Petar Čihačov

Petar Čihačov
Lični podaci
Datum rođenja	(1808-08-16)16. avgust 1808.
Mesto rođenja	Gatčina, Ruska Imperija
Datum smrti	13. oktobar 1890.(1890-10-13) (82 god.)
Mesto smrti	Firenca, Italija
Obrazovanje	Državni univerzitet u Sankt Peterburgu
Naučni rad
Polje	geografija, geologija, botanika
Akademija	Sanktpeterburški državni univerzitet
Poznat po	otkrio Kuznječki ugljenonosni basen

Petar Aleksandrovič Čihačov (rus. Пётр Алекса́ндрович Чихачёв; Gatčina, 16. avgust 1808 — Firenca, 13. oktobar 1890) bio je istaknuti ruski geograf, geolog, prirodnjak i putopisac, od 1876. počasni član Ruske akademije nauka i punopravni član Francuske akademije nauka.

Autor je brojnih geografskih i geoloških studija vezanih za Altaj, Sinkjang (1845) i Malu Aziju, a njemu u čast jedna od Altajskih planina nosi njegovo ime.

Njegov mlađi brat je putopisac i geograf Platon Čihačov (1812–1892).

Biografija

Petar Čihačov rođen je u Gatčini, u letnjoj rezidenciji velike vojvotkinje Marije Fjodorovne, supruge imperatora Pavla I, gde je njegov otac Aleksandar Petrovič radio kao upravnik. Nakon što je njegov otac penzionisan 1820. godine, porodica se seli u Carsko Selo gde je stekao osnovno obrazovanje. Potom se upisuje na Peterburški univerzitet, a pojedina predavanja vezana za minearologiju i geologiju slušao je i na Pariskom univerzitetu. Posle okončanja studija jedno vreme je radio kao prevodilac u Ministarstvu spoljnih poslova, a potom i u ambasadi Rusije u Konstantinopolju.

Sa naučno-istraživačkim radom počinje 1839. godine, kada su počela njegova obimna istraživanja prirodnih bogatstava i geologije Apeninskog poluostrva, posebno njegovih južnih delova.

Godine 1842. učestvovao je u velikoj ekspediciji po Altajskim planinama, čiji cilj je bilo detaljno i opširno izučavanje fizičko-geografskih i geoloških karakteristika tog područja. Ekspedicija je otkrila izvorišta reka Abakan, Ču i Čulišman, a istraživanja su vršena i na području Sajanskih planina. U severnom delu Altajskih planina ekspedicija je pronašla i detaljno mapirala jedan od najvećih ugljenonosnih revira na svetu – Kuznječki ugljenonosni basen. U svojim studijama Čihačov je između ostalih izučavao i društvene aktivnosti lokalnog stanovništva (kultura, život, običaji). Rezultate „Altajske ekspedicije” objavio je 1845. godine u Parizu, u studiji Putovanja na istočni Altaj i pogranična područja sa Kinom (franc. Voyage scientifique dans l’Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine par Pierre de Tchihatcheff…).

Potom je dve godine služio kao ataše u ambasadi Rusije u Konstantinopolju, i za to vreme je učio turski jezik. Godine 1847. napušta diplomatsku službu i posvećuje se opsežnim istraživanjima Male Azije, a rezultate tih istraživanja objavio je u opsežnoj studiji Fizičke, statističke i arheološke odlike Male Azije (franc. Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée). U periodu 1863–1864. predvodio je osam istraživačkih ekspedicija po Jermeniji, Kurdistanu, Istočnoj Trakiji i Maloj Aziji. Kao rezultat njegovih istraživanja, sastavljene su sveobuhvatne karte tog područja, a regionu Male Azije posvetio je oko sto studijskih radova.

Godine 1880. objavio je putopis Španija, Alžir i Tunis (franc. Espagne, Algérie et Tunisie) u kojem je opisao svoja zapažanja sa putovanja po južnoj Španiji, Alžiru i Tunisu iz 1878. godine. U svojim radovima bavio se ne samo fizičko-geografskim, već i političkim analizama vezanim za takozvano „istočno pitanje”.

Tokom 1890. godine objavio je nekoliko naučnih studija pod naslovom Fizičko-geografske studije (franc. Etudes de géographie et d'histoire naturelle) koje su se bavile opširnim istraživanjima pustinjskih područja na Zemlji, a koje nije uspeo da završi. Preminuo je 13. avgusta 1890. godine u Firenci od posledica izazvanih upalom pluća.

Bibliografija

Sva dela Čihačov je objavljivao na francuskom jeziku, a najvažniji naučni radovi su:

• Voyage scientifique dans l'Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine (Pariz, 1845)
• Lettres sur la Turquie (Brisel, 1850)
• Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée, huit volumes de 1852 à 1868 (Pariz)
• Le Bosphore et Constantinople (1864, drugo izdanje 1877)
• Considérations géologiques sur les îles Océaniques (1878)
• Espagne, Algérie et Tunisie (Pariz, 1880)
• Études de géographie et d'histoire naturelle (1890)

Vidi još

• Platon Čihačov
• Gatčina

Literatura

• Cыbulьskiй V. A. Pёtr Aleksandrovič Čihačov (1808—1890). Platon Aleksandrovič Čihačov (1812—1892) / V. V. Cыbulьskiй; Otv. red. A. L. Naročnickiй.. — M.: Nauka, — 224 s. — (Naučno-biografičeskaя literatura). —. 1988. ISBN 978-5-02-003339-9.
• Цибульский В.В.: П.А. Чихачёв - исследователь, путешественник: М.: Географгиз. 1961. 158 с.

Родионова Т. Ф. Знаменитые географы и путешественники братья Чихачёвы — уроженцы Гатчины // Гатчина: Страницы истории. — С. 69-70.

Spoljašnje veze

• Petar Čihačov na sajtu Ruske akademije nauka
• (jezik: ruski) * П. А. Чихачёв, «Путешествие в Восточный Алтай. 1842 г.» на «Живых дорогах Сибири»
• (jezik: ruski) Biografija na sajtu hronos.ru