Piće
Piće je vrsta tečnosti specijalno pripremljena za ljudsko konzumiranje. Ima mnogo tipova pića. Mogu se podeliti u razne grupe kao što su čista voda, alkohol, bezalkoholno piće, gazirano piće, voćno ili povrćno piće i vruća pića kao što je na primer topla čokolada. Pored toga što zadovoljavaju bazične potrebe, pića su deo kulture ljudskog društva.
Biologija[uredi | uredi izvor]
Kada ljudsko telo postane dehidrirano, ono oseti žeđ. Ova žudnja za tečnostima dovodi do instinktivne potrebe za pićem. Žeđ je regulisana hipotalamusom kao odgovor na suptilne promene u nivou elektrolita u telu, kao i rezultat promena u cirkulaciji krvi. Potpuna eliminacija pića, tj. vode, iz tela će rezultirala smrću brže od uklanjanja bilo koje druge supstance.[1] Voda i mleko su bila osnovna pića tokom istorije.[1] Iako je voda neophodna za život, ona je takođe nosilac mnogih bolesti.[2]
Kako se društvo razvijalo, otkrivene su tehnike za stvaranje alkoholnih pića iz biljaka koje su bile dostupne u različitim oblastima. Najstariji arheološki dokazi o proizvodnji vina do sada pronađeni potiču sa lokaliteta u Gruziji (oko 6000. godine p. n. e.)[3][4][5] i Iranu (oko 5000 godina pne).[6] Pivo je moglo biti poznato u neolitskoj Evropi još oko 3000. godine p. n. e,[7] i uglavnom se proizvodilo na domaćem okviru.[8] Za pronalazak piva (i hleba) se tvrdi da su odgovorni za sposobnost čovečanstva da razvije tehnologiju i izgradi civilizaciju.[9][10][11] Čaj je najverovatnije nastao u Junanu u Kini za vreme dinastije Šang (1500. p. n. e. – 1046. p. n. e.) kao medicinsko piće.[12]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pijenje je bilo veliki deo druženja tokom vekova. U staroj Grčkoj, društveno okupljanje radi pića bilo je poznato kao simpozijum, gde se pilo razvodnjeno vino. Svrha ovih okupljanja mogla je biti bilo šta, od ozbiljnih diskusija do direktnog uživanja. U starom Rimu, sličan koncept convivium se redovno odvijao.
Mnoga rana društva su alkohol smatrala darom bogova,[13] što je dovelo do stvaranja bogova kao što je Dioniz. Druge religije zabranjuju, obeshrabruju ili ograničavaju pijenje alkoholnih pića iz različitih razloga. U nekim regionima sa dominantnom religijom proizvodnja, prodaja i konzumacija alkoholnih pića zabranjena je svima, bez obzira na veroispovest.
Nazdravljanje je metod odavanja počasti osobi ili želje dobre volje uzimanjem pića.[13] Druga tradicija je čaša ljubavi, na svadbama ili drugim proslavama kao što su sportske pobede, grupa bi delila piće iz velike posude, koju svi dele dok se ne isprazni.[13]
U istočnoj Africi i Jemenu, kafa se koristila u domaćim verskim ceremonijama. Pošto su ove ceremonije bile u suprotnosti sa verovanjima hrišćanske crkve, Etiopska crkva je zabranila sekularnu konzumaciju kafe sve do vladavine cara Menelika II.[14] Piće je takođe bilo zabranjeno u Osmanskoj Turskoj tokom 17. veka iz političkih razloga[15] i bilo je povezano sa pobunjeničkim političkim aktivnostima u Evropi.
Alkoholna pića[uredi | uredi izvor]
Alkoholno piće je vrsta pića koje sadrži etanol, takođe poznatije kao alkohol (iako u hemiji termin alkohol podrazumeva mnoge druge smeše). Pivo je bilo deo ljudske kulture čak 8000 godina.[16] U mnogim zemljama, ispijanje alkoholnih pića u lokalnim barovima ili pabovima je kulturna tradicija. [17]
Bezalkoholna pića[uredi | uredi izvor]
Ovo su pića koja ne sadrže alkohol ili ga sadrže veoma malo. U kategoriju spadaju i bezalkoholno pivo, vino i jabukovača, ako sadrže manje od 0,5% alkohola.
