u oko 75 do 80% slučajeva, najčešće kod autoimunih bolesti

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Perikard.jpg

Srčana maramica (perikard) je fibroelastična dvoslojna kesa, sačinjena od visceralnog i parijetalnog sloja, razdvojenih perikardijalnim prostorom, i nalazi se u središnjem delu grudnog koša oko srčanih šupljina. U zdravih osoba, perikardijalna šupljina sadrži 15 do 50 ml (bledoružičastog) ultrafiltrata krvne plazme koji sprečava pojavu trenja u toku pokreta srca. Uloga perikarda je da štiti srce od infekcija i spoljašnjih i unutašnjih uticaja, drži srce u stabilnom položaju i sprečava prekomerno širenje srčanih komora, što sve zajedno obezbeđuje njegovo efikasno funkcionisanje.

Perikarditis je medicinski izraz za upalu srčane maramice, koja se najčešće javlja u akutnom obliku - obično iznenada i može trajati i do nekoliko meseci.[6] U toku perikarditisa srčana maramica postaje natečene, crvena, sa mogućom pojavom izliva, krvi ili tečnosti u prostoru između slojeva maramice (hemoperikard), ponekad i sa prisustvom vazduha (pneumoperikardijum), što može imati za posledicu tamponadu srca.

Perikard je relativno krut i nerastegljiv. Karakteristike prilagođavanja perikarda mogu se pratiti upoređivanjem odnosa intraperikardijalnog pritiska i intraperikardijalnog volumena.

Klinička slika [7][uredi | uredi izvor]

  • Najčešći simptom akutnog perikarditisa je prekordialni ili retrosternal bol u grudnom košu, koji bolesnici opisuju kao veoma oštar bol u vidu proboda.[8]
  • Bol može nastati iznenada ili postepeno i na početku bolesti može zračiti pozadi (u predeo levog trapezastog mišića), vrat, levo rame i levu ruku.
  • U toku pokreta tela i pri udahu bol se pogoršava.
  • Intenzitet bola je najjači u toku ležanja, i nakon prelaska bolesnika u sedeći položaj, sa gornjim polovinom tela, nagnutom unapred, bol popušta (slabi).
  • Perikarditis prati i pojava sledećih opštih znakova i simptoma; povremena groznica, dispneja, kašalj i disfagija (poremećaj gutanja), povišena telesna temperatura. Tuberkulozni perikarditis, prati groznica, noćno znojenje, gubitak težine u oko (80%) slučajeva.
  • Kod određenih oblika perikarditisa javljaju se i akutni bolovi u stomaku i drugi psihosomatski poremećaji (strah, anksioznost, uznemirenost, umor, malaksalost), sa manje ili više izraženim psihosomatskim poremećajima.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Simptomi bolesti[uredi | uredi izvor]

  • Opšti simptomi i zaci perikarditisa: temperatura, opšta slabost, znojenje, gubitak težine, otežano disanje, cijanoza, ortopneja.
  • Posebni znaci i simptomi perikarditisa: karakteristični su za svaku bolest posebno i opisani su u posebnom poglavlju.

Fizikalni pregled[uredi | uredi izvor]

Rtg pluća i srca (TBC perikarditis)
Šum perikardnog trenja, čuje se u sitoli i dijastoli, sinhrono sa radom srca, najbolje u trećem i četvrtom međurebarnom prostoru uz levu ivicu grudne kosti. Zvuk perikardnog trenja je grub zvuk, u vidu grebanja ili škripanja, i čuje se na velikom prostoru predsrčanog predela. Ova vrsta šumova nastaje u toku raznih infekcija, bubrežne insuficijencije (uremije), nakon svežeg infarkta srca, i drugih poremećaja koji su prećeni stvaranjem fibrinskih naslaga na listovim perikarda, i svojim međusobnim trenjem stvaraju šumove.
Hidropneumoperikardni šum, manifestuje se pojavom zvuka sličnog bućkanju. Zvuk je metalnog prizvuka i sličan je zvuku koji se javlja kod hidropneumotoraksa. Ovaj zvuk nastaje kod prodiranja vazduha ili nakupljanja tečnosti (perikardijalni izliv) ili gnoja u srčanoj kesi, najčešće nakon povreda, obično oružjem, infekcija ili malignih tumora koje se sa pluća šire na srčanu kesu.
  • Perkusija: kod većih izliva i tamponade srca, dobija se potmuo zvuk sa proširenim perkutornim granicama srca. Srčana tmulost ima oblik trougla kada bolesnik sedi ili stoji. Vrh trougla srčane tmulosti (kod izraženog izliva) nalazi se u drugom međurebarnom prostoru. Srčana tmulost se proteže nadole do šestog međurebarnog prostora i sa gornjom granicom jetre gradi tup ugao. Granica relativne tmulosti srca se izjednačava sa granicom apsolutne tmulosti, jer rastegnuta srčana kesa potiskuje pluća.[9]

