Plejade (zvezdano jato)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Plejade
Kompozitna kolor slika Plejada iz DSS (Digitized Sky Survey) projekta
Podaci posmatranja (J2000.0 epoha)
Strano imePleiades
SazvežđeBik
Rektascenzija3h 47m 24s [1]
Deklinacija+ 24° 7' [1]
Heliocentrična radijalna brzina5,41 km/s [1]
Udaljenost440 sv.g.[2][3]
Prividna veličina (V)1,2 [4] ili 1,6 [5]
VrstaRazvejano zvezdano jato
Broj zvezda100 [4]
Veličina100' [4]
Magnituda najsjajnije/centralne zvezde2,9 [4]
Ostale oznake
M45[1], Melotte 22[1]
Vidi još: Galaksija, Spisak galaksija

Plejade ili Vlašići su asterizam i rasejano zvezdano jato u sazvežđu Bik. U Mesjeovom katalogu nose oznaku M45.

Na nebeskom svodu Plejade, ili u srpskom narodu znane kao Vlašići, se nalaze u blizini Hijada u sazvežđu Bik. To je blistavi skup od 120 zvezda, od kojih se golim okom može videti devet najsjajnijih, jer su astronomi društvu od sedam mitskih Plejada dodali još i Plejonu i Atlasa.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Ime Plejade potiče iz starogrčkog. Verovatno potiče od plein („ploviti“) zbog važnosti klastera u ograničavanju sezone plovidbe u Sredozemnom moru: „sezona plovidbe započela je njihovim helijakalnim porastom“.[6]Međutim, u mitologiji se to ime koristilo za Plejade, sedam božanskih sestara, ime koje je navodno nastalo od imena njihove majke Pleione i efektivno znači „kćeri Pleione“. U stvarnosti je ime zvezdanog jata gotovo sigurno bilo prvo, a Pleione je izmišljen da bi ga objasnio.[7]

Folklor i mitologija[uredi | uredi izvor]

Plejade su istaknuti prizor zimi na severnoj hemisferi i lako su vidljive na srednjim južnim geografskim širinama. Poznati su od antičkih kultura širom sveta,[8] uključujući Kelte, Havaje (koji ih zovu Makaliʻi), Maore (koji ih zovu Matariki), Australce Aboridžine (iz nekoliko tradicija), Persijce, odakle na hindskom i urdu (koji ih je zvao پروین Parvin ili پروی Parvi), [9]Arapi, Kinezi (koji su ih zvali 昴 mao), Kečua, Japanci (koji ih zovuル / ス ハ ル Subaru), Maje, Asteci, Sijuksi, Kiova[10] i Čiroki. U hinduizmu, Plejade su poznate kao Kritika i povezane su sa bogom rata Kartikeja. Takođe se u Bibliji pominju tri puta.[11]

Najraniji poznati prikaz Plejada verovatno je severnonemački artefakt iz bronzanog doba poznat kao nebeski disk Nebre, datiran približno u 1600. godinu pre nove ere.[12] Katalozi vavilonskih zvezda Plejade imenuju MULMUL (𒀯𒀯), što znači „zvezde“ (doslovno „zvezda zvezda“), i vode na listi zvezda duž ekliptike, što odražava činjenicu da su bile blizu tačke prolećne ravnodnevnice 23. vek p.

Stari Egipćani su možda koristili imena „Sledbenici“ i „Enead“ u prognoznim tekstovima Kalendara srećnih i nesrećnih dana papirusa u Kairu 86637.[13]Neki grčki astronomi smatrali su ih zasebnim sazvežđem, a spominju ih Hesiodova dela i dani[14], Homerova Ilijada i Odiseja [15] i Geoponika.[16] Neki učenjaci islama su sugerisali da su Plejade (at-turaija) „zvezda“ koja se spominje u Suri An-Nadžm („Zvezda“) Kur’ana.[17]

Subaru[uredi | uredi izvor]

U Japanu se sazvežđe pominje pod imenom Mutsuraboši („šest zvezda“) u Kojikiju iz 8. veka.[18] Sazvežđe je u Japanu sada poznato kao Subaru. Izabran je kao robna marka automobila Subaru kako bi odražavao poreklo firme kao udruživanje pet kompanija, a prikazan je u logotipu firme sa šest zvezdica.[19]

Obzervaciona istorija[uredi | uredi izvor]

Galileo Galilej je bio prvi astronom koji je Plejade gledao teleskopom. Time je otkrio da jato sadrži mnogo zvezda suviše prigušenih da bi se mogle videti golim okom. Svoja zapažanja, uključujući skicu Plejada na kojima se vidi 36 zvezda, objavio je u svom spisu Sidereus Nuncius marta 1610. godine.