Gazirano piće[uredi | uredi izvor]
Pod ovim terminom može da se podrazumeva piće koje uopšte ne sadrži alkohol. Međutim, pored vode kao glavnog sastojka, sastoji se i od zaslađivača i arome. Pod ovim pojmom se podrazumevaju limunade, ledeni čajevi, vruća čokolada, soda voda i tako dalje.
Voćni sok[uredi | uredi izvor]
Voćni sok je prirodni proizvod koji ne sadrži aditive ili ih ima u maloj količini. Voćni sokovi na bazi citrusa kao što su sok od narandže ili mandarine su pića koja se obično konzumiraju za vreme doručka. Sok od grejpfruta, ananasa, jabuke, grožđa. Voće je dosta kvarljivo, pa zbog toga sposobnost da se sok ekstraktuje i sačuva je od velike važnosti. Neka pića su dosta kisela, pa je mešanje sa vodom neophodno kako bi mogla da se piju. Ranije je ceđenje sokova bio dosta mukotrpan posao, jer je trebalo voće samleti i dodati šećer, pre nego što su se punile boce.
Povrćni sokovi[uredi | uredi izvor]
Povrćni sokovi se obično serviraju topli ili hladni. Različiti tipovi povrća se mogu koristiti kako bi se sok napravio, na primer: šargarepa, paradajz, krastavac, celer i drugo. Neki povrćni sokovi se mešaju sa voćnim kako bi bili ukusniji. Mnogi popularni povrćni sokovi, naročito oni koji sadrže dosta paradajza, su bogati natrijumom i treba imati obzira prilikom unošenja. Neki povrćni sokovi imaju istu zdravstvenu vrednost kao celo povrće u smislu smanjivanja rizika od kardio-vaskularnih bolesti i raka.
Topla pića[uredi | uredi izvor]
Topla pića ili topli napici se obično služe topli, dodavanjem vrućih tečnosti poput vode ili mleka, kao i direktnim zagrevanjem samih pića.
- Pića zaosnovana na kafi
- Topla čokolada
- Topla jabukovača
- Kuvana jabukovača
- Mlečni koktel
- Mate čaj
- Kuvano vino
- Čajevi
- Čajevi sa ukusom (Masala čaj, Erl Grej, itd.)
- Zeleni čaj
- Biserski mlečni čaj
- Biljni čajevi
Ostalo[uredi | uredi izvor]
Neke supstance se mogu definisati kao piće i kao hrana, pa se mogu jesti kašikom ili piti u zavisnosti od njihove razređenosti i rastvora.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Cheney, Ralph (jul 1947). „The Biology and Economics of the Beverage Industry”. Economic Botany. 1 (3): 243—275. JSTOR 4251857. doi:10.1007/bf02858570.
- ^ Burnett, John (2012). Liquid Pleasures: A Social History of Drinks in Modern Britain. Routledge. str. 1—20. ISBN 978-1-134-78879-8.
- ^ Keys, David (28. 12. 2003). „Now that's what you call a real vintage: professor unearths 8,000-year-old wine”. The Independent. Pristupljeno 20. 3. 2011.
- ^ Berkowitz, Mark (1996). „World's Earliest Wine”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 49 (5). Pristupljeno 25. 6. 2008.
- ^ Spilling, Michael; Wong, Winnie (2008). Cultures of The World Georgia. str. 128. ISBN 978-0-7614-3033-9.
- ^ Ellsworth, Amy (18. 7. 2012). „7,000 Year-old Wine Jar”.
- ^ [1] Prehistoric brewing: the true story, 22 October 2001, Archaeo News. Retrieved 13 September 2008
- ^ „Dreher Breweries, Beer-history”. Arhivirano iz originala 9. 7. 2009. g. Pristupljeno 21. 9. 2010.
- ^ Mirsky, Steve (maj 2007). „Ale's Well with the World”. Scientific American. 296 (5): 102. Bibcode:2007SciAm.296e.102M. doi:10.1038/scientificamerican0507-102. Arhivirano iz originala 16. 10. 2007. g. Pristupljeno 4. 11. 2007.
- ^ Dornbusch, Horst (27. 8. 2006). „Beer: The Midwife of Civilization”. Assyrian International News Agency. Pristupljeno 4. 11. 2007.
