Piće

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Piće je vrsta tečnosti specijalno pripremljena za ljudsko konzumiranje. Ima mnogo tipova pića. Mogu se podeliti u razne grupe kao što su čista voda, alkohol, bezalkoholno piće, gazirano piće, voćno ili povrćno piće i vruća pića kao što je na primer topla čokolada. Pored toga što zadovoljavaju bazične potrebe, pića su deo kulture ljudskog društva.

Alkoholna pića[uredi]

Alkoholno piće je vrsta pića koje sadrži etanol, takođe poznatije kao alkohol (iako u hemiji termin alkohol podrazumeva mnoge druge smeše). Pivo je bilo deo ljudske kulture čak 8000 godina.[1] U mnogim zemljama, ispijanje alkoholnih pića u lokalnim barovima ili pabovima je kulturna tradicija. [2]

Bezalkoholna pića[uredi]

Alkoholna pića u raznim bocama.

Ovo su pića koja ne sadrže alkohol ili ga sadrže veoma malo. U kategoriju spadaju i bezalkoholno pivo, vino i jabukovača, ako sadrže manje od 0,5 % alkohola.

Gazirano piće[uredi]

Pod ovim terminom može da se podrazumeva piće koje uopšte ne sadrži alkohol. Međutim, pored vode kao glavnog sastojka, sastoji se i od zaslađivača i arome. Pod ovim pojmom se podrazumevaju limunade, ledeni čajevi, vruća čokolada, soda voda i tako dalje.

Voćni sok[uredi]

Sok od narandže se obično pije ohlađen.

Voćni sok je prirodni proizvod koji ne sadrži aditive ili ih ima u maloj količini. Voćni sokovi na bazi citrusa kao što su sok od narandže ili mandarine su pića koja se obično konzumiraju za vreme doručka. Sok od grejpfruta, ananasa, jabuke, grožđa. Voće je dosta kvarljivo, pa zbog toga sposobnost da se sok ekstraktuje i sačuva je od velike važnosti. Neka pića su dosta kisela, pa je mešanje sa vodom neophodno kako bi mogla da se piju. Ranije je ceđenje sokova bio dosta mukotrpan posao, jer se je trebalo voće samleti i dodati šećer, pre nego što su se punili u bocama.

Povrćni sokovi[uredi]

Povrćni sokovi se obično serviraju topli ili hladni. Različiti tipovi povrća se mogu koristiti kako bi se sok napravio, na primer: šargarepa, paradajz, krastavac, celer i drugo. Neki povrćni sokovi se mešaju sa voćnim kako bi bili ukusniji. Mnogi popularni povrćni sokovi, naročito oni koji sadrže dosta paradajza, su bogati natrijumom i treba imati obzira prilikom unošenja. Neki povrćni sokovi imaju istu zdravstvenu vrednost kao celo povrće u smislu smanjivanja rizika od kardio-vaskularnih bolesti i raka.

Topla pića[uredi]

Topla pića ili topli napici se obično služe topli, dodavanjem vrućih tečnosti poput vode ili mleka, kao i direktnim zagrevanjem samih pića.

Ostalo[uredi]

Neke supstance se mogu definisati kao piće i kao hrana, pa se mogu jesti sa kašikom ili piti u zavisnosti od njihove razređenosti i rastvora.

Reference[uredi]

  1. Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint izd.). BeerBooks.com. 
  2. Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8. 

Literatura[uredi]

  • Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8. 
  • Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint izd.). BeerBooks.com. 

Vidi takođe[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]