Podružnice srpskog lekarskog društva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Prema usvojenom statutu Srpskog lekarskog društva jedna od jedinica društva je i podružnica gde su sve podružnice na teritoriji NR Srbije povezane zajedničkim pravilima društva.

Podružnice, prema tome, nisu samostalna društva, već samo njegove organizacione jedinice. Uprava Društva započela je organizovanje podružnica u želji da odmah otpočne sa stručnim uzdizanjem i usavršavanjem lekara. To je činila svojim posetama unutrašnjosti organizovanjem naučnih predavanja. Ova predavanja držali su profesori medicinskog fakulteta. Redovni rad u podružnicama obuhvatao je zajedničke sastanke sa predavanjima i prikazima. Takođe, saradnja na stručnom polju sa kolegama iz drugih podružnica treba da približi lekare i da im olakša njihov težak, ali častan i važan zadatak. U interesu narodnog zdravlja je da se lekari koji obrađuju jedan teren međusobno upoznuju sa zapažanjima i problemima, a naročito sa poteškoćama na kojima nailaze u svom radu.

Podružnica treba da postane važan kontrolni organ društva, koji vodi računa o moralnom i stručnom nivou lekara i čuva njihov ugled u narodu. Podružnica u svom radu ima punu podršku uprave iz Beograda. Prema tome, podružnice su važna i korisna novina u društvenom i stručnom životu lekara.

Podružnica u Leskovcu[uredi | uredi izvor]

Okupljeni lekari Leskovačkog, Vlasotinačkog i Jablaničkog okruga formirali su Okružnu podružnicu Srpskog lekarskog društva i za prvog predsednika izabrali dr Radeta Svilara, za sekretara dr Vladimira Mihajlovića i za blagajnika dr Danila Stoiljkovića. Tako je 1. marta 1947. godine počela sa radom Okružna podružnica Srpskog lekarskog društva u Leskovcu.

Osnivanje Podružnice Srpskog lekarskog društva u Leskovcu nije predstavljalo puku slučajnost, već logičnu posledicu ranijeg delovanja zdravstva u našem gradu i okolini. Tada su postojali uslovi, mada daleko od idealnih, da se lekari organizuju u svoju Podružnicu, u kojoj će izkazati sebe, izmenjati iskustva sa kolegama iz obližnjih regiona, Srbije, tadašnje Jugoslavije i sveta. Lekari ovog kraja bili su na prvom mestu referenti po različitim temama. izlažući iskustva iz dijagnostičkih, terapeutskih i preventivnih postupaka, ne samo na sednicama naše Podružnice, već i naših specijalističkih sekcija širom zemlje i inostranstva. Bili su tesno povezani sa svojom maticom, Srpskim lekraskim društvom, i svojim predavanjima kao pozvani gosti uvodili ih u svet medicinskih otkrića, sa medicinskih fakulteta, prvenstveno iz Beograda i Niša. Primer za ovo naše tvrđenje je i časopis "APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM", koji Podružnica Srpskog lekarskog društva izdaje od 1984. godine.

Celokupnim svojim dosadašnjim delovanjem, Podružnica Srpskog lekarskog društva u Leskovcu, sa svojim lekarima opšte prakse, stomatolozima i specijalistima raznih struka, se pokazali ne samo kao profesionalci, već i kao patriote, koji su vodili uvek računa da je medicina kosmopolitski poziv, koji primarno služi čoveku bez obzira na njegovo socijalno poreklo, rasu, religioznu pripadnost i političko ubeđenje. Od svog osnivanja do današnjeg dana Podružnica je u Leskovcu imala kontinuiranu stručnu aktivnost i organizovanje velikog broja stručnih i naučnih skupova. Predsednici podružnice Srpskog lekarskog društva u Leskovcu od osnivanja do danas su bili:


  • dr Rade Svilar 1. mart 1947. - januar 1949.
  • dr Alojz Budimir januar 1949. -januar 1950.
  • dr Vladimir Mihajlović januar 1950. -januar 1952.
  • dr Oskar Kiš 1952—1954.
  • dr Velibor Teokarević 1954—1956.
  • dr Petar Stojčić 1956—1958.
  • dr VeliborTeokarević 1958—1960.
  • dr Miodrag Hadži-Jovančić januar 1960. - juni 1960.
  • dr Živoin Popović juni 1960—1961.
  • dr Danilo Stoiljković 1962—1963.
  • dr Dragomir Andrejević 1964. - decembar 1964.
  • dr Miodrag Tasić decembar 1964. - april 1966.
  • dr Miodrag Tasić aprii 1966. - april 1968.
  • dr Miodrag Pavlović april 1968. - april 1970.
  • dr Tomislav Stamenković april 1970. -januar 1971.
  • dr Živka Sretić januar 1971. - mart 1972.
  • dr Živka Sretić mart 1972. - februar 1974.
  • prim. dr VeliborTeokarević februar 1974. - novembar 1976.
  • prim. dr Dragomir Marković novembar 1976. - decembar 1978.
  • prim. dr Dragomir Marković decembar 1978. - decembar 1981.
  • dr Vukadin Ristić decembar 1981. - april 1983
  • prim. dr Vukadin Ristić april 1983. - apri11985.
  • prim. dr Vukadin Ristić april 1985. - decembar 1987.
  • prim. dr Milan Levi decembar 1987. -januar 1992.
  • prim. dr Tomislav Stojičić januar 1992—1996.
  • prim. dr Vlastimir Perić 1996—2.mart 2000.
  • prim. dr Ninoslav Zlatanović 2. mart 2000—23. novembar 2000.
  • prim. dr Vukadin Ristić V.D. 23. novembar 2000—19. mart 2001.
  • mr. sci. med. Zoran Anđelković 19. mart 2001—26. mart 2003.
  • prim. dr sci. med. Saša Grgov 26. mart 2003-

Dosadašnji rad podružnice[uredi | uredi izvor]

Rad Podružnice SLD u Leskovcu u proteklom periodu bio je plodonosan. Prevashodno se sastojao u održavanju stručnih sastanka podružnice, sekcija raznih medicinskih grana, naučnih skupova po određenim temama, stručnim konferencijama sa učešćem naših eminentnim profesorima i kolega sa Medicinskih fakulteta, klinika i bolnica Beograda, Novog Sada, Niša Kragujevca i drugih. Pored redovnih, održavani su i stručni sastanci u Leskovcu, Vlasotincu, Lebanu, Sijarinskoj Banji i drugim okolnim mestima. Raspravljalo se i o staleškim, tekućim i sličnim pitanjima. Stručni sastanci su bili jezgro stručnog rada u pripremanju novih kadrova, kako za potrebe bolnice u Leskovcu, tako i za Domove zdravlja na ovom području. Sastancima su povremeno prisustvovali i bili predavači i gosti iz Beograda, Niša, Novog Sada i drugih mesta u Srbiji kao i iz organizacije SLD i organa zdravstvene službe.

Podružnica je negovala uspešnu i stvaralačku saradnju sa organima Leskovačke opštine, društveno-političkim i drugim organizacijama. Ta saradnja je naročito bila značajna prilikom rešavanja odgovarajućih problema u oblasti zdravstva, što je bilo od višestrukog značaja. Podružnica je u svojim akcijama organizovala sistematske preglede svih građana Vlasotinaca, Barja, Strojkovca, rudnika Leca, Sijarinske Banje, Vučja i drugim mestima. Vršeni su laboratorijski, ginekološki, internistiki i stomatološki pregledi građana. Podružnica je sarađivala sa Opštinskim odborom Crvenog Krsta, sa školama i drugim organizacijama. Učestvovala je u akcijama prikupljanja krvi od dobrovoljnih davalaca, dok su njeni članovi bili predavači na kursevima medicinske pomoći u radnim kolektivima i u mesnim zajednicama.

Može se reći da je Podružnica oduvek radila uspešno i na opšte zadovoljstvo njenih članova, kao i društveno-političkih organizacija Leskovca. U jednom periodu njeni članovi su bili učesnici organizovanja jednogodišnje škole za bolničare, raznih kurseva u cilju stručnog obrazovanja zdravstvenih radnika, a njeni članovi predavači stručnih predmeta. Podružnica je pružila ogroman doprinos u pogledu stručnog uzdizanja kadrova. Oni su na svojim leđima podneli veliki teret u oblasti zdravstene zaštite stanovništva, naročito u periodu kada je lekara bilo malo, a Leskovcu oduvek gravitiralo veliko područje. Lekari su dostojno obavljali svoje zadatke koje im je društvena zajednica poverila, bez obzira na loše ili dobre društvene prilike. Svi su radili po svom medicinskom znanju i umenju, držeći se usvojenih etičkih i moralnih principa. Posebno treba zahvaliti starijim kolegama koji su vrlo rado i nesebično prenosili na mlađe svoje znanje i iskustvo. [1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ V. Ristić, Razvoj zdravstvene službe u leskovačkom kraju 1878-2005, Leskovac, 2006, 131-135 strana