Plejade su odavno poznate kao fizički povezane zvezde, a ne kao slučajno poravnanje. Džon Mičel je izračunao 1767. godine da je verovatnoća slučajnog poravnanja toliko sjajnih zvezda samo 1 na 500 000, i tako pretpostavio da Plejade i mnoga druga jata zvezda moraju biti fizički povezani.[20] Kada su prvi put napravljene studije o pravilnom kretanju zvezda, utvrđeno je da se sve one kreću u istom smeru po nebu, istom brzinom, što dalje pokazuje da su povezane.

Čarls Mesier je izmerio položaj jata i uvrstio ga kao M45 u svoj katalog objekata sličnih kometi, objavljen 1771. Zajedno sa maglinom Orion i grozdom Presepe, Mesierovo uključivanje Plejada zabeleženo je kao znatiželjno, jer je većina Mesijeovih objekata bilo mnogo slabije i lakše ih je zameniti sa kometima - nešto što se za Plejade čini teško moguće. Jedna od mogućnosti je da je Mesier jednostavno želeo da ima veći katalog od svog naučnog rivala Lačailea, čiji je katalog iz 1755. godine sadržao 42 predmeta, pa je dodao neke svetle, dobro poznate predmete da pojača svoj spisak.[21]

Edme-Sebastien je zatim 1782. godine iz svojih zapažanja 1779. godine nacrtao mapu od 64 zvezde Plejade, koju je objavio 1786.[22]

Udaljenost[uredi | uredi izvor]

Udaljenost do Plejada može se koristiti kao ključni prvi korak za kalibraciju kosmičke lestvice daljine. Kako je jato relativno blizu Zemlje, njegovu udaljenost bi trebalo biti relativno lako izmeriti i procenjena je mnogim metodama. Precizno poznavanje udaljenosti omogućava astronomima da ucrtaju Hercsprung-Raselov dijagram za klaster, koji, u poređenju sa onima koji su ucrtani za jata čija udaljenost nije poznata, omogućava procenu njihove udaljenosti. Druge metode mogu zatim proširiti skalu udaljenosti od otvorenih jata do galaksija i jata galaksija, a može se napraviti i kosmička lestvica daljine.

Na kraju, na razumevanje starosti i buduće evolucije svemira astronomi utiču njihovo znanje o udaljenosti do Plejada. Ipak, neki autori tvrde da je kontroverza oko udaljenosti do Plejada, o kojoj se govori u nastavku, crvena haringa, jer se kosmička lestvica daljine (trenutno) može osloniti na niz drugih obližnjih jata gde postoji konsenzus u pogledu udaljenosti utvrđenih satelitom Hiparcos i nezavisna sredstva.[23]

Kompozicija[uredi | uredi izvor]

Radijus jezgra jata je oko 8 svetlosnih godina, a plimni radijus oko 43 svetlosne godine. Klaster sadrži preko 1.000 statistički potvrđenih članova, mada ova brojka isključuje nerešene binarne zvezde.[24]Njegovom svetlošću dominiraju mlade, vruće plave zvezde, od kojih se do 14 mogu videti golim okom u zavisnosti od lokalnih uslova posmatranja. Raspored najsjajnijih zvezda donekle je sličan Velikom i Malom Medvedz. Procenjuje se da ukupna masa sadržana u skupu iznosi oko 800 Sunčevih masa i njome dominiraju slabije i crvene zvezde.

Klaster sadrži mnogo smeđih patuljaka, koji su objekti sa manje od oko 8% Sunčeve mase, nedovoljno teški da bi reakcije nuklearne fuzije započele u svojim jezgrima i postale prave zvezde. Oni mogu činiti do 25% ukupne populacije klastera, iako doprinose manje od 2% ukupne mase.[25]Astronomi su uložili velike napore da pronađu i analiziraju smeđe patuljke na Plejadama i drugim mladim jatima, jer su još uvek relativno svetli i uočljivi, dok su smeđi patuljci u starijim jatima izbledeli i mnogo ih je teže proučavati.

