Plaštanica manastira Putna
Plaštanica manastira Putna jedna je od relikvija iz 15. veka, kao dar moldavskog vojvode Jovana Stefana i žene Marije, iz 1490. godine koja se čuva u ovom manastiru, jednom od najvažnijih mesta u rumunskom (moldavijskom) sabornom i kulturnome životu, koga nazivaju i „Rumunski Jerusalim”. Prema starim hronikama manastir Putna u kome je glavni verski objekat posvećen Svetoj Devi Majci Božijoj, sazidan od strane Stefana Velikog, Kneza Moldavije između 1457. i 1504. godine.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Manastir Putna podignut je kao zadužbina moldavskog kneza Stefana Velikog, između 1466. i 1469. godine. U njemu se čuvaju dragocenosti, od kojih su najmnogobrojnije upravo one iz epohe Stefana Velikog.[1] U inventaru Putne ova plaštanica pominje se prvi put 1796. godine, bez naznake kako je tamo dospela. [2]
I.D.Ștefanescu, misli da je plaštanica bila deo riznice u Putni od samog početka i da je mogla da posluži kao model za moldavske umetnike. Takođe treba uzeti u obzir i činjenicu da su u Putnu u 18. veku donošene mnoge crkvene dragocenosti iz drugih manastira radi restauracije,[3] pa se ne isključuje mogućnost da je to bio slučaj i sa ovom plaštancom.
Oko načina na koji se u manastiru našlaova dragocenost, postoje različita mišljenja. Pretpostavlja se da ju je donela Jelena Branković, žena Petra Rareša.26 Orest Tafrali, međutim, navodi da je srpsku plaštanicu u Putnu doneo Grigorije Camblak, što, kao jednu od mogućnosti, pominje i Lazar Mirković.27 Isto tako, plaštanica je u Putnu mogla stići preko Nikodima Grčića, koji je u Vlaškoj osnovao dva manastira – mogao je ovaj vez dobiti ili izmoliti za svoje manastire, i tako je ova plaštanica dospela u rumunske zemlje.[4]
Izneta je i teza da su je mogli, isto tako, doneti i monasi izbegli na sever pred Turcima, a da ju je docnije moldavski vojvoda Stevan Veliki poklonio manastiru.[5][6]
A možda su je preneli i kaluđeri, koji su često obilazili dvorove i manastire po staroj Srbiji.[7]
Suprotstavljeni stavovovi[uredi | uredi izvor]
Kako se plaštanica datira na oko 1405. godinu, ili perioda u kome je živela znamenita vezilja Jefimija, žena despota Uglješe, a umnogome podseća na Mileševsku plaštanicu iz manastira Pakra u Slavoniji,[8] nastao je sukob mišljenja o poreklu plaštanice, Srpskom ili Rumunskom.
Prema jednoj grupi istraživača plaštanicu su radile dve monahinje, kesarica Jefimija i njezina kći vasilisa Evpraksija. Kako podatak o promeni Jefimijinog velikoshimničkog imena nije do sada bio dovođen u vezu s autorstvom plaštanice iz manastira Putna, Đorđe Sp. Radojičić smatra da je naša monahinja Jefimija, zapravo, vasilisa Jevpraksija, što potvrđuje i stilska analiza plaštanice i njena poređenje s drugim Jefimijinim radovima, kao i saznanja o tzv. Studeničkoj plaštanici, ukazuju na potrebu za temeljnijim preispitivanjem činjenica zbog kojih je u nauci odbačena teza o Jefimijinom autorstvu plaštanice iz Putne.[9]
Nasuprot stavu Đorđe Sp. Radojičić, Svetislav Mandić smatra da je plaštanica dar nekog drugog lica, dat u znak pobožnog sećanja na umrle vladarke-monahinje, zato što se na njoj spominju duše Jefimije i Jevpraksije i da je vez poklonjen njima u spomen, za obrednu upotrebu, ili kao pokrov za grob:
| „ | Zato pretpostavljam da je ta plaštanicanastala u grčkoj sredini, u kojoj su kesarica i njena kći despotica nekad živele, moguće je da su u to doba u Serezu, Drami ili nekom drugom susednom mestu živeli srodnici njene majke, koji su se sa ljubavlju sećali svojih uglednih pokojnica, pa su, na glas o Jevpraksijinoj smrti, naručili da se izveze plaštanica, kao pokrov za grob jedne od njih, ili kao poklon nekom manastiru.[10][11] | ” |
Vez je poklonjen njima u spomen, za obrednu upotrebu, ili kao pokrov za grob.
