Petar Kepen
| Petar Kepen | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. februar 1793. |
| Mesto rođenja | Harkov,  Ruska Imperija |
| Datum smrti | 4. jun 1864. (71 god.) |
| Mesto smrti | Alušta, Ruska Imperija |
| Obrazovanje | Univerzitet u Harkovu |
| Naučni rad | |
| Polje | geografija, etnografija, demografija, statistika |
| Akademija | Univerzitet u Harkovu Univerzitet u Tibingenu |
Petar Ivanovič Kepen (rus. Пётр Ива́нович Кёппен; Harkov, 19. februar 1793 — Alušta, 4. jun 1864) bio je istaknuti ruski geograf, etnograf, demograf, istoričar i statističar. Akademik Peterburške akademije nauka od 1839. godine, Aktivni građanski savetnik i jedan od osnivača Ruskog geografskog društva.
Njegov sin Vladimir Kepen bio je jedan od najznačajnijih svetskik klimatologa, i on je 1900. objavio kapitalno delo Klasifikacija klimata.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Petar Ivanovič Kepen rođen je 19. februara 1793. u gradu Harkovu (danas u Ukrajini) u porodici nemačkog lekara iz Brandenburga koji je 1786. na poziv tadašnje imperatorke Katarine II zajedno sa još tridesetak nemačkih lekara došao da radi u Rusiju.
Godine 1814. diplomirao je na Univerzitetu u Harkovu i stekao zvanje mastera prava, a potom odlazi u Sankt Peterburg gde je sve do 1822. godine radio u odeđenju poštanskog saobraćaja. Potom odlazi na dalje školovanje u Nemačku gde je 1825. na Tibingenskom univerzitetu stekao zvanje doktora filozofije. Već naredne godine Imperatorska akademija nauka izabrala ga je na mesto dopisnog člana.
U periodu 1829—1834. vraća se na Krim gde počinje da prikuplja materijale vezane za geografiju i istoriju tog polustrva. Podatke skupljene tokom istraživanja na Krimu objavio je 1837. godine u Krimskom zborniku (Крымский Сборник). Godine 1837. počeo je da radi u Imperatorskoj akademiji nauka kao vanredni član, a 1843. postavljen je na mesto akademika na katedri za statistiku. U isto vreme paralelno je radio i u Ministarrstvu državne imovine Imperije.
Učestvovao je u osnivačkoj skupštini kojom je 18. avgusta 1845. osnovano Rusko geografsko društvo (rus. Русское географическое общество) gde je postavljen na mesto načelnika odeljenja za statistička istraživanja. Po nalogu geografskog društva 1846. započeo je rad na izradi kompletne etnografičke karte evropskog dela Ruske Imperije. Nakon višegodišnjeg rada karta je objavljena 1851. godine. Za taj rad Geografsko društvo mu je dodelilo Konstantinovsku medalju, odlikovanje koje je dodeljivano članovima društva za izvanredne naučne zasluge.
Zbog narušenog zdravlja 1852. se vraća nazad na Krim, na svoje imanje Karabag nedaleko od Alušte gde je ostao do kraja života 23. maja 1864. godine.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Svoja dela Kepen je objavljivao na ruskom i nemačkom jeziku.
- Istorijski lokaliteti Jugarske zemlje koji se pominju ruskom imperatorskom titularu (rus. Историческое исследование о Югорской земле, в Российско-Императорском титуле упоминаемой; objavljeno 1818);
- Spisak ruskih spomenika umetnosti i nacionalne paleografije (rus. Список русским памятникам, служащим к составлению истории художеств и отечественной палеографии; Moskva, 1822);
- Vinarstvo i trgovina vinima u Rusiji (rus. О виноделии и винной торговле в России; 1832);
- Krimski zbornik (rus. Крымский Сборник.; Sankt Peterburg 1837);
- Rogvolodova stena i dvinski natpisi (rus. О рогволодовом камне и двинских надписях; Sankt Peterburg 1855);
- Gradovi i naselja Tulske gubernije u 1857. godini (rus. Города и селения Тульской губернии в 1857 г.); Izdanje Imperatorske akademije nauka bazirano na spisima Tulske eparhije; Sankt Peterburg 1858, 1862. (234 stranice);
- Glavna jezera i limani Ruske Imperije (rus. Главные озёра и лиманы Российской империи; 1859);
- Zbornik nacionalnih popisa u Rusiji (rus. О народных переписях в России; 1889).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Куник А. А. Литературные труды П. И. Кеппена. — Зап. АН, 12, 1868 — С. 107—142 (список работ)
- Григорьев С. В. Биографический словарь. Естествознание и техника в Карелии. — Петрозаводск: Карелия, 1973. — С. 255. — 269 с. — 1000 экз.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Nazarčuk B. I. „Olьviйskiй sbornik P. I. Keppena” (na jeziku: (jezik: ruski)). žurnal Letopisь Pričernomorья №3.
- (jezik: ruski) Петр Иванович Кеппен на сайте Русского географического общества
- (jezik: ruski) Кеппен, Петр Иванович // Русский биографический словарь: В 25 т. / под наблюдением А. А. Половцова. 1896—1918.
- (jezik: ruski) Кеппен, Петр Иванович // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- (jezik: ruski) Петр Иванович[мртва веза] — чланак из Велике совјетске енциклопедије (3. издање)
- (jezik: ruski) Профил Петра Ивановича Кепена на службеном сајту Руске академије наука (РАН)
