Pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Pesak (višeznačna odrednica).
Pesak
Različite vrste peska.

Pesak (ijek. pijesak) sitnozrni je nevezani materijal. Čine ga zrna prečnika od 0,05—2 mm i svrstava se u sedimentne stene. Pesak je granularni materijal sastavljen od fino usitnjenih stena i mineralnih čestica. Pesak ima različite sastave, ali je definisan veličinom zrna. Zrna peska su manja od šljunka i krupnija od mulja. Pesak se takođe može odnositi na teksturnu klasu tla ili tip zemljišta; odnosno zemljište koje sadrži više od 85 posto čestica veličine peska po masi.[1] Pesak spada u psamite a ovoj grupi pripada još i peščar.

Mineraloški gledano, pesak je sačinjen dominantno od zrna (granula) kvarca, ljuspica muskovita, a potom i od zrna cirkona, rutila, apatita, granita, magnetita, turmalina idr. Pored ovih minerala u pesku koji je pretrpeo mali transport mogu se naći feldspati — albit, ortoklas i mikroklin — koji su obično delimično kaolinisani. Pesak se obično nalazi u pustinjama i na plažama. Pečenjem peska na visokim temperaturama se pravi staklo. Pesak i šljunak čine najveći deo materijala koji se koriste u zidarstvu, čak 79% ili 28.6 gigatona godišnje u 2010. i spadaju u materijale koji se najviše ekstraktuju na svetu, prevazilazeći fosilna goriva i biomasu.[2]

Pesak je neobnovljiv resurs u razmerama ljudskog veka, a pesak pogodan za izradu betona je veoma tražen.[3] Pustinjski pesak, iako ga ima u izobilju, nije pogodan za beton. 50 milijardi tona peska sa plaža i fosilnog peska se koristi svake godine za izgradnju.[4]

Kompozicija[uredi | uredi izvor]

Teški minerali (tamni) u kvarcnom pesku na plaži (Čenej, Indija)
Pesak iz državnog parka peščanih dina Koral Pink, Juta. To su zrna kvarca sa hematitnom prevlakom koja daje narandžastu boju.
Pesak sa plaže Pismo, Kalifornija. Komponente su prvenstveno kvarc, rožnac, magmatske stene i fragmenti školjki.

Tačna definicija peska varira. Naučni jedinstveni sistem klasifikacije zemljišta koji se koristi u inženjerstvu i geologiji odgovara američkim standardnim sitama i definiše pesak kao čestice prečnika između 0,074 i 4,75 milimetara.[5] Prema drugoj definiciji, u smislu veličine čestica koju koriste geolozi, čestice peska imaju prečnik od 0,0625 mm (ili ​1⁄16 mm) zapremine od približno 0,00012 kubnih milimetara, do 2 mm, zapremine od približno 4,2 kubna milimetra, razlika u zapremini je 34.688 mera razlike.[6] Svaka čestica koja spada u ovaj opseg veličina naziva se zrno peska. Zrna peska se nalaze između šljunka (sa česticama u rasponu od 2 mm do 64 mm po drugom sistemu, i od 4,75 mm do 75 mm u prvom) i mulja (čestice manje od 0,0625 mm do 0,004 mm). Specifikacija veličine između peska i šljunka ostala je konstantna više od jednog veka, ali su prečnici čestica od samo 0,02 mm smatrani peskom prema standardu Alberta Aterberga koji se koristio tokom ranog 20. veka. Zrnca peska u Arhimedovom Prebrojaču peska napisanom oko 240. godine pre nove ere, bila su prečnika 0,02 mm. Specifikacija Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država iz 1938. bila je 0,05 mm.[7] Inženjerski standard iz 1953. koji je objavila Američka asocijacija državnih službenika za puteve i transport postavio je minimalnu veličinu peska na 0,074 mm. Pesak stvara peskav osećaj kada se trlja između prstiju. Poređenja rad, mulj se oseća kao brašno.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Stene erodiraju ili oronjavaju tokom dužeg vremenskog perioda, uglavnom usled dejstva vode i vetra, a njihovi sedimenti se prenose nizvodno. Ovi sedimenti nastavljaju da se raspadaju na manje komade dok ne postanu fina zrna peska. Vrsta stene iz koje je sediment nastao i intenzitet okruženja daju različite sastave peska. Najčešća stena koja formira pesak je granit, gde se minerali feldspata rastvaraju brže od kvarca, uzrokujući da se stena raspadne na male delove. U okruženjima visoke energije stene se raspadaju mnogo brže nego u mirnijim okruženjima. U granitnim stenama ovo dovodi do više minerala feldspata u pesku, jer nemaju toliko vremena da se rastvore. Izraz za pesak nastao trošenjem je „epiklastičan“.[8]