Najsvetlije zvezde[uredi | uredi izvor]

Devet najsjajnijih zvezda Plejada nazvano je kao Sedam sestara grčke mitologije: Sterope, Merope, Elektra, Maja, Tajgeta, Seleano i Alsione, zajedno sa njihovim roditeljima Atlasom i Plejoneom. Kao ćerke Atlasa, Hijade su bile sestre Plejade. Engleski naziv samog jata grčkog je porekla (Πλειαδες), mada nesigurne etimologije. Predloženi izvodi uključuju: od πλειν „ploviti“, čineći Plejade „plovidbenim“; iz πλεος pleos, „pun, mnogo“; ili iz πελειαδες „jato golubova“.

Starost i evolucija[uredi | uredi izvor]

Dob zvezdanih jata može se proceniti upoređivanjem Hercsprung-Raselovim dijagramima za jato sa teorijskim modelima evolucije zvezda. Koristeći ovu tehniku, procenjena je starost Plejada između 75 i 150 miliona godina. Veliko širenje u procenjenim godinama rezultat je nesigurnosti u modelima zvezdane evolucije, koji uključuju faktore poput konvektivnog preleta, u kome konvektivna zona unutar zvezde prodire u inače nekonvektivnu zonu, što rezultira većim prividnim uzrastima.

Klaster se polako kreće u pravcu "stopala" trenutnog sazvežđa Oriona. Kao i većina otvorenih jata, Plejade neće zauvek ostati gravitaciono povezane. Neke komponente zvezde izbaciće se nakon bliskih susreta sa drugim zvezdama; drugi će biti ogoljeni plimnim gravitacionim poljima. Proračuni sugerišu da će se klasteru trebati oko 250 miliona godina da se raširi, gravitacione interakcije sa džinovskim molekularnim oblacima i spiralnim krakovima naše galaksije takođe ubrzavaju njegovo propadanje.[26]

Moguće planete[uredi | uredi izvor]