Opis plaštanice[uredi | uredi izvor]
Plaštanica iz manastira Putna urađena je po uzoru na gornji pokrov časnog crkvenog prestola, koji predstavlja platno kojim je Josif iz Arimateje zavio mrtvo telo Hristovo. Među najstarijim je vizantijskim i srpskim plaštanicama i u tom smisli zauzima vidno mesto.[12] Po lepoti, izradi, kompoziciji, izrazu bola nad mrtvim Isusom, vernom izrazu vizantijske poezije u vezu, spada među najbolje radove ove vrste.[13]
| „ | Na njoj se skupocenim vezom na svili raskošno rasipala ona dirljiva poezija o raspetom Hristu, koja se rečima izražavala u pesmama Posnoga Trioda na Veliki Petak i Veliku Subotu. | ” |
Na svilenoj tkanini izvezen je lik mrtvog Hrista sa zborom anđela i zapis na grčkom, čije su reči uzete iz pesama koje se poju na Veliki Petak i Veliku Subotu – plač Matere Božije nad mrtvim sinom.[14] Prvi deo natpisa je molitveni, drugi posvetni.[15] U drugom delu posebno su važna imena priložnica:
†Μνστητοι κ(ύρι)ε τσ ψυχς τν δολων σου καισαρίσις Σερβίας Έφημίας μοναχς ίὰὰῶύῆ σν υγατρ βασιλίσις Σερβίας Επραξίας μοναχς.
Prevod oba dela natpisa je:
- Zbor anđela gledajući čudan (neobičan) prizor, povikačudnu hvalu, o slovo Božje!
- Pomeni, Gospode, duše raba svojih kesarice srpske Jefimije monahinje sa kćerju vasilise srpske Evpraksije monahinje.[16]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ O. Tafrali, Le trésor byzantin et roumain du monastère de Poutna, Comptes-rendus des séances de l' Académiedes Inscriptons et Belles-Lettres, 67e année, N. 5, 1923, 366.
- ^ A. Cojocaru, Inventarul de odoare şi obiecte ale Mănăstirii Putna, Analele Putnei, II, 1–2, 2006, p. 33.
- ^ I. D.Ștefanescu, Broderiile de stil bizantin şimoldovenesc în a doua jumătate a secolului XV, in Cultura moldovenească în vremea lui Ştefan cel Mare, ed. M.Berza, Bucureşti, 1964, p. 496.
- ^ L. Mirković, Monahinja Jefimija, str. 33–34
- ^ D. Stojanović, Umetnički vez u Srbiji od XIV do XIX veka, Beograd, 1959, 43.
- ^ S. Mandić, Svilen pokrov za dar manastiru. Drevnik. Zapisi konzervatora, Beograd, 1975, 70
- ^ Monahinja Jefimija, Izdanje Universitetski obrazovanih žena, Beograd, 1936, bez broja stranice.
- ^ O. Tafrali, Le tresor byzantin et roumain du monastère de Putna, Texte, 1925, 36- Pl. XXII.
- ^ Đ. Sp. Radojičić, O carici Jevdokiji i o nazivu carica u titularturi srednjovekovne Srbije (Iz rukopisne ostavštine), Zbornik Matice srpske za istoriju, broj 7, Novi Sad, 1973, 107.
- ^ S. Mandić, Svilen pokrov za dar manastiru. Drevnik, 71.
- ^ S. Mandić, Carev bratučed i carev roditelj, 122
- ^ L. Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije u manastiru Putni (Bukovina), Starinar, knjiga druga (za 1923), Beograd, 1925, 109.
- ^ T. Đorđević, Dr Lazar Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije, Južna Srbija, broj 49, juni, Skoplje, 1925, 124.
- ^ M. Kašanin, Srpska književnost u srednjem veku, Beograd, 1975, 310.
- ^ L. Mirković, Srpska plaštanica monahinje Jefimije u manastiru Putni (Bukovina), 1925, 113–115
- ^ L. Mirković, Crkveni umetnički vez, Beograd, 1940, 21