- ^ Protz, Roger (2004). „The Complete Guide to World Beer”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 06. 2019. „When people of the ancient world realised they could make bread and beer from grain, they stopped roaming and settled down to cultivate cereals in recognisable communities.”
- ^ Mary Lou Heiss; Robert J. Heiss (2007). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide.
- ^ a b v Katsigris, Costas; Thomas, Chris (2006). The Bar and Beverage Book. John Wiley and Sons. str. 5—10. ISBN 978-0-470-07344-5.
- ^ Pankhurst, Richard (1968). Economic History of Ethiopia. Addis Ababa: Haile Selassie I University. str. 198.
- ^ Hopkins, Kate (24. 3. 2006). „Food Stories: The Sultan's Coffee Prohibition”. Accidental Hedonist. Arhivirano iz originala 20. 11. 2012. g. Pristupljeno 3. 1. 2010.
- ^ Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint izd.). BeerBooks.com.
- ^ Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8.
- Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint izd.). BeerBooks.com.
- Kummer, Corby (19. 8. 2003). The Joy of Coffee: The Essential guide to Buying, Brewing, and Enjoying. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-30240-6.
- McGuire, Michael J.; McLain, Jennifer Lara; Obolensky, Alexa (2002). Information Collection Rule Data Analysis. Denver: AWWA Research Foundation and American Water Works Association. str. 376—378. ISBN 9781583212738.
- „Aeration and gas stripping” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2017.
- „Water Knowledge”. American Water Works Association. Pristupljeno 29. 6. 2017.
- Kawamura, Susumu (14. 9. 2000). Integrated Design and Operation of Water Treatment Facilities. John Wiley & Sons. str. 74—75. ISBN 9780471350934.
- Nair, Abhilash T.; Ahammed, M. Mansoor; Davra, Komal (1. 8. 2014). „Influence of operating parameters on the performance of a household slow sand filter”. Water Science and Technology: Water Supply. 14 (4): 643—649. doi:10.2166/ws.2014.021
. - Neemann, Jeff; Hulsey, Robert; Rexing, David; Wert, Eric (2004). „Controlling Bromate Formation During Ozonation with Chlorine and Ammonia”. Journal American Water Works Association. 96 (2): 26—29. S2CID 94346527. doi:10.1002/j.1551-8833.2004.tb10542.x.
- Koski TA, Stuart LS, Ortenzio LF (1. 3. 1966). „Comparison of Chlorine, Bromine, and Iodine as Disinfectants for Swimming Pool Water”. Applied Microbiology. 14 (2): 276—279. PMC 546668 . PMID 4959984. doi:10.1128/AEM.14.2.276-279.1966.
- Centers for Disease Control and Prevention (2001). „Recommendations for using fluoride to prevent and control dental decay caries in the United States”. MMWR Recomm Rep. 50 (RR-14): 1—42. PMID 11521913.
- „CDC Releases New Guidelines on Fluoride Use to Prevent Tooth Decay”. Centers for Disease Control and Prevention. 9. 8. 2007. Arhivirano iz originala 8. 3. 2008. g.
- Fluoridation census (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (Izveštaj). septembar 1993. Pristupljeno 29. 12. 2008.
- Reeves TG (1986). „Water fluoridation: a manual for engineers and technicians” (PDF). Centers for Disease Control. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 10. 2008. g. Pristupljeno 10. 12. 2008.
- „Magnetic Water Treatment Devices”. Penn State Extension. Arhivirano iz originala 15. 8. 2017. g. Pristupljeno 15. 8. 2017.
- Eaton, Andrew D.; Greenberg, Arnold E.; Rice, Eugene W.; Clesceri, Lenore S.; Franson, Mary Ann H., ur. (2005). Standard Methods For the Examination of Water and Wastewater (21 izd.). American Public Health Association. ISBN 978-0-87553-047-5. Also available on CD-ROM and online by subscription.
- Masters, Gilbert M.; Ela, Wendell (2008). Introduction to Environmental Engineering and Science. Hoboken, NJ: Prentice Hall. ISBN 9780131481930.
- EPA. "Ground Water and Drinking Water" Overview and detailed information on US regulatory program and related drinking water topics
