Pređi na sadržaj

Platan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Platan
Vremenski raspon: donja Kreda — danas
Veliko stablo istočnog platana,
Platanus orientalis L., u Bitolju
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Red: Proteales
Porodica: Platanaceae
Rod: Platanus
podrodovi i vrste
podrod Castaneophyllum
Platanus kerrii
podrod Platanus
Platanus chiapensis
Platanus gentryi
Platanus × hispanica
   (syn. P. × acerifolia)
Platanus mexicana
Platanus oaxacana
Platanus occidentalis
Platanus orientalis
Platanus racemosa
Platanus rzedowskii
Platanus wrightii

Platan (Platanus) je rod dikotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije. Obuhvata 10 vrsta. Biljke platani su listopadno drveće visine do 40 metara. Veoma omiljeno drvo u urbanim sredinama. Mnogi bulevari svetskih metropola duguju deo svog šarma ovom prelepom drveću.

Svi zreli pripadnici roda Platanus su visoki i dostižu visinu od 30—50 m (98—164 stopa). Svi osim P. kerrii su listopadni, a većina se nalazi u priobalnim ili drugim močvarnim staništima u divljini, iako se pokazuje otpornim na sušu u uzgoju. Hibridni londonski platan (Platanus × acerifolia) pokazao se posebno tolerantnim na urbane uslove, i bio je široko zasađen u Londonu i drugde u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Na engleskom su često poznati kao planes ili plane drveće. Ranije korišćeno ime koje je sada retko je plantain drvo (što ne treba mešati sa drugim, nepovezanim vrstama tim imenom).[1] Neke severnoameričke vrste se zovu sycamores (posebno Platanus occidentalis),[2] iako se taj izraz koristi i za nekoliko nepovezanih vrsta drveća. Ime roda Platanus potiče od starogrčkog πλάτανος, što se odnosio na Platanus orientalis.[3]

Botanika

[uredi | uredi izvor]
Stablo starog platana, u Trstenu, kod Dubrovnika, Hrvatska
Zreli plod platana

Cvetovi su redukovani i formirani u vidu kuglica (kuglaste glavice); 3–7 dlakavih čašica može biti sraslo u osnovi, a 3-7 latice su oblika lopatica. Muški i ženski cvetovi su odvojeni, ali se nalaze na istoj biljci (jednodomni). Broj glavica u jednom grozdu (cvasti) je indikativan za vrstu (pogledajte tabelu ispod). Muški cvet ima 3–8 prašnika; ženka ima gornji jajnik sa 3–7 plodova. Platani se oprašuju vetrom. Muške cvetne glavice otpadaju nakon odbacivanja polena.

Nakon oprašivanja, ženski cvetovi postaju semenke koje formiraju agregatnu loptu. Plod je višestruki ahenes (biljna sistematika, Simpson M. G, 2006). Obično je jezgro lopte prečnika 1 cm i prekriveno je mrežom od 1 mm, koja se može oguliti. Lopta je prečnika 2,5–4 cm i sadrži nekoliko stotina semenki, od kojih svaka ima jednu semenku i kupasta je, sa vrhom pričvršćenim nadole za mrežu na površini lopte. Tu je i čuperak mnogih tankih, čvrstih vlakana žuto-zelenih čekinja pričvršćenih za osnovu svake semenke. Ove čekinje pomažu u rasturanju plodova vetrom kao kod maslačka.

Listovi su jednostavni i naizmenični. U podrodu Platanus imaju dlanasti obris. Osnova lisne drške (peteljke) je uvećana i potpuno obavija mladi pupoljak stabljike u svom pazuhu. Aksilarni pupoljak se otkriva tek nakon što list opadne.

Zrela kora se lako ljušti ili pili u vidu mrlja nepravilnog oblika, stvarajući išaran, ljuskav izgled. Na starim deblima moguće je da se kora neće ljuštiti, već se zgušnjava i puca.

Filogenija

[uredi | uredi izvor]

Postoje dva podroda, podrod Castaneophyllum koji sadrži anomalnu P. kerrii, i podrod Platanus, sa svim ostalim vrstama; nedavne studije u Meksiku[4] povećale su broj prihvaćenih vrsta u ovom podrodu. Unutar podroda Platanus, genetski dokazi sugerišu da je P. racemosa bliži rodu P. orientalis nego drugim severnoameričkim vrstama.[5] Fosilni zapis listova i plodova koji se mogu identifikovati kao Plantanus počinje u paleocenu.[6] Uprkos geografskoj razdvojenosti između Severne Amerike i Starog sveta, vrste sa ovih kontinenata se mogu lako ukrštati, što rezultira plodnim hibridima kao što je londonska sorta.

Vrste

[uredi | uredi izvor]

Priznate vrste platana su:

Botanički naziv Uobičajeni nazivi Distribucija Cvetne glave Beleške
Platanus × acerifolia
(P. occidentalis × P. orientalis;
syn. P. × hispanica, P. × hybrida)		 londonski soj, hibridni soj kultivaciono poreklo 1–6 Podrod Platanus
Platanus chiapensis čijapaski obični jugoistočni Meksiko ? Podrod Platanus
Platanus gentryi džentrijski obični zapadni Meksiko ? Podrod Platanus
Platanus kerrii kerov obični Laos, Vijetnam 10–12 Podrod Castaneophyllum
Platanus mexicana meksički platan, meksički obični severni i centralni Meksiko 1–4 Podrod Platanus
Platanus oaxacana oahački platan južni Meksiko ? Podrod Platanus
Platanus occidentalis američki platan, američki obični, batonvud, zapadni platan, vodena bukva istočna Severna Amerika 1–2 Podrod Platanus
Platanus rzedowskii Rzedovskijev obični, Rzedovskijev platan istočni Meksiko 1-2 Podrod Platanus
Platanus orientalis orijentalni platan jugoistočna Evropa, jugoistočna Azija 3–6 Podrod Platanus
Platanus racemosa kalifornijski platan, zapadni platan, aliso Kalifornija, Donja Kalifornija 3–7 Podrod Platanus
Platanus wrightii arizonski platan jugozapadne Sjedinjene Države (Arizona, Novi Meksiko), severozapadni Meksiko 2–4 Podrod Platanus

