Peter Handke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Peter Handke
Peter Handke
Lični podaci
Puno imePeter Handke
Datum rođenja(1942-12-06)6. decembar 1942. (81 god.)
Mesto rođenjaGrifen, Treći rajh
NagradeNobelova nagrada za književnost
Potpis

Peter Handke (nem. Peter Handke; Grifen, 6. decembar 1942) austrijski je književnik i aktivista, nemačko-slovenačkog porekla.

Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu. Prva objavljena književna aktivnost je publikacija Fackel (baklja) kod katoličke škole za dečake u Tancenbergu. Za vreme studija u Gracu pridružuje se književnoj grupi Forum Gradski park (Forum Stadtpark) i objavljuje u magazinu Manuskripte. Nakon objave njegovog prvog romana „Stršljeni“ (Die Hornissen) u leto 1965, napušta studije da bi se potpuno posvetio pisanju.

Živeo je u Gracu, Diseldorfu i Berlinu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Trenutno živi u Francuskom Šavilu.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2019. godine, koja mu je dodeljena na svečanosti 10. decembra 2019. godine.[1]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Grifenu u Koruškoj 6. decembra 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Prvi roman „Stršljeni” objavio je u leto 1965, pa napustio fakultet da bi se potpuno posvetio pisanju.

Pažnju na sebe skrenuo je 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu Grupu 47 za „opisnu impotenciju”. Neposredno posle praizvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu „Psovanje publike”, koja je i danas na repertoaru KPGT-a u Beogradu, postavio je Pit Teslić.[2]

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani „Levoruka žena”, „Kratka pisma za duga rastajanja” i mnogi drugi. Handke je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, a oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser. U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima, a to su „Kaspar”, „Psovanje publike”, „Putovanje u sonornu zemlju”. Roman „Golmanov strah od penala”, koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja "Nebo nad Berlinom".

Osim u Gracu i Berlinu, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i Sjedinjenim Državama. Od 1990. živi u gradiću Šavilu u Francuskoj, 12 kilometara jugozapadno od Pariza.

Handke i Srbija[uredi | uredi izvor]

Kraj 9. izvođenja predstave Petera Handkea, Golmanov strah od penala, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 21. april 2022.

Handke je odavno vezan prijateljstvom sa Srbima. 1996. godine je putovao u BiH i napisao žestoko osporavani esej „Pravda za Srbiju“, u kojem se zalagao za diferencirani pristup zapadnih zemalja i protiv svaljivanja krivice samo na srpsku stranu. Nakon toga, Handke je „preko noći“ prognan iz globalne intelektualne zajednice u ekskomunikaciju u kojoj se do danas nalazi. Posle prvog eseja sledila su dalja dela na tu temu.

Početkom aprila 1999. sa početkom bombardovanja Jugoslavije, Handke je otputovao u Srbiju, u znak protesta vratio Bihnerovu nagradu i iščlanio se iz Katoličke crkve.[3] Od nemačkog ministra Rudolfa Šarpinga je zahtevao da mu vrati sve njegove knjige.[4]

Handkeovi eseji o Srbiji spadaju među najtemeljnije i najsadržajnije kritike medija pisane poslednjih godina. Srbija je za njega samo metafora, povod za njegove literarne i filozofske rasprave o „derealizaciji sveta“. Za razliku od njegovih kolega i neprijatelja, koji su okrenuli leđa Balkanu i, sasvim u trendu, ustaju protiv rata u Iraku, Handke je ostao dosledan: Srbiji kao ključnoj metafori za iskrivljavanje istine kroz medije.

Izabran je 1. novembra 2012. godine za inostranog člana SANU. Povelja o članstvu mu je uručena 9. aprila 2013. godine.[5]

Dobio je 29. maja 2013. posebnu plaketu 50. Disovog proleća i tom prilikom preveo pesmu „Možda spava“ na nemački jezik, a rukopis poklonio gradskoj biblioteci u Čačku.[6]

Udruženje književnika Srpske proglasilo je Handkea svojim počasnim članom u decembru 2019. godine.[7]

U februaru 2020, na sceni teatra KPGT postavljena su Handkeova dela Veliki pad i Don Huan, u režiji Ljubiše Ristića.[8]

Dobitnik je „Velike nagrade Ivo Andrić” Andrićevog instituta u Višegradu za najbolju knjigu objavljenu u Srbiji ili Republici Srpskoj tokom 2020. godine za roman „Drugi Mač, Majska povest” u izdanju Lagune u Beogradu.[9]

Nagrada Hajnrih Hajne[uredi | uredi izvor]

Peter Handke je i dobitnik nagrade Hajnrih Hajne, koju dodeljuje nemački grad Diseldorf (vrednost nagrade je 50.000 evra).

