Pobuna rudara na severu Španije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pobuna rudara na severu Španije je deo protesta u Španiji povodom ekonomske i finansijske krize koja je pogodila tu zemlju od 2008. godine.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Ekonomska kriza i globalna recesija, koja je pogodila nekoliko mediteranskih država, dovela je do povećanja nezaposlenosti, masovnih otpuštanja radnika i naglog porasta siromaštva. Posle Islanda i Irske, kriza se prelila na Mediteran. Prva se na udaru našla Grčka, a potom Španija, Italija i Portugal. U Grčkoj su sredinom 2010. godine izbili masovni protesti i štrajkovi, da bi sredinom 2011. godine sličan scenario zahvatio i Španiju. Španija se trenutno nalazi u kritičnom stanju, a sredinom juna je to potvrdila i Evropska Komisija svrstavajući Španiju na sam vrh 12 zemalja koje su najteže pogođene aktuelnom finansijskom krizom u evrozoni. Pretpostavlja se kako će Španija uskoro morati spasavati svoj bankarski sektor, baš kao što se desilo i u Grčkoj. Od 15. maja 2011. godine su počeli protesti širom Španije, takođe poznati i pod nazivima protesti Indignadosa, Pokret 15-M ili Španska revolucija. Posle godinu dana protesta i serija demonstracija, štrajkova i povremenih uličnih nereda, nezadovoljni Španci su počeli da pribegavaju raznim načinima borbe protiv povećanja nezaposlenosti i siromaštva.

Protesti u Madridu i štrajk[uredi | uredi izvor]

Budžet za rudarsku industriju smanjen je sa 300 miliona evra na 110 miliona u 2012. godini. Rudari su navodili kako će to dovesti do potpunog kolapsa rudarskog sektora. Oko 8.000 radnika radi u nekih 40 rudnika koji su preostali u Španiji. Nezadovoljni merama vlade, protest su sazvala dva najveća sindikata, UGT i CCOO. Ta dva sindikata su stupila u generalni štrajk 29. maja 2012. i najavila protesete rudara u Madridu 31. maja ispred Parlamenta. Tokom protesta u Madridu, došlo je do velikih sukoba policije i rudara, na kojima je više od deset osoba povređeno, a privedeno najmanje dvoje. Radnici su u Madridu protestovali protiv novih mera štednje i ukidanja državnih subvencija rudarskom sektoru. Hiljade rudara iz cele zemlje stiglo je u Madrid kako bi protestovalo protiv novih mera štednje. Policija je okružila zgrade ministarstva industrije, energetike i turizma, a sukobi su izbili nakon što su demonstranti navodno počeli gađati policiju petardama. Policija je upotrebila palice i gumene metke protiv rudara u protestu. Najmanje 14 osoba je povređeno u sukobima od toga 2 novinara i 8 pripadnika policije.

Pobuna na severu Španije[uredi | uredi izvor]

Nakon sukoba u Madridu, nezadovoljni rudari su započeli blokade puteva i postavljanje barikada na mnogim važnim saobraćajnicama širom severne španske pokrajine Asturije. Policija je 4. juna pokušala da silom razbije barikade, ali je naišla na žestok otpor rudara. Policija nije uspela da razbije barikade koje su rudari postavili, pa je odlučila da pošalje specijalne policijske snage i žandarmeriju. Nakon velikih okršaja s policijom 4. juna, rudari su odlučili da se policiji suprotstave militantskim metodama, pravljenjem improvizivanog oružja. U prvoj nedelji juna, rudari su postavili čak 16 barikada na putevima zbog čega je saobraćaj kroz region znatno otežan. Zbog jedne barikade, sastavljene od zapaljenih guma, stvorila se ogromna kolona od nekoliko kilometara. Takođe su blokirali puteve koji vode prema važnoj morskoj luci Hihon (grad od 275.000 stanovnika u pokrajini Asturija), zatvorili su i glavni tunel nakon što su „nepoznate osobe“ sabotirale bezbednosne kamere, tek povremeno su propuštali vozila. 8. juna su blokirali nekoliko saobraćajnica i dve železničke pruge. Rudnike su zatvorili, a štrajkači su kampovali na glavnom gradskom trgu regionalnog centra, grada Ovijedo. Policija je 13. juna pokušala da ukloni barikade, ali su ti pokušaji doveli do nekoliko žestokih borbi u kojima su štrajkači uzvratili kamenjem, betonskim blokovima, ali i unikatnim raketnim bacačima kućne izrade. U tim sukobima je povređen i gradonačelnik mesta Cinerama kada se našao između policijskih snaga i nekoliko stotina rudara u neredima koji su trajali preko 2 sata. Tom prilikom rudari su uspeli da odbiju policijske snage i isteraju ih iz grada.[1] Sukobi su se nastavili i narednih dana, a veliki okršaji su se dogodili 16. i 17. juna, kada su se rudari sukobili s policijom, naoružani raketama i praćkama ručne izrade. Lica sakrivenih iza maski i marama, bacali su kamenice, betonske blokove, a zatim i Molotovljeve koktele i zrna iz kugličnih ležajeva na pripadnike civilne garde, koja im je uzvratila suzavcem i gumenim mecima.[2] Policija je 19. juna upala u naselje Cinerama na severu Španije, jedno od uporišta pobunjenih rudara koji već nedeljama štrajkuju i blokiraju saobraćajnice barikadama. Policija je odmah počela sa paljbom gumenim mecima prema rudarima kojih je tada tamo bilo oko 200, ali rudari su odmah uzvratili kamenjem, petardama i bazukama kućne izrade. Potpuni haos je nastao nakon što je policija pokušala da ukloni jednu barikadu koju su rudari postavili na saobraćajnicu uz samo naselje. Usledio je žestok otpor protiv policije koja je stigla u potpunoj borbenoj opremi, sa pancirkama i štitovima. Na kamenje policija uzvraća dimnim bombama i gumenim mecima. Ipak, na kraju se policija morala povući iz Cinerame, dok su za njima jurili rudari bacajući kamenje i uzvikujući „Nećemo prestati. Umoriće se oni pre nas!“.[3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „U Španiji rat između nezadovoljnih rudara i policije”. BK TV NEWS. 13. 6. 2012. Arhivirano iz originala na datum 16. 6. 2012. Pristupljeno 13. 6. 2012. 
  2. ^ „Španski rudari gađali policiju iz ručnih raketnih bacača”. Blic.rs. 15. 6. 2012. 
  3. ^ „Rudari odbili novi napad policije na severu Španije (Foto / Video)”. Vaseljenska TV. 20. 6. 2012. Arhivirano iz originala na datum 22. 06. 2012. Pristupljeno 20. 6. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]