Bolesti

[uredi | uredi izvor]
Ozbiljne infekcije antraknozom ponekad mogu uzrokovati defolijaciju velikih delova američke šume platana tokom sredine i kasnog proleća, ali drveće se uglavnom oporavlja do sredine leta
Glavni članak: Spisak bolesti platana

Platani su podložni antraknozi (Apiognomonia veneta), gljivičnoj bolesti koja može da defolira drveće u nekim godinama. Najteže infekcije su povezane sa hladnim, vlažnim prolećnim vremenom. P. occidentalis i druge američke vrste su najosetljivije, dok je P. orientalis najotporniji. Hibridni londonski platan je srednje otporan.

Ceratocystis platani, bolest uvenuća, postala je značajan problem poslednjih godina u većem delu Evrope.[7] Severnoameričke vrste su uglavnom otporne na bolest, sa kojom su verovatno zajedno evoluirale, dok su vrste starog sveta veoma osetljive.

Druge bolesti kao što je pepelnica se javljaju često, ali su od manjeg značaja.

Vrste Platanus se koriste kao biljke za ishranu od strane larvi nekih vrsta Lepidoptera, uključujući Phyllonorycter platani i Xestia c-nigrum.[8]

U 21. veku bolest, opšte poznata kao masarija bolest, napala je platane širom Evrope. Nju uzrokuje gljiva Splanchnonema platani, koja izaziva velike lezije na gornjim stranama grana.[9][10][11]

Upotrebe

[uredi | uredi izvor]

Osnovna upotreba ovih stabala je kao ukrasno drveće, posebno u urbanim sredinama i pored puteva. Londonski platan je posebno popularan za ovu svrhu. Američki platan se ponekad kultiviše radi drveta i vođena su istraživanja o njegovoj upotrebi kao useva biomase. Orijentalni platan se široko koristi kao ukras, a takođe ima niz manjih medicinskih upotreba.

Kulturna istorija

[uredi | uredi izvor]
Šarena kora londonskog platana

Najznačajniji aspekti kulturne istorije odnose se na Platanus orientalis u Starom svetu.[12][13] Ovo drvo je važan deo književne scenografije Platonovog dijaloga Fedar. Zbog Platona, drvo je takođe igralo važnu ulogu u scenografiji Ciceronovog De Oratora. Ovo drveće je takođe pružalo hlad pod kojim su se održavale čuvene Aristotelove i Platonove filozofske škole.[14] Hendlova opera Serse sadrži čuvenu ariju „Ombra mai fu“, koju glavni lik peva u slavu svog omiljenog platana.

Platan je bio čest motiv u klasičnoj kineskoj poeziji kao otelotvorenje tužnih osećanja zbog njegovog jesenjeg osipanja lišća.

Legendarno suvo drvo koje je prvi zabeležio Marko Polo je verovatno bio platan. Prema legendi, označavao je mesto bitke između Aleksandra Velikog i Darija III.

Nemački maskirni obrazac Platanenmuster („uzorak platana“), koji je 1937–1942 dizajnirao Johan Georg Oto Šik, bio je prvi tačkasti maskirni patern.[15]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „plantain, n.2”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  2. ^ Merriam Webster.
  3. ^ πλάτανος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  4. ^ Nixon & Poole 2003.
  5. ^ Feng, Oh & Manos 2005.
  6. ^ McNair, D.M.; D.Z. Stults; B. Axsmith; M.H. Alford; J.E. Starnes (2019). „Preliminary investigation of a diverse megafossil floral assemblage from the middle Miocene of southern Mississippi, USA” (PDF). Palaeontologia Electronica. doi:10.26879/906 Slobodan pristup. 
  7. ^ Pathology note 7 2008.
  8. ^ Hampson, G. F. (1894). The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma: Moths Volume II. Taylor and Francis — preko Biodiversity Heritage Library. 
  9. ^ „Massaria disease”. Forestry Commission. Pristupljeno 7. 11. 2012. [mrtva veza]
  10. ^ „Massaria disease of plane trees”. Treetree. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  11. ^ „Robinson, G. S., P. R. Ackery, I. J. Kitching, G. W. Beccaloni & L. M. Hernández, 2010. HOSTS – A Database of the World's Lepidopteran Hostplants. Natural History Museum, London.”. 
  12. ^ Barstow, M.; Rivers, M.C. (2017). „Platanus orientalis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2017: e.T33951A68135880. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T33951A68135880.en Slobodan pristup. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  13. ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. str. 1136. ISBN 978-1405332965. 
  14. ^ Annalisa, Marzano (24. 5. 2020). „Walking, talking and showing off – a history of Roman gardens”. 
  15. ^ Beaver, Michael D.; Borsarello, J. F. (1995). Camouflage Uniforms of the Waffen-SS. Schiffer. str. 202. ISBN 978-1-84176-854-0. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikivrste imaju više informacija o članku Platan.
Platan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Платан&oldid=28496059”