Dijagnostičke metode [2],[10][2][uredi | uredi izvor]

Metoda Nalaz
Rendgen srca i pluća
  • Kod suvog perikardita nalaz je obično negativan
  • Perikardijalni izliv prikazuje proširenja srčane senke (ako izliv prelazi 500 ml) koja dobija izgled kruške, zastoj u plućima (diskretan pluralni izliv javlja se u 1/4 slučajeva), proširenje siluete velikih krvnih sudova srca (ili one potpuno nedostaju.[4]
  • Nakon punkcije perikardnog izliva stvara se pneumoperikard (pojava vazduha)
  • Kod hroničnih slučajeva i sumnje na konstriktivni perikarditis, radi se angiografija srca.
Elektrokardiogram[11]
Elektrokardiografskim znacima na EKG manifestuju se promene uobičajenog ritma srca koje mogu da ukažu perikarditis.
  • Prikazuje promene uobičajenog ritma srca koji mogu da ukažu perikarditis. U oko 60 - 80 procenta, bolesnika sa perikarditisom, srčani ritam je izmenjen u svim oblicima zapaljenjskog pertikarditisa.
  • Najčešće ispoljavanje promena je u konveksnoj elevaciji S-T segmenta u standardnim i drugim derivacijama, koju prati niska voltaža. Ova slika je obično kratkotrajna i ne prati je slika u ogledalu kao kod koronarne bolesti. *Promene u vidu inverznog T-talasa prisutne su znatno duže.[12][13][14]
Ehokardiografija[15]
  • Prikazuje funkcije srca i eventualno prisustvo tečnosti oko srca (manifestuje se razdvajanjem prostora oko srca).
  • Može pokazati klasične znake konstriktivog perikarditisa koje se u nalazu manifestuje kao zadebljanje srčane maramice i poremećaj pokreta srca.
  • Nedostatak razdvajanja ne eliminiše perikarditis ako je količina izliva mala.[4]
MR-tomografija CT- tomografija[16]
  • Prikazuje višak tečnosti u perikardijumu.
  • Prikazuje znake zapaljenjskog procesa oko srca, koje prati zadebljanje perikarda i znaci kompresije srca.
Kateterizacija srca
  • Pruža informacije o pritiscima koji vladaju u šupljinama srca u toku njihovog punjenja, čime se potvrđuje dijagnoza konstriktivnog oblika perikarditisa.
Laboratorijske analize
  • Primenjuju se u diferencijalnoj dijagnozi srčanih napada i utvrđivanju osnovnog uzročnika perikarditisa.[17]
  • Najčešći nalaz je ubrzana sedimentacija eriztrocita, leukocitoza sa polimorfonuklearnim leukocitima i uvećane vrednosti C-reaktivnog proteina (CK) (kao markera zapaljenja).[18]
  • Pojava leukopenije kod tuberkuloznog perikardita.
  • Drugi laboratorijski testovi mogu se koristiti u dijagnostici perikarditisa izazvanog autoimunim bolestima.

Diferencijalna dijagnoza [19][uredi | uredi izvor]

  • Ostali simptomi koje treba imati u vidu• Bol u grudima • Ishemije miokarda

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija akutnog perikardita uglavnom je usmerena na etiološko lečenje, ako je poznat uzročnik ili osnovna bolest i na suzbijanje simptoma;

Suvi perikarditis (lat. pericarditis sicca) uglavnom ne zahteva posebno lečenje, izuzev primene analgetika, antitusika i antipiretika. U toku lečenja ovog oblika potrebno je stalno pratiti bolesnika, jer se suvi perikarditis može pretvoriti u eksudativni, tuberkulozni ili reumatiski.

Eksudativni perikarditis (lat. pericarditis exucativa), je znatno složeniji za lečenje i sastoji se u sledećem;

  • Strogo mirovanje uz redovnu kontrolu temperature, krvnog pritiska i venskog pritiska, kako bi se eventualno na vreme otkrili znaci tamponade srca, koja može ugroziti život bolesnika.
  • Dijagnostička punkcija, obično se radi kod svakog eksudativnog perikarditisa kako bi se nakon pregleda eksudata, postavila dijagnoza i sprovelo etiološko lečenje.
  • Punkcija i drenaža, je apsolutno indikovana, ako postoje znaci srčane tamponade kao što su; nabrekle vene vrata, paradoksalni puls, tahikardija i pad krvnog pritiska. Punkcija se može ponavljati više puta, a prema potrebi može se postaviti i „stalna“ drenaža, u trajanju od nekoliko dana.
  • Kod dokazanog bakterijskog perikarditisa, prepopručuje se lokalna primena antibiotika, ili tuberkulostatika, u perikardnu šupljinu. Kako bi se izbeglo naknadno stvaranje priraslica može se primeniti i primena vodenog rastvora kortikosteroida.
  • Primena analgetika, antipiretika, diuretika i ostale simptomatske i etiološke terapije zavisi od uzročnika i može biti različita.

