Petljakov Pe-8

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petljakov Pe-8/ANT-42/TB-7
Petljakov Pe-8
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1939. god
Dužina23,2
Razmah krila39,13
Visina6,20
Površina krila188,66
Prazan18571
Normalna poletna27000
Maks. masa pri uzletanju35000 kg
Maks. spoljni teretmaksimalno 4.000 kg
Klipno-elisni motor4 x Mikulin AM-35A V12 / AŠ-82
Snaga4 x 1350 kW
Maks. brzina na Hopt443 km/h
Taktički radijus kretanja3700 km
Plafon leta9300 m
Brzina penjanja260 m/min

Petljakov Pe-8, ANT-42, TB-7 (rus. Петляков Пе-8) je bio sovjetski teški bombarder iz perioda Drugog svjetskog rata. Konstruisao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) sa vođom tima Vladimirom Petljakovom[1] (rus. Владимир Михайлович Петляков).

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
Vladimir Petljakov - bista

Uprkos dugoj istoriji impresivnih teških bombardera Tupoljev ANT-4/TB-1 i Tupoljev ANT-6/TB-3 i nekoliko projekata i prototipova ANT-16/TB-4 i ANT-26/TB-6, radovi na projektovanju modernog aviona Tupoljev ANT-42/TB-7/Pe-8 su počeli 1934. godine. Namena ovog četvoromotornog teškog bombardera je bila da zameni već zastareli TB-3 tj. da ima povećanu horizontalnu brzinu i znatno veći plafon leta. Bombarder TB-7 je bio jedini sovjetski avion ovog tipa korišćen u Drugom svjetskom ratu nakon 1943. godine, a izgrađeno ih je manje od 100 primeraka. Ovo je rezultat opsjednutosti malim taktičkim bombarderima i lovcima koji su bili prijeko potrebni u borbama na istočnom frontu. Tip motora se mijenjao ali je avion u suštini bio bez većih problema i pravilno zamišljen.

Prototip je izrađen po specifikaciji iz 1934, a prvi let prototipa je izveden 27. decembra 1936, a probni pilot je bio M. M. Gromov.[1] Razvoj prototipova je trajao do 1937. godine, a avion je ušao u serijsku proizvodnju 1939. godine.

Letne osobine na visini od 8000 m su bile odlične, i avion je bio brži od rane B verzije njemačkog lovca Meseršmit Bf-109. Avion je bio označavan kao Tupoljev ANT-42, vojna oznaka TB-7 a godine 1940. oznaka aviona se mijenja u Petljakov Pe-8 po novoj praksi imenovanja aviona po glavnom konstruktoru.

Verzija sa motorima AŠ-82 se pojavljuje 1943. Zadnja isporuka aviona je bila 1944. Proizvedeno je ukupno 93-96 aviona, po raznim izvorima.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-42/TB-7/Pe-8 je potpuno metalne konstrukcije, srednjokrilac sa četiri klipno elisna, motora koji su postavljeni po dva na svako krilo. Prvi prototip je imao 4 motora M-105 sa po 1100 KS svaki i sa dotokom kompresiranog vazduha pogonskim motorima koji je dolazio od petog motora M-100 u zadnjem dijelu trupa (ovo iznuđeno rešenje je bila posledica toga što sovjeti u to vreme nisu imali motore sa turbo punjačima). Drugi prototip je imao AM-34A motore, promijenjene u AM-35 za serijske avione. Svaki motor ima metalne elise sa tri (kasnije četiri) peraja i promenljivim korakom. Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednje noge (osnovne) imaju točkove sa gumama niskog pritiska koje se za vreme leta uvlačile u mahune (do polovine svog prečnika) koje se nalaze ispod krila u produžetku motora bližih trupu aviona. Zadnji točak se nalaze ispod repnog dela aviona na „klavirskoj“ neuvlačećoj nozi. Avion ima ukupno 3 točka koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i poletanje. Trup aviona je oblog poprečnog preseka i u njega se pored posade mogu smestiti bombe težine do 5 tona. Za samoodbranu je opremljen obrtnim kupolama sa mitraljezima/topovima smeštenim u mahunama u produžetku motora, iza leđa pilota, kao i sa topovima/mitraljezima ugrađenim u nos i rep aviona.[2][3]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja aviona Petljakov Pe-8/ANT-42/TB-7 je u prekidima trajala od 1939. do 1944. godine, prema različitim izvorima proizvedeno je između 79 do 96 primeraka ovih aviona. Činjenica je bila da su motori bili slaba tačka ovih aviona, ugrađivani su linijski motori tečnošću hlađeni sa V rasporedom cilindara, radijalni motori vazduhom hlađeni, vršeni su eksperimenti sa korišćenjem dizel-motora za pogon ovih aviona, koji su znatno povećavali dolet ovih aviona ali se zbog nepouzdanosti ovih motora od toga odustalo. Pored bombarderskih zadataka što je bila osnovna namena ovih aviona oni su se koristili i za transport, specijalne zadatke i razna ispitivanja.

