Planeta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
MerkurVenera
ZemljaMars
JupiterSaturn
UranNeptun
Osam planeta Sunčevog sistema
Merkur, Venera, Zemlja, i Mars
Jupiter i Saturn (gasoviti džinovi)
Uran i Neptun (ledeni džinovi)

Prikazane su po udaljenosti od Sunca i u prirodnoj boji; nisu u razmeri.

Planeta (od starogrčkog ἀστήρ πλανήτης (astēr planētēs), ili πλάνης ἀστήρ (plánēs astēr), što u prevodu znači „lutajuća zvezda”[1]) je nebesko telo koje se kreće eliptičnom putanjom oko zvezde. Za razliku od zvezda, planete nemaju vlastiti izvor energije, tj. u njihovoj unutrašnjosti ne dolazi do nuklearne fuzije. Budući da postoji mnoštvo tela koja kruže oko zvezda, planetama smatramo samo one značajnijih masa. Oko planeta kruže manja tela koja nazivamo mesecima, pratiocima ili prirodnim satelitima.

Do početka 1990-ih bilo je poznato 9 planeta, sve u našem Sunčevom sistemu. Krajem 20. veka razvijene su metode pronalaženja planeta oko drugih zvezda u bliskom galaktičkom susedstvu, na udaljenostima od nekoliko svetlosnih godina. Početkom 21. veka tehnologija je velikom brzinom napredovala i planete se uz pomoć svemirskih teleskopa pronalaze i na daleko većim udaljenostima. Do sada (novembar 2015) je potvrđeno 1978 vansolarnih planeta u 1258 zvezdanih sistema (od kojih 490 ima više od jedne planete), koje se veličinom kreću od onih malo većih od Meseca pa do gasovitih džinova dva puta većih od Jupitera.[2] Prema jednoj studiji iz 2012. godine procenjuje se da na svaku zvezdu u našoj galaksiji dolazi 1,6 planeta.[3]

Smatra se da planete nastaju iz protoplanetarnog diska, u procesu formiranja zvezdanog sistema. Gas i prašina koji kruže oko protozvezde zgušnjavaju se u rotirajući disk u kojem se stvaraju skupine čestica. Ove skupine povećavaju masu pod uticajem gravitacije, sudaraju se i formiraju veća tela - asteroide i planete.[4][5][6][7][8]

Naziv planeta dolazi od grčke reči planetes, što znači „lutalica“. Naziv je nastao u vreme kada su stari narodi opažali da neka tela menjaju svoj položaj na nebeskom svodu, i nazvali ih zvezdama lutalicama, ili planetama.

Nova definicija planete Sunčevog sistema[uredi]

Sunčev sistem ima osam planeta, svrstanih u dve grupe:

Na 26. godišnjoj skupštini Međunarodne astronomske unije (engl. International Astronomical Union), održanoj 24. avgusta 2006. glasanjem o Rezoluciji 5A usvojena je nova definicija i kategorizacija planeta Sunčevog sistema. Po njoj:

  • Planeta je nebesko telo koje:
    • se nalazi u orbiti oko Sunca,
    • ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada sile čvrstog tela tako da uspostavi hidrostatičku ravnotežu (gotovo okruglog) oblika,
    • i koje je očistilo okolinu svoje orbite,
    • nema sopstvenu svetlost i toplotu.[9][10]
  • Patuljasta planeta je nebesko telo koje:
    • se nalazi u orbiti oko Sunca,
    • ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada sile čvrstog tela tako da uspostavi hidrostatičku ravnotežu (gotovo okruglog) oblika (s tim da će dalje odluke propisati precizniju granicu i svrstavati telo ili u ovu ili u neku drugu kategoriju),
    • nije očistilo okolinu svoje orbite,
    • i koje nije satelit.
  • Svi drugi objekti, osim satelita, koji kruže oko Sunca će se zajednički zvati mala tela Sunčevog sistema.

Planete u Sunčevom sistemu[uredi]

Solar planets.jpg
Za više informacija pogledajte: Planete Sunčevog sistema (tabela)

Osim Zemlje, sve planete u Sunčevom sistemu dobili su imena po rimskim bogovima.

Osam planeta našeg Sunčevog sistema su (redom po udaljenosti od Sunca):

Planeta Prečnik
ekvatora
Masa Velika
poluosa
Period
revolucije
Period
rotacije
Brzina
revolucije km/s
Gravitaciono
ubrzanje m/s²
2. Kosmička
brzina m/s
Gustina
kg/dm³
Merkur 0,382 0,06 0,38 0,241 58,6 47,36 3,70 4,25 5,43
Venera 0,949 0,82 0,72 0,615 243 35,02 8,87 10,36 5,24
Zemlja 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 29,78 9,81 11,18 5,51
Mars 0,53 0,11 1,52 1,88 1,03 24,13 3,71 5,03 3,93
Jupiter 11,2 318 5,20 11,86 0,414 13,05 23,12 59,5 1,32
Saturn 9,41 95,2 9,54 29,46 0,426 9,64 8,96 35,5 0,697
Uran 3,98 14,6 19,19 84,01 0,718 6,81 8,69 21,3 1,27
Neptun 3,81 17,2 30,06 164,79 0,671 2,68 11,15 23,5 1,64

Pojedine osobine i mere u gornjoj tablici su relativne u odnosu na planetu Zemlju, što znači da je: masa data u masama Zemlje, velika poluosa u astronomskim jedinicama, period revolucije u godinama, a period rotacije u danima.