Analizirajući duboko infracrvene slike dobijene svemirskim teleskopom Spicer i teleskopom Džemini Nort, astronomi su otkrili da je jedna od zvezda jata - HD 23514, koja ima masu i sjaj nešto veću od Sunčeve, okružena izvanrednim brojem vruće čestice prašine. Ovo bi mogao biti dokaz za stvaranje planeta oko HD 23514.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „SIMBAD Astronomical Database”. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  2. ^ Percival, S. M.; Salaris, M.; Groenewegen, M. A. T. (2005). „The distance to the Pleiades. Main sequence fitting in the near infrared”. Astronomy and Astrophysics. 429: 887. Bibcode:2005A&A...429..887P. S2CID 14842664. arXiv:astro-ph/0409362 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20041694. 
  3. ^ Zwahlen, N.; North, P.; Debernardi, Y.; Eyer, L.; Galland, F.; Groenewegen, M. A. T.; Hummel, C. A. (2004). „A purely geometric distance to the binary star Atlas, a member of the Pleiades”. Astronomy and Astrophysics Letters. 425 (3): L45—L48. Bibcode:2004A&A...425L..45Z. S2CID 37047575. arXiv:astro-ph/0408430 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:200400062. 
  4. ^ a b v g SAC baza podataka 8.0, Saguaro astronomski klub, Feniks, Arizona, www.saguaroastro.org
  5. ^ SEDS - Messier 45 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. септембар 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  6. ^ "Pleiad, n." OED Online. Oxford University Press, December 2014. Web. 20 January 2015.
  7. ^ Robin Hard, The Routledge Handbook of Greek Mythology (London: Routledge, 2004), p. 518.
  8. ^ Julien D'Huy, Yuri Berezkin. How Did the First Humans Perceive the Starry Night? On the Pleiades . The Retrospective Methods Network Newsletter 2017, pp. 100-122. https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-01673386/document
  9. ^ Dehkhoda, Ali Akbar. "Dehkhoda Dictionary". Parsi Wiki.
  10. ^ Andrews, Munya (2004). The Seven Sisters of the Pleiades: Stories from Around the World. Spinifex Press. ISBN 978-1876756451. str. 149–152..
  11. ^ Job 9:9, Job 38:31 and Amos 5:8
  12. ^ "BBC - Science & Nature - Horizon - Secrets of the Star Disc". BBC. 2004. Retrieved 2008-03-25.
  13. ^ Jetsu, Lauri; Porceddu, Sebastian (2015). „Shifting Milestones of Natural Sciences: The Ancient Egyptian Discovery of Algol's Period Confirmed”. PLOS ONE. 10 (12): e0144140. Bibcode:2015PLoSO..1044140J. PMC 4683080 Slobodan pristup. PMID 26679699. arXiv:1601.06990 Slobodan pristup. doi:10.1371/journal.pone.0144140 Slobodan pristup. .
  14. ^ Hesiod, Works and Days, (618-23)
  15. ^ Theodossiou, E.; Manimanis, V. N.; Mantarakis, P.; Dimitrijevic, M. S. (2011). „Astronomy and Constellations in the Iliad and Odyssey”. Journal of Astronomical History and Heritage. 14 (1): 22. S2CID 129824469. doi:10.3724/SP.J.1440-2807.2011.01.02. . Bibcode:2011JAHH...14...22T. ISSN 1440-2807.
  16. ^ "Archived copy". Archived from the original on 2012-10-12. Retrieved 2011-04-22.
  17. ^ Abdullah Yusuf Ali (1934). The Holy Qur'an — Translation and Commentary. ISBN 978-1-902480-01-5. 
  18. ^ Andrews, Munya (2004). The Seven Sisters of the Pleiades: Stories from Around the World. North Melbourne, Victoria, Australia: Spinifex Press. str. 293. ISBN 978-1-876756-45-1. .
  19. ^ "Fuji Heavy Industries Changes Name to Subaru". automotive-fleet.com. Automotive Fleet Magazine. May 12, 2016. Retrieved 24 June 2016.
  20. ^ „XXVII. An inquiry into the probable parallax, and magnitude of the fixed stars, from the quantity of light which they afford us, and the particular circumstances of their situation, by the Rev. John Michell, B. D. F. R. S”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 57: 234—264. 1767. S2CID 186214941. doi:10.1098/rstl.1767.0028. .
  21. ^ Frommert, Hartmut (1998). "Messier Questions & Answers". Retrieved 2005-03-01.
  22. ^ A New review: with literary curiosities and literary intelligence, page 326, Paul Henry Maty, Printed for the author, 1783.
  23. ^ Majaess, D. J.; Turner, D. G.; Lane, D. J.; Krajci, T. (2011). „Deep Infrared ZAMS Fits to Benchmark Open Clusters Hosting Delta Scuti Stars”. Journal of the American Association of Variable Star Observers (Jaavso). 39 (2): 219. Bibcode:2011JAVSO..39..219M. arXiv:1102.1705 Slobodan pristup. .
  24. ^ Adams, Joseph D.; Stauffer, John R.; Monet, David G.; Skrutskie, Michael F.; Beichman, Charles A. (2001). „The Mass and Structure of the Pleiades Star Cluster from 2MASS”. The Astronomical Journal. 121 (4): 2053—2064. Bibcode:2001AJ....121.2053A. S2CID 17994583. arXiv:astro-ph/0101139 Slobodan pristup. doi:10.1086/319965. .
  25. ^ Moraux, E.; Bouvier, J.; Stauffer, J. R.; Cuillandre, J.-C. (2003). „Brown dwarfs in the Pleiades cluster: Clues to the substellar mass function”. Astronomy & Astrophysics. 400 (3): 891—902. Bibcode:2003A&A...400..891M. S2CID 17613925. arXiv:astro-ph/0212571 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20021903. .
  26. ^ Converse, Joseph M.; Stahler, Steven W. (2010). „The dynamical evolution of the Pleiades”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 405 (1): 666. Bibcode:2010MNRAS.405..666C. S2CID 54611261. arXiv:1002.2229 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16505.x. .
  27. ^ ScienceDaily (2007). "Planets Forming In Pleiades Star Cluster, Astronomers Report". Retrieved 2012-11-15.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Plejade na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плејаде_(звездано_јато)&oldid=26669927”