Peter Stante

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
peter stante
Peter Stante Skala
Lični podaci
Datum rođenja(1914-05-04)4. maj 1914.
Mesto rođenjaCelje, Austrougarska
Datum smrti30. april 1980.(1980-04-30) (65 god.)
Mesto smrtiČrna, kod Kamnika,
SR Slovenija, SFR Jugoslavija
Profesijavojno lice
Porodica
SupružnikSlavica Stante
Delovanje
Član KPJ odfebruar 1933.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941 — 1962.
Čingeneral-potpukovnik
Heroj
Narodni heroj od15. jul 1952.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden ratne zastave Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom Orden za hrabrost
Partizanska spomenica 1941.

Peter Stante — Skala (Celje, 4. maj 1914 — Črna, kod Kamnika, 30. april 1980), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 4. maja 1914. godine u Celju. Poticao je iz radničke porodice, a sa četrnaest godina se zaposlio u Vestenovoj fabrici emajliranog posuđa u rodnom mestu. Godine 1931. uključio se u sindikalni pokret, a sledeće godine u Radničko kulturno-prosvetno društvo „Svoboda“. Kao mlad radnik je učestvovao u organizovanju štrajkova i drugih akcija, pa je februara 1933. primljen u članstvo tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Godine 1934. je postao radnički poverenik, a zbog organizovanja štrajka je 4. maja iste godine bio uhapšen i osuđen na dva meseca zatvora. Posle izlaska iz zatvora, nastavio je sa političkim radom i sredinom septembra je učestvovao na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Sloveniju u Medvodama, na kojoj je prihvaćeno načelo da komunisti moraju delovati u masama.[1]

U novembru 1934. je bio ponovo uhapšen i, zbog revolucionarne delatnosti, izveden pred Državni sud za zaštitu države u Beogradu, koji ga je osudio na dve godine zatvora, koje je izdržao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Posle povratka u Celje, 1936. godine, dugo nije mogao pronaći zaposlenje. Od 16. marta 1937. do 15. septembra 1938. godine služio je vojni rok u Požarevcu, gde je među vojnicima formirao ilegalnu partijsku organizaciju i povezao je s tamošnjim komunistima. Kad se vratio u Celje, opet je nekoliko meseci bio bez posla, a krajem 1939. se zaposlio u cinkarni, ali se, već u februaru 1940, po nalogu Komunističke partije Slovenije povukao u ilegalnost i tako izbegao hapšenje i odlazak u internaciju u logor u Bileći. Policija je uspela da ga uhapsi u martu iste godine i zadrži ga u pritvoru u Celju oko godinu dana, kada je neposredno pred izbijanje Aprilskog rata bio pušten. Ponovo je živeo ilegalno i delovao kao član Okružnog komiteta KPS za Celje.[1]

Narodnooslobodilačka borba[uredi | uredi izvor]

Prilikom napada Sila osovine na Jugoslaviju, aprila 1941. godine, po nalogu KP Slovenije je sa grupom dobrovoljaca otišao do Sevnice, a posle kapitulacije Jugoslovenske vojske se vratio u Celje, gde je u Okružnom komitetu bio odgovoran za skupljanje oružja i municije i pripremanje oružanog otpora. U leto 1941. godine je otišao u partizane i učestvovao u formiranju Celjske partizanske čete, i krajem jula postao njen komandir.[1]

Pod njegovom komandom, Celjska partizanska četa je izvela više diverzantskih akcija, a Nemci su neprestano tragali za njom i na kraju im je uspelo da razbiju četu. U jesen 1941. godine, Peter je kao zamenik komandanta, učestvovao u pohodu Prvog štajerskog bataljona na Bizeljsko, kako bi sprečili Nemce da iseljavaju tamošnje slovenačko stanovništvo. Bio je jedan od organizatora Druge grupe odreda, u kojoj je bio zamenik komandanta. Učestvovao je u teškim borbama s protiv Nemaca i Italijana, kao i u probijanju Druge grupe preko Gorenjske u Štajersku. Ovde je postao komandant Četvrte operativne zone.[1]

