Opažanje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Перцепција)
Skoči na: navigacija, pretraga

Opažanje ili percepcija (lat. perceptio — primanje; opažanje) je jedna od osnovnih kognitivnih funkcija koja predstavlja složen i aktivan proces traženja, odabiranja, primanja, obrade, organizovanja i tumačenja raznovrsnih draži koje deluju na čula i nervni sistem. Opažanje je važan psihički proces na osnovu kojeg organizam neposredno upoznaje relevantna svojstva pojava i predmeta u stvarnosti. Opažanje nije prosto i pasivno odražavanje stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim iskustvom, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja. Opažanje ili percepcija je proces sticanja, interpretacije, selekcije i organizacije senzorijalnih informacija izazvanim čulnim nadražajima. Različiti metodi studije percepcije se prostiru od u osnovi bioloških ili psiholoških pristupa, i psiholoških pristupa preko apstraktnih eksperimenata u filozofiji uma. Suprotno: apercepcija...

Opažanje je saznanje spoljašnje sredine posredstvom čula; elementi tog saznanja su oset ili osećaj (prost čulni podatak koje se odnosi na samo jednu osobinu predmeta) i opažaj (znanje o tim prostim čulnim podacima koje se odnosi na predmet u celini). Odraslom čoveku su oseti dati u okviru opažaja i samo bebe imaju proste, neuređene čulne podatke.

Nastanak oseta[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Oset

Draž --> receptor (senzitivni nerv) --> senzorna zona--> doživljaj draži (oset). Više ovakvih oseta čine opažaj.

Vrste draži: adekvatne (one koje možemo odrediti svojim čulima tj. za koje postoje čulni organi) i neadekvatne (draži za koje se u toku evolucije nisu razvili čulni organi).

Donji prag draži je najmanja jačina draži koja je potrebna da bi se imao i najmanji osećaj.

Diferencijalni prag ili prag razlike je najmanja promena u stimulaciji koja dovodi do promene u senzaciji.

Gornji ili maksimalni prag je stimulacija kod koje sa svakim daljim povećanjem draženja nema promene u senzaciji.

Nastanak opažaja[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Opažaj

Postoje dva shvatanja o nastanku opažaja.

  • Strukturalističko - opažaj je prost zbir oseta
  • Geštalt - opažaj nije prost zbir oseta već predstavlja organizaciju draži u opažaje.

Organizacija se vrši po određenim pravilima:

  1. Zakon blizine - Postoji tendencija da se prostorno i vremensi blizinske draži opažaju kao celine.
  2. Zakon simetrije - Postoji tendencija da se slične draži organizuju u jednu celinu.
  3. Zakon kontinuiteta ili zajedničke sudbine - Grupa tačaka na preseku prave i krive linije ne opaža kao jedna celina, već kao delovi linija koje se presecaju.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Opažanje