Petar Škuletić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petar Škuletić
Škuletić kao igrač Lokomotive
Lični podaci
Puno ime Petar Škuletić
Datum rođenja (1990-06-29)29. jun 1990. (33 god.)
Mesto rođenja Danilovgrad, SFRJ
Visina 1,93 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1999—2003. Iskra Danilovgrad
2004—2007. Partizan
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2007—2009. Teleoptik 32 (7)
2009—2011. LASK Linc 15 (1)
2011. → Zeta 15 (2)
2011—2013. Vojvodina 39 (8)
2013. → Radnički Niš 12 (3)
2014—2015. Partizan 28 (21)
2015—2017. Lokomotiva Moskva 39 (10)
2017—2018. Genčlerbirligi 27 (8)
2018—2021. Monpelje 52 (3)
2020. → Sivaspor 7 (1)
2021. Sabah 4 (0)
2022. TSC Bačka Topola 6 (1)
Reprezentativna karijera**
2006—2007. Srbija do 19 4 (3)
2008—2009. Srbija do 21 4 (0)
2015. Srbija 6 (1)
* Datum aktuelizovanja: 10. jun 2022.
** Datum aktuelizovanja: 5. septembar 2015.

Petar Škuletić (Danilovgrad, 29. jun 1990) bivši je srpski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Škuletić je bio u mlađim kategorijama Partizana, ali za prvi tim nije zaigrao već je nastupao za filijalu crno-belih Teleoptik. U leto 2009. odlazi u austrijski LASK Linc. Međutim nije uspeo da se nametne pa je tokom 2011. bio na pozajmici u Zeti.[1] U avgustu 2011. je potpisao trogodišnji ugovor sa Vojvodinom. Tokom 2013. je bio na pozajmici u Radničkom iz Niša.[2] Nakon povratka sa pozajmice postao je standardan u Vojvodini, i tokom jesenjeg dela sezone 2013/14. je skrenuo pažnju na sebe. Posebno je dobre partije pružao u kvalifikacijama za Ligu Evrope gde je postigao 4 gola na 8 utakmica.

U januaru 2014. je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Partizanom.[3] Škuletić je u anketi „Večernjih novosti“ izabran za najboljeg fudbalera Superlige Srbije u 2014. godini pošto je za njega glasala većina kapitena timova učesnika u Superligi Srbije.[4]

U februaru 2015. Škuletić napušta crno-bele i potpisuje četvorogodišnji ugovor sa Lokomotivom iz Moskve.[5] Za crveno-zelene je dao 12 golova na 47 utakmica u svim takmičenjima i osvojio dva Kupa Rusije. Nezadovoljan statusom, zatražio je raskid ugovora, koji mu je odobren. U junu 2017. potpisao je dvogodišnju saradnju sa turskim Genčlebirligijem, ali je na kraju prve sezone, pošto je klub ispao iz najjače turske lige, postigao dogovor sa čelnicima da potraži novu sredinu.

Sredinom juna 2018. potpisao je dvogodišnji ugovor sa francuskim prvoligašem Monpeljeom.[6] U sezoni 2018/19. je uglavnom ulazio u igru sa klupe i dobio je priliku da zaigra na 28 prvenstvenih mečeva i dva u kup takmičenjima. Sakupio je 670 minuta na terenu i postigao jedan gol u prvenstvu. Međutim, tokom prvog dela sezone 2019/20. je izgubio mesto u timu i nastupio je na samo pet prvenstvenih susreta.[7] Krajem januara 2020. je pozajmljen turskom prvoligašu Sivasporu do kraja sezone.[8] Nakon isteka pozajmice, turski klub je odlučio da ne otkupi Škuletića.[9] Proveo je sezonu 2020/21. u Monpeljeu, počeo i narednu 2021/22. ali je poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2021. raskinuo ugovor sa francuskim klubom.[10]

U septembru 2021. je potpisao dvogodišnji ugovor sa azerbejdžanskim Sabahom.[11] Nastupio je na samo četiri utakmice za Sabah nakon čega je 27. oktobra 2021. raskinuo ugovor sa klubom.[12] U januaru napredne godine pristupio je TSC-u iz Bačke Topole.[13] Ugovor mu je istekao na kraju sezone pa je otišao kao slobodan igrač.[14]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Iako je rođen u Crnoj Gori Škuletić je igrao za mlađe selekcije Srbije, a kasnije je izrazio želju da zaigra i za seniorsku reprezentaciju Srbije.[15]

Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao 29. marta 2015. u kvalifikacionom meču za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Portugalije (1:2) u Lisabonu.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Petar Škuletić i zvanično u Zeti”. Fkzeta.me. Arhivirano iz originala 22. 07. 2011. g. Pristupljeno 05. 09. 2015. 
  2. ^ „Kesić, Škuletić i Nestorović na Čairu”. Fkvojvodina.rs. 22. 01. 2013. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 05. 09. 2015. 
  3. ^ „Škuletić se vratio kući”. Sr.partizan.rs. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 05. 09. 2015. 
  4. ^ Večernje novosti: Kapiteni biraju: Škuletić i Matić šampioni za 2014. godinu (29. decembar 2014)
  5. ^ 19:26. „Škuletić uskočio u Lokomotivu”. Sportske.net. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 05. 09. 2015. 
  6. ^ „Petar Škuletić pojačao napad Monpeljea”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 13. 06. 2018. 
  7. ^ „Predsednik Monpeljea: Škuletić može da ide na pozajmicu ili da ga prodamo”. mozzartsport.com. 27. 12. 2019. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  8. ^ „Petar Škuletić obukao crveno-belo, umesto Uga Vijeire”. mondo.rs. 31. 1. 2020. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  9. ^ „Petar Škuletić odlazi iz Sivasa”. mozzartsport.com. 24. 7. 2020. Pristupljeno 10. 10. 2020. 
  10. ^ „Petar Škuletić slobodan igrač, Partizan nije opcija”. mozzartsport.com. 31. 8. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. 
  11. ^ „Sabah je novi klub Petra Škuletića”. mozzartsport.com. 14. 9. 2021. Pristupljeno 25. 9. 2021. 
  12. ^ „Škuletić raskinuo ugovor u Azerbejdžanu”. mozzartsport.com. 27. 10. 2021. Pristupljeno 31. 10. 2021. 
  13. ^ „Počele pripreme za prolećni deo sezone”. TSC Bačka Topola, zvanična prezentacija. 12. 1. 2022. Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  14. ^ „Lazetić: Plan nam je da imamo 20 igrača”. Sportski žurnal. 10. 6. 2022. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  15. ^ „Škuletić nema dilemu: Srbija je moja zemlja i reprezentacija! Samo jedan meč da odigram za Orlove”. Mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 05. 09. 2015. 
  16. ^ „Petar Škuletić”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 4. 2. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Шкулетић&oldid=26973353”