Od jula 1943. do marta 1944. godine bio je sekretar Pokrajinskog komiteta KPS za Severnu Sloveniju. Potom je bio zamenik komandanta 18. slovenačke divizije i s njom učestvovao u borbama za oslobođenje Žužemberka, Mirne Peči, Trebnja i dr. Juna 1944. godine je odlukom Glavnog štaba NOV i PO Slovenije premešten za zamenika komandanta Devetog slovenačkog korpusa. Ovaj korpus se nalazio u Slovenačkom primorju, gde je učestvovao u borbama u Baškoj grapi, na Črnom vrhu i Štanjelu.[2]

Decembru 1944. godine, Glavni štab Slovenije ga je ponovo poslao u Štajersku za komandanta Četvrte operativne zone, gde je uspešno rukovodio partizanskim jedinicama u vreme tromesečne neprijateljske ofanzive. Aprila 1945. godine, jedinice Četvrte operativne zone, pod njegovom komandom, su prešle u ofanzivu i oslobodile Korušku, čime je bilo presečeno odstupanje nemačkim i kvislinškim snagama. Ovime je data velika taktička pomoć jedinicama Treće armije JA u opkoljavanju i zarobljavanju glavnine nemačkih i kvislinških jedinica koje su se povlačile, kao i zarobljavanju nemačkog komandanta za jugoistočnu Evropu, generala Aleksandera Lera.[2]

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Nakon oslobođenja Jugoslavije, Peter je poslat u Sovjetski Savez, gde je od 1945. do 1947. godine boravio na školovanju na Vojnoj akademiji „Frunze”. Nakon povratka u zemlju, završio je Višu vojnu akademiju JNA. Do penzionisanja 1962. godine, vršio je razne odgovorne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i Državnom sekretarijatu za narodnu odbranu (DSNO). Između ostalog je bio načelnik Štaba Četvrte armije, a potom i njen komandant. Imao je čin general-potpukovnika JNA.[2][3]

Godine 1951. Stante je po savetu Koče Popovića, tadašnjeg Načelnika Generalštaba Jugoslovenske armije, bio zadužen da animira generala Džozefa Lotona Kolinsa [sh], Načelnika Generalštaba Armije SAD, koji je bio u zvaničnoj poseti FNRJ. Stante je „zadatak” više nego uspešno izvršio, što se maršalu Titu nije dopalo. Tito, rukujući se sa najvišim slovenačkim rukovodiocima koji su bili postrojeni njemu u čast, nije Stanteu pružio ruku, na šta je Stante demonstrativno napustio stroj, direktno se obrativši Titu rečima: „Ovo si, Valter, učinio sada i nećeš nikada više!”[4]

Od 1943. do 1953. godine je bio član Glavnog odbora Osvobodilne fronte Slovenije, odnosno član Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije (SSRNS). Na Drugom kongresu KP Slovenije, 1948. godine je bio izabran za člana Centralnog komiteta KP Slovenije. Bio je biran za narodnog poslanika Narodne skupštine NR Slovenije i Savezne narodne skupštine.[2][3]

Poginuo je 30. aprila 1980. godine u saobraćajnoj nezgodi u blizini mesta Črna, kod Kamnika. Sahranjen je u Ljubljani.[2]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden ratne zastave, Orden partizanske zvezde prvog reda, Orden zasluga za narod prvog reda, Ordena bratstva i jedinstva prvog reda, Orden narodne armije drugog reda i Orden za hrabrost.[3][5] Ordenom narodnog heroja odlikovan je 15. jula 1952. godine.[2]

Foto-galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Narodni heroji 1982, str. 217.
  2. ^ a b v g d đ Narodni heroji 1982, str. 218.
  3. ^ a b v Ko je ko 1970, str. 980.
  4. ^ Jakšić 1990, str. 335.
  5. ^ Ko je ko 1957, str. 662.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Peter Stante na Vikimedijinoj ostavi.
  • Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd. 1957. 
  • Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. 
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. 
  • Jakšić, Pavle (1990). Nad uspomenama (2. knjiga). Beograd: Rad. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Станте&oldid=26973407”