Terapija pojedinih oblika perikarditisa[uredi | uredi izvor]

Akutni perikarditis[uredi | uredi izvor]

Nezavisno od etiologije akutni perikarditis se može javiti u obliku suvog ili vlažnog, eksudativnog ili fibroznog perikarditisa.

Klinička slika; se karakteriše, prodromalnom temperaturom, opštom slabošću, bolovima u mišićima, groznicom, retrosternalnim bolom u levoj polovini predsrčane oblasti, koji zrači u levi trapezasti mišić i levu ruku. Od ostalih simptoma mogu se javiti; znaci zapaljenja plućne maramice i znaci anginoznog bola koji može simulirati srčanu ishemiju. (infarkt srca)
Objektivni nalaz: auiskultatorno se čuje šum perikardijalnog trenja, perkusijom se otkriva proširenje srčane senke, a ehokardiografijom prisustvo perikardijalnog izliva, koji potvrđuje i radiološka tomografija i EKG. Rezultati laboratorijskih analiza su različiti u zavisnosti od etiologije akutnog perikarditisa.
Terapija: bolničkog lečenje kod ove forme parikardita je obavezno, i pre svega ima za cilj utvrđivanje etiologije bolesti i posmatranje razvoja bolesti i pravovremeno utvrđivanje eventualnog razvoja tamponade srca. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi su primarni u lečenju akutnog perikarditisa.  Indometacin treba izbegavati u starijih bolesnika zbog smanjenjenja protoka u koronarnoj cirkulaciji. Ibuprofen je poželjan jer ima malo neželjenih dejstava, povoljano utiče na koronarni protok, i može se primeniti u velikim dozama (300 do 800 mg na 6-8 časova) [20]  Sistemska kortikosteroidna terapija treba da bude ograničen na akutni perikardit kod bolesti vezivnog tkiva, autoimunih i uremijski perikarditis. 
Perikardiocenteza je metoda izbora kod akutnog perikatrditisa praćenog tamponadom srca, a može se primeniti i u dijagnostičke svrhe.[21][22] Indikacije za perikardiocentezu se određuju prema posebno propisanim kriterijumima. Disekcija aorte je kontraindikacija za perikardiocentezu, [23] a relativna kontraindikacija koagulopatije antikoagulantna terapija, trombocitopenija (manja od 50.000/mm 3). Hirurška drenaža se primenjuje kod akutnog traumatskog perikarditisa, haemoperikarditisa i gnojnog perikarditisa. [20]
  • Reumatski perikardistis, lat. Pericarditis rheumatica spada u najčešći oblik akutnog perikarditisa, i najčešće se javlja u obliku pankarditisa. Lečenje je identično kao kod reumatske groznice. Najbolje rezultate daje primena kortikosteroida i to vodenih rastvora u perikardijalnu šupljinu, što značajno smanjuje pojavu masivnih adhezija.
  • Uremični perikarditis, (lat. Pericarditis uremica) je suvi oblik perikarditisa koji se najčešće javlja u završnoj fazi bubrežne insuficijencije. Nezavisno od etiologije bubrežnih bolesti uremični perikarditis je prisutan ko oko 50% bolesnika sa uremijom. U mnogim slučajevima se za života bolesnika on ne dijagnostikuje, jer protiče asimptomatski. Lečenje se sastoji u lečenju bubrežne insuficijencije i primeni simptomatske terapije i analgetika.
  • Gnojni perikarditis (lat. Pericarditis purulentapre ere antibiotika, ovaj oblik perikarditisa je bio jako čest, dok se dana sreće jako retko. lečenje se sprovodi primenom velikih doza antibiotika, punkcijom i drenažom gnoja i ispiranjem perikardne šupljine sa 200 - 300 ml fiziološkog rastvora. kod težih slučajeva radi se i hirurška drenaža, koja znatno smanjuje smrtnost.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Perikarditis (rečnik pojmova)[2][uredi | uredi izvor]