Pesak iz reka se sakuplja ili iz same reke ili njene poplavne ravnice i čini većinu peska koji se koristi u građevinskoj industriji. Zbog toga su mnoge male reke iscrpljene, uzrokujući zabrinutost za životnu sredinu i ekonomske gubitke na susednom zemljištu. Stopa iskopavanja peska u takvim oblastima uveliko nadmašuje brzinu kojom pesak može da se obnovi, što ga čini neobnovljivim resursom.[9]

Peščane dine su posledica sušnih uslova ili taloženja vetrom. Pustinja Sahara je veoma suva zbog svog geografskog položaja i blizine ekvatora. Poznata je po ogromnim peščanim dinama, koje postoje uglavnom zbog nedostatka vegetacije i vode. Vremenom, vetar oduvava sitne čestice, kao što su glina i mrtve organske materije, ostavljajući samo pesak i veće stene. Samo 15% Sahare su peščane dine, dok 70% čine gole stene.[10] Vetar je odgovoran za stvaranje ovih različitih okruženja i oblikovanje peska da bude okrugao i gladak. Ova svojstva čine pustinjski pesak neupotrebljivim za gradnju.[11]

Pesak na plaži takođe nastaje erozijom. Tokom hiljada godina, stene su erodirane u blizini obale od stalnog kretanja talasa i nagomilavanja sedimenata. Vremenske prilike i taloženje reka takođe ubrzavaju proces stvaranja plaže, zajedno sa morskim životinjama koje formiraju interakcije sa stenama, kao što je konzumacija algi sa njih. Kada postoji dovoljna količina peska, plaža deluje kao prepreka koja sprečava dalje erodiranje zemlje. Ovaj pesak je idealan za gradnju jer je ugaonog oblika i različitih veličina.[12]

Resursi i zabrinutost za životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

Samo deo peska je pogodan za građevinsku industriju, na primer za izradu betona. Zbog porasta stanovništva i gradova i posledične građevinske aktivnosti postoji ogromna potražnja za ovim posebnim vrstama peska, a prirodni izvori su pri kraju. Godine 2012. francuski režiser Denis Delestrak snimio je dokumentarni film pod nazivom „Ratovi peska“ o uticaju nedostatka građevinskog peska. U njemu su prikazani ekološki i ekonomski efekti legalne i nelegalne trgovine građevinskim peskom.[13][14][15]

Za izvlačenje peska koristi se metoda hidrauličkog bagerisanja. Ovo funkcioniše tako što se gornjih nekoliko metara peska ispumpava iz vode i puni u baržu. Ovaj materijal se zatim transportuje nazad na kopno radi obrade. Nažalost, sav morski život pomešan sa izvađenim peskom biva ubijen i ekosistem može nastaviti da pati godinama nakon završetka iskopavanja. Ne samo da ovo utiče na morski život, već i na lokalnu ribarsku industriju zbog gubitka života i zajednica koje žive blizu ivice vode. Kada se pesak izvadi iz vode povećava se rizik od klizišta, što može dovesti do gubitka poljoprivrednog zemljišta i/ili oštećenja stambenih objekata.[16]

Mnoge upotrebe peska zahtevaju značajnu industriju jaruženja, što izaziva zabrinutost za životnu sredinu zbog iscrpljivanja ribe, klizišta i poplava.[17] Zemlje kao što su Kina, Indonezija, Malezija i Kambodža zabranjuju izvoz peska, navodeći ove probleme kao glavni faktor.[18] Procenjuje se da je godišnja potrošnja peska i šljunka 40 milijardi tona i da pesak predstavlja globalnu industriju vrednu 70 milijardi dolara.[19] Sa povećanjem upotrebe, očekuje se da će u većoj meri doći od reciklaže i primene alternativa pesku.[20]

Globalna potražnja za peskom u 2017. bila je 9,55 milijardi tona kao deo industrije vredne 99,5 milijardi dolara.[21]

Opasnosti[uredi | uredi izvor]

