Pero Popović Aga

Ukoliko ste tražili drugu ličnost, pogledajte članak Pero Popović.

pero popović aga
Pero Popović Aga
Lični podaci
Datum rođenja	(1905-01-28)28. januar 1905.
Mesto rođenja	Užice, Kraljevina Srbija
Datum smrti	14. avgust 1930.(1930-08-14) (25 god.)
Mesto smrti	Zagreb, Kraljevina Jugoslavija
Profesija	obućarski radnik

Petar Pero Popović Aga (Užice, 28. januar 1905 — Zagreb, 14. avgust 1930) bio je obućarski radnik, omladinski komunistički revolucionar i jedan od sedmorice sekretara SKOJ-a.

Biografija

Rođen je 28. januara 1905. godine u Užicu. Godine 1915, za vreme Prvog svetskog rata, njegov otac Rade došao je kući sa fronta na odsustvo, ali kao se ranije razboleo od trbušnog tifusa ubrzo je umro. Mesec dana potom, takođe od tifusa, umrla je i njegova majka Pavlija. Nakon što je ostao bez roditelja, brigu o njemu i njegovo petoro braće i sestara — Milici, Danici, Danilu, Jeli i Jevremu, preuzelo je sirotište. Do kraja Prvog svetskog rata nalazio se u domu u Užicu, koji je osnovao Crveni krst. Nakon oslobođenja jedan kaluđer je grupu dece iz sirotišta poveo u Beograd, gde je izvršena podela — oni koji su završili osnovnu školu upućeni su u razna mesta po Vojvodini, na učenje zanata, a ostali su poslati po domovima i manastirima.

Pero je tada bio upućen u Sremsku Mitrovicu, kod jednog trgovca, ali je ubrzo potom poslat u manastir Bešenovo na Fruškoj gori. Iz Bešenova je prebačen u manastir Hopovo, a odatle u Novi Sad u zadužbinu Marije i Jovana Trandafila ostavljenu srpskoj ratnoj siročadi. Godine provedene po raznim domovima bile su izuzetno teške, posebno one u Užicu, za vreme rata. Tada je počeo da pomaže u poslu domskom obućaru Čehu, bivšem austrougarskom podoficiru, a kasnije u Novom Sadu je počeo sa redovnim izučavanjem obućarskog zanata, koji je završio krajem 1921. godine. Nakon izučenog zanata, izvesno vreme je radio u Novom Sadu, a u proleće 1922. prešao je u Beograd.

Na samom početku života, Pero je kao štićenik doma ratne siročadi osetio gorčinu života, što je u njemu rodilo određeni bunt prema onima koji su gazdovali. Još kao šegrt, a potom i kao radnik, povezao se sa novosadskim šegrtima i radnicima, preko kojih je dobio prva saznanja o Oktobarskoj revoluciji i komunizmu. Dolaskom u Beograd, došao je u dodir sa mladim beogradskim komunistima sa kojima je zajedno učestvovao u pripremi proslavi radničkog praznika Prvog maja. Sedamnaestogodišnji Pero, koga su drugovi prozvali Era, vidno se isticao među mladim radnicima, zbog čega je ubrzo bio primljen u članstvo tada ilegalnog Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Zajedno sa drugim istaknutim mladim radnicima pripadao je takozvanoj „udarnoj grupi” omladinaca koja je učestvovala na svim zborovima, protestima i demonstracijama. Bio je pročelnik skojevske ćelije na Hadžipopovcu.

Od 1923. godine član je Centralnog komiteta SKOJ-a, a od 1924. organizacioni sekretar CK SKOJ-a. Radio je u izvanredno teškim ilegalnim uslovima. Putovao je po Jugoslaviji i organizovao omladinu. U Splitu su ga pokušali uhapsiti, ali je uspeo da pobegne.