4-Cardiac tamponade 1.jpg
  • Akutni perikarditis: je upala perikardijuma koja se razvija iznenada i praćena je iznenadnom pojavom simptoma.
  • Tamponada srca: je teška kompresija srca koje narušava njegovu sposobnost da normalno funkcioniše. Tamponada srca je urgentno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć (brzu dijagnozu i lečenje)
  • Hronični perikarditis: je upala perikardijum koji traje tri meseca ili duže, nakon akutnog početka.
  • Konstriktivni perikarditis: je teški oblik perikarditis u kojem se upaljeni slojevi perikardijuma slepljuju postaju tvrdi (ukrućeni) i formiraju ožiljno tkivo. Konstriktivni perikarditis ometa normalnu funkciju srca.
  • Zarazni perikarditis: je upala srčane kese kao posledica virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije.
  • Idiopatski perikarditis: je perikarditis nepoznatog uzroka.
  • Perikardijalna efuzija: je gomilanja viška tečnosti u perikardijum.
  • Perikardijalni prozor:je minimalno invazivna hirurška intervencija kojom se vrše drenaža (odvod) tečnost koja je akumulirana u perikardijumu. Ova hirurška procedura podrazumeva mali rez na grudima kroz koji se vrši otvaranje perikardijuma.
  • Perikardiektomija: je hirurško lečenje perikarditisa, koje podrazumeva uklanjanje dela perikardijuma.
  • Perikardiocenteza: je operativni zahvat kojim se uz pomoć specijalnog katetera vrši odvođenje viška tečnosti iz perikardijuma.
  • Traumatski perikarditis: perikarditis koji se razvija kao rezultat povrede grudnog koša, (primer: posle saobraćajne nesreće).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Popadić M., Liječenje bolesti srca, Svijetlost Sarajevo, 1987.
  2. ^ a b v g d đ (jezik: engleski) Maisch B, Seferović PM, Ristić AD, et al. Guidelines on the diagnosis and management of pericardial diseases executive summary; The Task Force on the Diagnosis and Management of Pericardial Diseases of the European Society of Cardiology. European Heart Journal 2004;25:587-610. Oxford Journals, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  3. ^ a b (jezik: engleski)MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. Medline, Pristupljeno 07. 3. 2010.
  4. ^ a b v (jezik: francuski)Les péricardites aiguës Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2010), Pristupljeno 07. 3. 2010.
  5. ^ (jezik: engleski) Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. februar 2010) Posećeno:16. januara 2010.
  6. ^ (jezik: engleski)Pericarditis na The Cleveland Clinic, Pristupljeno 07. 3. 2010.
  7. ^ (jezik: engleski) Verena T Valley, MD, Christopher A Fly, MD, Pericarditis and Cardiac Tamponade
    • Medscape, Pristupljeno 08. 3. 2010. (jezik: engleski)
  8. ^ Woo KM, Schneider JI. High-risk chief complaints I: chest pain--the big three. Emerg Med Clin North Am. Nov 2009;27(4):685-712
  9. ^ a b Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  10. ^ (jezik: engleski)Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. februar 2010) Posećeno:16. januara 2010.
  11. ^ Baljepally R, Spodick DH. PR-segment deviation as the initial electrocardiographic response in acute pericarditis. Am J Cardiol. Jun 15 1998;81(12):1505-6.
  12. ^ Ginzton LE, Laks MM. The differential diagnosis of acute pericarditis from the normal variant: new electrocardiographic criteria. Circulation. May 1982;65(5):1004-9.
  13. ^ Spodick DH. Arrhythmias during acute pericarditis. A prospective study of 100 consecutive cases. JAMA. Jan 5 1976;235(1):39-41.
  14. ^ Spodick DH. Electrocardiogram in acute pericarditis. Distributions of morphologic and axial changes by stages. Am J Cardiol. Apr 1974;33(4):470-4
  15. ^ Callahan JA, Seward JB, Nishimura RA, Miller FA Jr, Reeder GS, Shub C, et al. Two-dimensional echocardiographically guided pericardiocentesis: experience in 117 consecutive patients. Am J Cardiol. Feb 1 1985;55(4):476-9.
  16. ^ Hoit BD. Imaging the pericardium. Cardiol Clin. Nov 1990;8(4):587-600.
  17. ^ Spodick DH. Differential diagnosis of acute pericarditis. Prog Cardiovasc Dis. Sep 1971;14(2):192-209
  18. ^ Correale E, Maggioni AP, Romano S, Ricciardiello V, Battista R, Santoro E. Pericardial involvement in acute myocardial infarction in the post-thrombolytic era: clinical meaning and value. Clin Cardiol. Apr 1997;20(4):327-31.
  19. ^ (jezik: engleski) Sean Spangler, MD et all, Pericarditis, Acute: Differential Diagnoses & Workup Medscape, Pristupljeno 08. 3. 2010.
  20. ^ a b SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. pp. 1823–1876.
  21. ^ MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.
  22. ^ NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.
  23. ^ (jezik: engleski) AsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.American Heart Association, Pristupljeno 10. 3. 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).