Plakat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plakat Anri de Tuluz-Lotreka za bal u Mulen ružu

Plakat je saopštenje za javnost velikog formata, najčešće na papiru, koje se u većini slučajeva sastoji od slova i slike i koje se ističe na javnom mestu u cilju reklame ili se lepi na stubovima za plakate da bi se najavile priredbe ili neke mere koje će se preduzeti zatim da bi se propagirale političke poruke, reklamirala roba ili usluge itd. Štampa se samo sa jedne strane papira.

Plakati su zbog toga oblikovani upadljivo i koriste tipografiju i slikovni materijal tako da željeni iskaz bude uočljiv jasno i razgovetno. Plakatu je sličan poster koji se međutim koristi u većini slučajeva u privatnoj sferi kao dekoracija.

Kao medijum širokog delovanja razvoj plakata je tesno povezan sa nastankom različitih postupaka štamparske tehnike. Tako su prvi plakati sa slikama slično lecima i monotipijama nastali pri kraju 15. veka kada su na raspolaganju stajali drvorez i štampanje knjiga kao raspoložive tehnike umnožavanja. Do 19. veka bio je preovlađujući pisani plakat koji je jedino tipografskim sredstvim kao što su pisana slova, podvlačenje, razmaknuta, podebljana slova i slično. I danas su plakati koji koriste samo slova uobičajni i efektni. Ali pronalaskom litografije krajem 18. veka stvoren je postupak kojim su slike mogle jednostavno da se integrišu tako da se sve više širio plakat sa slikom.

Plakat za Nes kafu iz 1948.

Praksa da umetnici i primenjeni grafičari oblikuju plakat započela je međutim tek 1860-ih godina kada je u Parizu Žil Šere počeo da koristi litograiju u oblikovanju plakata i pravio dekorativne reklamne plakate na primer za operete u velikim tiražima. Od 1866. proizvodio je otiske u tri boje. Naročito se slikar i grafičar Anri de Tuluz-Lotrek isticao u vremenu koje je usledilo kreacijama koje je stvarao za tačke u Mulen ružu kao i za pojedinačne izvođače i igračice. Oni su veoma bliski njegovim čisto umetničkim radovima tako da se kod njega nazire osamostaljenje plakata kao samostalne umetničke forme. Njegove kompozicije načinjene uz pomoć više ploča, pokazuju linearno tretirane figure koje često zamašnim pokretima zauzimaju čitav format slike i harmonično se povezuju sa umetnutim slovima.

Pored Francuske gde su kao značajni umetnici plakata delovali i Feliks Valanton, Pjer Bonar i Čeh Alfons Muha bila je i engleska još pri kraju 19. veka centar stvaranja plakata o čemu svedoče ostvarenja na primer Obri Birdslija. Posebno je u epohi jugendstila umetnički plakat u celoj Evropi doživljavao veliki procvat: tako su na primer Fernan Knopf, Henri van de Velde, Gustav Klimt ili Franc fon Štuk pretakali svoj individualni stil u plakate koji su kasnije postali omiljeni među kolekcionarima i izlagani su na posenim izložbama plakata. Popularnost japanskih drvereza podstakla je plošno naglašenei stil sa linearnim konturama koji je bio najpogodniji za plakatno definisanje slike.

U Nemačkoj je još pre Prvog svetskog rata Lucijan Bernhard stvorio takozvani predmetni plakat koji je reklamirani predmet koji je reklamirani predmet izolovao i pokazivao ga u tesnoj vezi sa imenom firme. Ta tendencija ka redukovanju n bitne informativne aspekte može se konstatovati i u reklamnom oblikovanju Petera Berensa za firmu AEG gde je plakat za npr sijalicu bio prezentovan realistično i objektivno čime je potiskivan dekorativno estetički aspekt. U Minhenu je Ludvig Holvaj bio stvaralac značajnih realističnih plakata. Ovaj olik plakata očišćen od emocija razvijan je kasnije na Bauhausu.

U 20. veku različiti stilovi i strujanja odrazili su se i na oblikovanje plakata. A. M Kasandr unosio je na primer kubističke elemente u plakate dok su Herbert Bajer i Laslo Moholj-Nađ ali i mnogi ruski umetnici El Lisicki ili Aleksandar Rodčenko često koristili fotomontažu. Politički angažovani umetnici kao što su Kete Kolvic, Georg Gros ili Džon Hartfild upotrebljavali su plakat pre svega u propagandno-političke svrhe.

Posle Drugog svetskog rata litografiju kao tehniku štampanja u velikoj meri je zamenio postupak ofsetne štampe čime su se otvorile mogućnosti za veći spektar boja i finije nijansiranje. Značajni kreatori u ovoj oblasti bili su Maks Bil, Rihard Paul Loze i Pjer Mendel. Povremeno se plakati izrađuju i u tehnici sito štampe.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Plakat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плакат&oldid=26974987”