Nakon glasanja žirija 12:5 u korist Handkea došlo je do političkog suprotstavljanja nekih nemačkih političara. Handkeu je u odbranu tada stupilo društvo pisaca i odbacilo mešanje politike u kulturnu sferu, no Handke je zbog mešanja političara ipak odbio da primi nagradu što je i uvaženo pa nagrada 2006. godine nije dodeljena.

Otkup Handkeovog arhiva[uredi | uredi izvor]

O značaju Handkeovog rada govori i podatak da su austrijske institucije Književni arhiv i Narodna biblioteka za 500.000 evra otkupile rukopise i materijale iz poslednje dve decenije njegovog stvaralaštva.[10] Takođe, on je početkom 2008. godine stavio na raspolaganje 66 svezaka svojih dnevnika od 1966. do 1990. Književnom institutu u Marbahu za nepoznatu sumu.[11]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Handke 1983. godine.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Druge nagrade[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Peteru Handkeu uručena Nobelova nagrada za književnost: Srbija bila uz svog prijatelja”. Večernje novosti. 10. 12. 2019. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  2. ^ „Peteru Handkeu uručena Nobelova nagrada za književnost”. RTRS. 10. 12. 2019. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  3. ^ Radošević, Mirjana (15. 12. 2019). „Handke u „Politici” i Narodnom pozorištu u Beogradu”. Politika. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  4. ^ Süddeutschen Zeitung, 15. maj 1999
  5. ^ „Peter Handke: Čistota još diše u Srbiji („Večernje novosti“, 9. april 2013)”. Pristupljeno 23. 4. 2013. 
  6. ^ Dragocena posveta Srbiji („Večernje novosti“, 19. jun 2013)
  7. ^ „Udruženje književnika RS proglasilo Handkea počasnim članom”. Politika. 12. 12. 2019. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  8. ^ Golubović-Trebješanin, Borka (29. 1. 2020). „Od Puriše Đorđevića do Handkea u KPGT-u”. Politika. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  9. ^ „"Velika nagrada Ivo Andrić" Peteru Handkeu”. RTRS. 23. 12. 2020. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  10. ^ „Jahreszeiten des Schreibens („Neue Zürcher Zeitung“, 19. decembar 2007)”. Pristupljeno 23. 4. 2013. 
  11. ^ „Literaturarchiv: Marbacher Archiv erwirbt Handke-Tagebücher („Zeit online“)”. Pristupljeno 23. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2016)
  12. ^ „Orden vrijedi onoliko koliko vrijedi djelo”. Glas Srpske. 28. 1. 2009. Pristupljeno 9. 5. 2021. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-02-15. 
  14. ^ „Predsjednica Srpske Handkeu uručila Orden Republike Srpske (FOTO)”. RTRS. 7. 5. 2021. Pristupljeno 7. 5. 2021. 
  15. ^ „Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung - Awards - Georg-Büchner-Preis - Peter Handke”. www.deutscheakademie.de. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  16. ^ „Kaj imata letošnja Nobelova nagrajenca za književnost s Slovenijo?”. Mladina.si. 
  17. ^ „Award Laureates in 2000.”. www.karicawards.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  18. ^ „Green Integer Books - America Awards”. www.greeninteger.com. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  19. ^ Handke wird Ehrendoktor der Universität Klagenfurt Wiener Zeitung. 5 Nov 2002. Retrieved 10 Oct 2019
  20. ^ Peter Handke ist bald zweifacher Ehrendoktor Der Standard. 13 June 2003. Retrieved 10 Oct 2019
  21. ^ Künste, Bayerische Akademie der Schönen. „Thomas-Mann-Preis der Hansestadt Lübeck und der Bayerischen Akademie der Schönen Künste”. Bayerische Akademie der Schönen Künste (na jeziku: nemački). Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  22. ^ „Společnost Franze Kafky - Cena Franze Kafky”. www.franzkafka-soc.cz. Pristupljeno 10. 10. 2019. 
  23. ^ „Mülheimer Dramatikerpreis an Peter Handke - derStandard.at”. Der Standard (na jeziku: nemački). 8. 6. 2012. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  24. ^ Controversial writer wins €300,000 Ibsen award Irish Times. 21 March 2014. Retrieved 27 March 2014
  25. ^ Peter Handke erhält Nestroy für sein Lebenswerk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2019) Die Presse. 10 October 2018. Retrieved 10 October 2018
  26. ^ Marshall, Alex; Alter, Alexandra (10. 10. 2019). „Olga Tokarczuk and Peter Handke Awarded Nobel Prizes in Literature”. The New York Times. Pristupljeno 10. 10. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Peter Handke na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Хандке&oldid=27707927”