Plafon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Plafon je interijer koji se nalazi iznad glave koji ujedno ograničava gornju granicu prostorije. Ovo se generalno ne smatra konstruktivnim elementom, al je kao gotov plafon moguća podloga sprata iznad ili samog tavana. Plafoni su klasifikovani prema njihovom izgledu ili načinu izgradnje.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Kalifornijska montažna kuća sa plafonom otvorenih rogova, 1960.

Plafoni se klasifikuju prema njihovom izgledu ili konstrukciji. Katedralski plafon je bilo koji visoka plafonska oblast slična onima koji se sreću u crkvama. Spušteni plafon je onaj kod koga je završna površina je izgrađena od nekoliko centimetara, do nekoliko stopa, ili nekoliko metara ispod noseće strukture iznad nje. To može da bude urađeno iz estetskih razloga, kao što je ostvarivanje željene visine plafona, ili praktičnih razloga kao što je akustično dampiranje ili obezbeđivanje prostora za HVAC ili cevnu infrastrukturu. Inverzni slučaj je izdignuti pod. Konkavni ili plafon u obliku bureta je zakrivljen ili zaobljen prema gore, obično iz vizuelnih ili akustičkih razloga, dok je kesonski plafon izdeljen u rešetku sa udubljenim četvrtastim ili osmougaonim panelima. Takvo rešenje se naziva i „lakunarni plafon”. Uvalni plafon koristi zakrivljene gipsane prelaze između zida i plafona; nazvan je po uvalnom kalupu, koji ima konkavne krivine.[1] Rastegnuti plafon (ili rastegljivi plafon) koristi veći broj pojedinačnih panela od materijala kao što je PVC učvršćenih na granične šine.[2][3]

Elementi[uredi | uredi izvor]

Plafoni su često ukrašeni freskama, mozaičnim pločicama i drugim površinskim tretmanima. Iako je težak za izradu (barem na licu mesta) ukrašeni plafon ima prednost u tome što je u velikoj meri zaštićen od oštećenja prstima i prašinom. U prošlosti, međutim, ovo je bilo više nego kompenzovano oštećenjima od dima sveća ili kamina. Mnoge istorijske zgrade poznate plafone. Jedna od najpoznatijih je plafon Sikstinske kapele. Visina plafona može da ima psihološke efekte.[4]

Uopšteno o plafonu[uredi | uredi izvor]

Plafon u katedrali veoma visok plafon koji pokriva prostor nalik onima u crkvama. Spušten plafon je onaj koji ima finalnu površinu izgrađenu na nekoliko centimetara ili do nekoliko metara ispod konstrukcije iznad njega. Ovo se obično radi iz estetskih razloga, kao što su postizanje željene visine tavanice ili iz razloga da bi imalo prostora za ventilacioni sistem ili cevovoda. Na osnovu toga, iznad se podiže sprat za koji su ti cevovodi namenjeni a pri tome sprat ispod ne vidi te cevi. Konkavni ili barelni svod je zakrivljen ili zaobljen plafon, obično sa vizuelnim ili akustičnim svojstvima dok je kasetirani plafon podeljen na mrežu kvadratnih ili osmouganih spuštenih panela, koji se nazivaju "lacunar" plafoni. Uvaljeni plafon se formira od zakrivljenih gipsanih prelaza izemđu zida i plafona i to je ime za izlivanje krivina ili livenje konkavne krive.[5]
Plafoni su često ukrašavani freskama, mozaicima od sitnih pločica i drugim površinskim tretmanima. Iako se mnogo teško izvodi ukrasni plafon ima prednost tu što je daleko od prstiju i prašine pa je time zaštićeniji od ostatka prostorije. Međutim u prošlosti ovi plafoni su više oštećivani zbog štetnosti dima od sveća i kamina. Mnoga istorijska mesta imaju proslavljene plafone samo na osnovu oslikanih fresaka na njima. Možda je jedna od najpoznatijih tavanica u Sikstinskoj kapeli koju je uradio svojevremeno Mikelanđelo.

Klasifikacija međuspratne konstrukcije - Plafona[uredi | uredi izvor]

Podela međuspratne konstrukcije se može izvršiti na sledeće načine:

  • Na osnovu položaja u zgradi
  1. Iznad otvorenog prostora
  2. Obične međuspratne
  3. Potkrovne (prema tavanu)
  4. Krovne
  5. Iznad podruma[6]
  • Na osnovu oblika
  1. Horizontalne
  2. Kose
  3. Svodnog oblika[7]
  • Po načinu prenosa opterećenja
  1. Pločaste međuspratne konstrukcije
  2. Rebraste međuspratne konstrukcije[8]
  • Po načinu izvođenja
  1. Međuspratne konstrukcije koje se rade na licu mesta
  2. Polumontažne
  3. Montažne[9]
  • Podela po materijalu
  1. Od opeke
  2. Od betona
  3. Od metala
  4. Od stakla
  5. Od drveta
  6. Od kamena[10]

Plafoni otporni na vatru[uredi | uredi izvor]

Najčešći plafoni koji doprinose rejtingu vatrostalnih plafona u komercijalnoj stambenoj izgradnji je spušteni plafon. U tom slučaju sa spuštenim plafonom, postiže se viši rejting celog sistema, kao i strukture iznad gde je plafon spušten, koji može biti sprat od betona ili drveta, kao i mehanizam vešanja gde se plafon ponaša kao membrana. U među prostoru, između spuštenog plafona i sprata, kao što je T-bar plafon ili sloj sušenog zida, često postoji neki prostor za mašinske i elektro instalacije i cevi. Nezavisni plafon, može biti kontruisan tako da ima zaseban vatrostalni rejting. Takvi sistemi moraju biti testirani, bez uticaja spuštanja od gornjeg sprata kako bi se dokazalo da je sistem održiv, odnosno da je plafon sposoban da se sam drži bez uticaja ostatka strukture. Ovakav vid plafona se obično instalira da zaštiti stvari iznad vatre, ako do nje dođe.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ https://web.archive.org/web/20080929160228/http://www.manleylabs.com/galleria/casaratas/casaratas52.html. Arhivirano iz originala na datum 29. 9. 2008. Pristupljeno 14. 9. 2008.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  2. ^ Binggeli, Corky (2011). Interior Graphic Standards: Student Edition. John Wiley & Sons. str. 220. ISBN 978-1-118-09935-3. 
  3. ^ „Konstrukcija zateznih plafona”. 
  4. ^ Meyers‐Levy, Joan; Zhu, Rui (Juliet) (avgust 2007). „The Influence of Ceiling Height: The Effect of Priming on the Type of Processing That People Use”. Journal of Consumer Research. 34 (2): 174—186. JSTOR 10.1086/519146. doi:10.1086/519146. 
  5. ^ „Definicija šta je plafon” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 5. 11. 2013. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  6. ^ Međuspratne kontrukcije i tavanice, slajd 3
  7. ^ Međuspratne kontrukcije i tavanice, slajd 4
  8. ^ Međuspratne kontrukcije i tavanice, slajd 5
  9. ^ Međuspratne kontrukcije i tavanice, slajd 6
  10. ^ Međuspratne kontrukcije i tavanice, slajd 7

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]