Korišćenje u borbi[uredi | uredi izvor]

Prva misija napada na Berlin u kome su učestvovali avioni Pe-8 je izvršena 10. avgusta 1941. godine.[4] Ova akcija je prošla neslavno što se vidi iz rezultata: Poletelo je 10 aviona do cilja je stiglo 6, a sa zadatka se vratilo svega 2 aviona. Ovaj neuspeh se ne može svaliti na kvalitet aviona već pre svega na pripremu i izvršenje zadatka. Zadatak je isplaniran za dva dana kao odmazda za nemačko bombardovanje Moskve, naređenje je izdao direktno Staljin i sve se odvijalo pod velikim pritiskom. Zbog maksimalonog opterećenja aviona i slabih motora za to opterećenje, aerodrom sa koga su avioni poletali imao je prekratku pistu. Zbog tajnosti zadatka o tome nije obaveštena protiv vazdušna odbrana pa su avioni između ostalog stradali i od prijateljske vatre. Kada se tome doda i neiskustvo posada onda su rezultati bili, kakvi su bili. Avioni Pe-8 su bili u sastavu Avijacije Daljnjeg Dejstva (ADD) sovjetskog RV. Poslednja verzija aviona sa radijalnim motorima je mogla da nosi preko 5000 kg bombi 4000 km daleko i mnoge bombarderske misije su izvršene protiv Mađarske, Rumunije i Istočne Prusije (Njemačka).

Avion je korišćen i kao transportni tako je njime 1941. godine ministar inostranih poslova Sovjetskog Saveza V. M.Molotov odleteo na razgovore u Škotskoj sa predstavnicima britanske vlade. Kasnije 1942. je Molotov.[5] putovao za SAD preko Engleske, Islanda i Kanade prevalivši 17.800 km preletevši vazdušni prostor koji je bio pod kontrolom Luftvafe[6] Kasnije u toku rata je pravljena i putnička verzija ovog aviona.[3]

Posleratno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Silueta u planu Petljakova Pe-8.

Oko 30 ovih aviona je preživelo rat i ostalo u službi vojnog vazduhoplovstva sve do kasnih 1950.-ih godina. Obično su korišćeni kao leteće laboratorije za ispitivanje letećih bombi i testiranje raznih motora. Nekoliko transportnih varijanti ovog aviona Pe-8s su korišćeni kao VIP avioni za prevoz visokih vojnih i civilnih rukovodilaca, a nekoliko je predato Aeroflotu od kojih je formirana takozvana „polarna eskadrila“. Sa ovih aviona je uklonjena vojna oprema, ugrađeni dodatni rezervoari za gorivo i ugrađeni novi radijalni motori sa četvorokrakim elisama tako da su mogli da služe u arktičkom vazdušnom saobraćaju. Jedan od tih aviona je 1954. godine sleteo na Severni pol.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Streljačko: dva topa ŠVAK 20 mm u leđnoj i repnoj kupoli, dva mitraljeza 7.62 mm ŠKAS u nosnoj kupoli, dva mitraljeza BS 12.7 mm na zadnjem kraju unutrašnjih gondola sa motorima.
  • Bombe: 4000-5500 kg

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Petlяkov Pe-8 (TB-7)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ a b „Petlyakov Pe-8 / Tupolev ANT-42 / TB-7 - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ [1][mrtva veza]
  5. ^ „Pe-8 / TB-7, Petlyakov”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ „Airwar 1939-1945 - Letectvo Sovětského svazu - Petljakov Pe-8 / ANT-42”. airwar.valka.cz. Arhivirano iz originala 05. 03. 2007. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Šavrov, V. B. (2002). „ANT-42 (TB-7, Pe-8)”. Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. str. 151—154. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). „ANT-40,SB”. Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. str. 89. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-42/TB-7”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 84—86. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Petljakov Pe-8 na Vikimedijinoj ostavi.
  • „Pe-8” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.aviation.ru. Arhivirano iz originala 10. 03. 2008. g. Pristupljeno 2. januar 2011. 
  • „Pe-8” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airpages.ru. Pristupljeno 2. januar 2011. 
  • „Pe-8 (TB-7)” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airwar.ru. Pristupljeno 2. januar 2011. [mrtva veza]
  • „Perlyakov Pe-8/Tupolev ANT-44/TB-7 (1936)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 2. januar 2011. 
  • „Perlyakov Pe-8” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.vectorsite.net. Pristupljeno 2. januar 2011. 
  • „Petljakov-Pe-8/TB-7” (na jeziku: (jezik: engleski)). en.valka.cz. Pristupljeno 30. januar 2011. 
  • „Petljakov-Pe-8/ANT-42” (na jeziku: (jezik: češki)). airwar.valka.cz. Arhivirano iz originala 05. 03. 2007. g. Pristupljeno 30. januar 2011. 
  • „Pe-8/TB-7, V.M.Petlyakov” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 30. januar 2011. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петљаков_Пе-8&oldid=27555723”