Pogibija

Nakon dolaska u Zagreb, Pero se povezao sa Josipom Kolumbom, političkim sekretarom Centralnog komiteta SKOJ-a. Policijski agenti, po nalogu šefa zagrebačke policije Janka Bedekovića, pomno su tragali za komunističkim funkcionerima Stankom i Agom. Mnogo puta su na raznim mestima u gradu i njegovoj periferiji postavljane zasede, ali su Kolumbo i Popović uspevali da ih izbegnu. Uz pomoć jednog uhapšenog partijskog aktiviste, koji je usled policijske torture pristao na saradnju, grupa policijskih agenata, među kojima su bili Josip Štefek, Janko Guljak i Božičević, postavila je 14. avgusta 1930. zasedu na Goljaku, u blizini šume Zelengaj. Pošto agenti nisu znali kako Stanko i Aga izgledaju čekali su da ih uhapšenik prepozna. Na njegov znak, agenti su neometano prišli Kolumbu i Popoviću, ali prilikom pokušaja da ih savladaju i uhapse, ovi su pružili otpor. Kolumbo je prvi izvadio revolver iz džepa, bacio se u stranu i zapucao, a potom se dao u beg ka Zelengaju. Agenti su krenuli za njim pucajući. Nakon što je zadobio nekoliko rana, Kolumbo je da ne bi pao živ u ruke policije izvršio samoubistvo.

Istovremeno, Pero Popović je agentima pružio otpor iz dva revolvera koja je imao kod sebe. Iako teško ranjen u stomak, krenuo je ka kući sestre Augusta Cesarca, sa nadom da će tamo pronaći spas. Potkazan od prisutnih građana, uputio se potom ka centru grada, ali je tu naišao na žandarme. U sukobu sa njima, razmenio je nekoliko hitaca, a potom pucao sebi u slepoočnicu, kako ne bi pao živ u ruke policije. Pošto je još uvek davao znake života, prenet u Bolnicu milosrdnih sestara u Vinogradskoj ulici, gde je preminuo istog dana oko 16 časova.

O pogibiji Josipa Kolumba Stanka i Pere Popovića Age pisala je beogradska Politika u broju od 16. avgusta:

„ Uprava policije u Zagrebu odredila je 14 ovog meseca, pre podne, zasedu na Goljaku u cilju hvatanja nekolicine komunističkih agitatora, koji su se tu prikrivali. Oko 11 časova pre podne naišao je na zasedu policijskih organa jedan od tih agitatora, poznat pod ilegalnim imenom „Stanko”, a u kratkom odstojanju i njegov drug, takođe i njegov drug, takođe poznat organima policije pod imenom „Aga”. U momentu kada su policijski organi pristupili „Stanku” u nameri da ga uhapse, oba su počeli pucati na policijske organe, koji su odgovorili vatrom. Ovom prilikom „Stanko” je poginuo, a „Aga” je teško ranjen. ”

Nasleđe

Nakon Drugog svetskog rata, Pero Popović Aga je kao istaknuti omladinski komunistički revolucionar i borac za radnička prava, slavljen i poistovećivan sa narodnim herojima iz Narodnooslobodilačkog rata. Njegovo ime nosile su ulice i trgovi, osnovne škole i druge ustanove. Maja 1950. godine njegovi posmrtni ostaci su zajedno sa posmrtnim ostacima, ostale šestorice sekretara SKOJ-a, sahranjeni u Grobnici narodnih heroja na groblju Mirogoj u Zagrebu.

Osnovna škola na Dorćolu u Beogradu, osnovana 1959. ponela je njegovo ime i nosila ga sve do 1994. kada je preimenova po Mihajlu Petroviću Alasu. U zagrebačkom parku Zelengaj, na mestu gde je poginuo zajedno sa Josipom Kolumbom, do 1991. stajala je spomen-ploča u znak sećanja na ovaj događaj, a danas se nalazi samo kamen na kome se ranije nalazila ploča.

Njegov rođeni brat Jevrem Popović (1914—1997) bio je general-potpukovnik JNA i narodni heroj.

Fotogalerija

• 
  Spomen-biste sedmorice sekretara SKOJ-a u dvorištu bivše OŠ „Sedam sekretara SKOJ-a“ u Novom Beogradu
• 
  Bista Pere Popovića Age
• 
  Mesto u parku Zelengaj gde su 1930. poginuli Pero Popović i Josip Kolumbo
• 
  Grobnica narodnih heroja na groblju Mirogoj u Zagrebu

Literatura

• Petrović, Slobodan (1979). Sedam sekretara SKOJ-a. Beograd: IRO Rad.  COBISS.SR 21847559