Nakon dugih rasprava, koje traju od prvobitnog otkrića Plutona 1930. godine, konsenzusom astronoma i novom definicijom planete, Pluton se više ne smatra planetom. Pluton, naime, sada spada u patuljastu planetu, i uzima se za prototip potklase plutoida.

Klasifikacija planeta[uredi]

Planete u Sunčevom sistemu podeljene su u kategorije prema sastavu.

  • planete Zemljinog tipa“ ili stenovite: planete slične Zemlji, sastavljene uglavnom od stena: Merkur, Venera, Zemlja, Mars
  • planete Jupiterovog tipa“ ili gasoviti džinovi: sastavljene najvećim delom od gasovitog materijala: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Postoji i podgrupa gasovitih divova koje nazivamo uranskim planetama.

Većim planetama u našem zvezdanom sistemu smatramo osam stenovitih i gasovitih planeta. Status Plutona dugo nije bio razrešen, neki su smatrali da je on planeta, dok je on po drugima samo najveći među objektima Kojperovog pojasa. Rešenje ovog problema donela je rezolucija Međunarodne astronomske unije i nova definicija planete, postignuta širokim konsenzusom i nakon višegodišnjeg rada.

Vansolarne planete[uredi]

Glavni članak: Vansolarne planete

Gotovo sve do danas otkrivene vansolarne planete imaju mase jednake ili veće od masa gasovitih džinova u Sunčevom sistemu. Takve planete je lakše otkriti, jer zbog svoje mase, odnosno gravitacionog privlačenja, ostvaruju merljive učinke na kretanje svojih matičnih zvezda. Iako se pretpostavlja da bi te planete fizički mogle biti slične gasovitim džinovima Sunčevog sistema, još nema konačnog odgovora. Neke od takvih planeta, otkrivenih u poslednje vreme, imaju vrlo eliptične orbite koje ih dovode ekstremno blizu matične zvezde. Zbog toga je na njih mnogo veći uticaj zvezdanog vetra i zračenja, nego na gasovite džinove u Sunčevom sistemu, čime se postavlja pitanje da li su istog tipa. Jedna od vansolarnih planeta je i HD 188753 Ab, koja se nalazi u sazvežđu Labud.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Planet Etymology”. dictionary.com. Pristupljeno 29 June 2015. 
  2. Schneider, Jean (16 January 2013). „Interactive Extra-solar Planets Catalog”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Pristupljeno 2013-01-15. 
  3. Cassan, Arnaud; D. Kubas; J.-P. Beaulieu; M. Dominik; et al. (12 January 2012). „One or more bound planets per Milky Way star from microlensing observations”. Nature. 481 (7380): 167—169. arXiv:1202.0903slobodno za čitanje. Bibcode:2012Natur.481..167C. doi:10.1038/nature10684. PMID 22237108. Pristupljeno 11 January 2012. 
  4. Wetherill, G. W. (1980). „Formation of the Terrestrial Planets”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 18 (1): 77—113. Bibcode:1980ARA&A..18...77W. doi:10.1146/annurev.aa.18.090180.000453. 
  5. Inaba, S.; Ikoma, M. (2003). „Enhanced Collisional Growth of a Protoplanet that has an Atmosphere”. Astronomy and Astrophysics. 410 (2): 711—723. Bibcode:2003A&A...410..711I. doi:10.1051/0004-6361:20031248. 
  6. Dutkevitch, Diane (1995). „The Evolution of Dust in the Terrestrial Planet Region of Circumstellar Disks Around Young Stars”. PhD thesis, University of Massachusetts Amherst. Bibcode:1995PhDT..........D. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-25. Pristupljeno 2008-08-23. 
  7. Matsuyama, I.; Johnstone, D.; Murray, N. (2005). „Halting Planet Migration by Photoevaporation from the Central Source”. The Astrophysical Journal. 585 (2): L143—L146. arXiv:astro-ph/0302042slobodno za čitanje. Bibcode:2003astro.ph..2042M. doi:10.1086/374406. 
  8. Kenyon, Scott J.; Bromley, Benjamin C. (2006). „Terrestrial Planet Formation. I. The Transition from Oligarchic Growth to Chaotic Growth”. Astronomical Journal. 131 (3): 1837. arXiv:astro-ph/0503568slobodno za čitanje. Bibcode:2006AJ....131.1837K. doi:10.1086/499807. Generalni sažetakKenyon, Scott J. Personal web page. 
  9. „IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes”. International Astronomical Union. 2006. Pristupljeno 2009-12-30. 
  10. „Working Group on Extrasolar Planets (WGESP) of the International Astronomical Union”. IAU. 2001. Pristupljeno 2008-08-23. 

Spoljašnje veze[uredi]