Iako je pesak generalno netoksičan, aktivnosti korišćenja peska kao što je peskarenje zahtevaju mere predostrožnosti. Vreće sa peskom od silicijum dioksida koje se koriste za peskarenje sada nose nalepnice koje upozoravaju korisnika da nosi respiratornu zaštitu kako bi izbegao udisanje nastale fine prašine silicijum dioksida. Bezbednosni listovi sa podacima za pesak od silicijum dioksida navode da „prekomerno udisanje kristalnog silicijum dioksida predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje“.[22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Glossary of terms in soil science. (PDF). Ottawa: Agriculture Canada. 1976. str. 35. ISBN 978-0662015338. Arhivirano (PDF) iz originala 14. 2. 2019. g. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  2. ^ Liu, Jianguo; Lear, Kristen; Brandt, Jodi; Torres, Aurora (8. 9. 2017). „A looming tragedy of the sand commons”. Science (na jeziku: engleski). 357 (6355): 970—971. ISSN 0036-8075. PMID 28883058. doi:10.1126/science.aao0503. 
  3. ^ Constable, Harriet (3. 9. 2017). „How the demand for sand is killing rivers”. BBC News Magazine. Arhivirano iz originala 3. 9. 2017. g. Pristupljeno 9. 9. 2017. 
  4. ^ Albarazi, Hannah. „The Slippery Slopes of the World Sand Shortage”. Arhivirano iz originala 29. 3. 2019. g. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  5. ^ Unified Soil Classification System
  6. ^ Pettijohn, FJ; Potter, PE; Siever, Raymond (1972). Sand and Sandstone. New York: Springer Verlag. str. 1. ISBN 9780387900711. Arhivirano iz originala 2. 7. 2021. g. Pristupljeno 9. 3. 2021. 
  7. ^ Urquhart, Leonard Church, "Civil Engineering Handbook" McGraw-Hill Book Company (1959) p. 8-2
  8. ^ Gilman, Larry (2014). Sand. 7 (5 izd.). The Gale Encyclopedia of Science. str. 3823—3824. 
  9. ^ Padmalal, Maya (2014). „Sources of Sand and Conservation”. Sand Mining. Springer, Dordrecht. str. 155—160. ISBN 978-94-017-9143-4. 
  10. ^ „Sahara”. The Columbia EncyclopediaNeophodna slobodna registracija (6 izd.). Columbia University Press. 2000. ISBN 9780787650155. 
  11. ^ „What is the reason for not using sea and desert sand for construction?”. The Hindu (na jeziku: engleski). 2. 8. 2015. ISSN 0971-751X. Arhivirano iz originala 15. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  12. ^ „How Is A Beach Formed?”. WorldAtlas (na jeziku: engleski). 19. 12. 2017. Arhivirano iz originala 13. 12. 2019. g. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  13. ^ See Sand Wars teaser Arhivirano 8 februar 2011 na sajtu Wayback Machine here.
  14. ^ Simon Ings (26. 4. 2014). „The story of climate change gets star treatment”. New Scientist: 28—9. Arhivirano iz originala 4. 11. 2014. g. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  15. ^ Strände in Gefahr? Arhivirano 24 septembar 2015 na sajtu Wayback Machine Arte Future, last updated 23 April 2014
  16. ^ Kim, Tae Goun (14. 9. 2007). „The economic costs to fisheries because of marine sand mining in Ongjin Korea: Concepts, methods, and illustrative results”. Ecological Economics. 65 (3): 498—507. doi:10.1016/j.ecolecon.2007.07.016. 
  17. ^ Torres, Aurora; et al. (8. 9. 2017). „The world is facing a global sand crisis”. The Conversation. Arhivirano iz originala 9. 7. 2018. g. Pristupljeno 9. 9. 2017. 
  18. ^ „The hourglass effect”. The Economist. 8. 10. 2009. Arhivirano iz originala 16. 12. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2009. 
  19. ^ Beiser, Vince (26. 3. 2015). „The Deadly Global War for Sand”. Wired. Arhivirano iz originala 16. 4. 2018. g. Pristupljeno 26. 3. 2015. 
  20. ^ Torres, Aurora; Simoni, Mark U.; Keiding, Jakob K.; Müller, Daniel B.; zu Ermgassen, Sophus O.S.E.; Liu, Jianguo; Jaeger, Jochen A.G.; Winter, Marten; Lambin, Eric F. (maj 2021). „Sustainability of the global sand system in the Anthropocene”. One Earth. 4 (5): 639—650. doi:10.1016/j.oneear.2021.04.011 Slobodan pristup. 
  21. ^ Doyle, Alister (11. 2. 2019). „As ice melts, Greenland could become big sand exporter: study”. reuters.com. Arhivirano iz originala 7. 8. 2020. g. Pristupljeno 12. 2. 2019. 
  22. ^ Silica sand MSDS Arhivirano 11 mart 2006 na sajtu Wayback Machine. Simplot (13 March 2011). Retrieved on 24 November 2011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pesak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песак&oldid=27553308”