Persej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Persej sa glavom Meduze, rad Antonija Kanove, završen 1801.

Persej (grč. Περσεύς, Περσέως, Περσέας) lik je iz grčke mitologije[1]. Bio je sin Zevsa i Danaje.[2]

Akrisije, Persejev deda, imao je samo jednog potomka, ćerku Danaju. Otišao je u proročište u Delfiju da mu proročica kaže hoće li imati sinova. Rekla mu je da neće, ali da će prvo dete njegove ćerke biti muško i da će ga on, njegov unuk, ubiti.

On je odlučio da Danaju utamniči i skloni od prosaca kako se ne bi udala i dobila prorečenog sina. Zevs je, u obliku zlatne kiše, dopreo do Danajine tamnice i začeli su sina Perseja. Akrisije se bojao da ubije Zevsovog sina pa je Danaju i svog unuka prognao iz svoje kraljevine.

Persej, polubog po očevoj strani, izrastao je u lepog i snažnog mladića. Uz pomoć svoga oca, čarobnih sandala, šlema i štita odsekao je glavu Meduzi Gorgoni, najopasnijoj od tri Gorgone koja je imala moć da svakog ko je pogleda, okameni a od čije je krvi naknadno nastao Pegaz.

U Etiopiji je oslobodio Andromedu koju je boginja Atina bila privezala za stenu i prepustila na milost i nemilost morskom čudovištu. Persej se zaljubio u Andromedu i uzeo je za ženu.

Proročanstvo da će kralja Akrisija ubiti sopstveni unuk se ispunilo. Persej se vratio u rodnu kraljevinu iz koje je dugo bio izgnan po naređenju svog dede u trenutku kada se održavalo takmičenje u bacanju diska. Odlučio je da i sam učestvuje u takmičenju i bacio je disk tako snažno da je slučajno usmrtio upravo Akrisija i ne znajući da je to bio njegov deda.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Grčka mitologija Kasalis, Ana ; Vulf, Toni. Beograd: Akia M. Princ. 2008. ISBN 978-86-84375-87-4. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  2. ^ „Persej – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 16. 1. 2020.