Pozitivna psihologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Pozitivna psihologija kao relativno mlada grana psihologije nastala je kao rezultat otpora na preteranu usmerenosti psihologije patološkim stanjima, kao što su mentalne bolesti, njihovo istraživanje i traženje načina izlečenja. Usmerenost tradicionalne psihologije na mentalne bolesti uslovila je da se naglasak stavljao na probleme, slabosti i teškoće pojedinca, pri čemu su psiholozi zanemarili optimizam, nadu i zadovoljstvo kao važne činioce za normalno funkcionisanje pojedinca.[1]

Negativno u našoj psihi bila je osnova za razvijanje pozitivnog − pozitivne psihologije, koja ne traži od osobe da poriče svoja iskustva, već suprotno, ona je poziva da ta iskustva prihvati. Štagod da neka osoba oseća, kako god da razmišlja i ma koliko god joj se činilo teško, to može biti početak njenog putovanja koje će ona završiti kao snažnija i ispunjenija osoba. Zato je zadatak pozitivne psihologije da svakom pojedincu obezbedi određen nivo teoretskog znanje i praktične alate koji će mu omogućiti i olakšati da krene ka putu sreće, nade i ispunjenosti brojnim aspektima lične i kolektivne dobrobiti.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Martin Seligman pionir u oblasti pozitivne psihologije

Pozitivna psihologija, kao posebna oblast u psihologiji počela je da se razvija 1998. godine kad je Martin Seligman postao predsednik Američkog psihološkog društva. Nakon toga, 2000. godine Seligman i njegovi saradnici pokreću posebnu oblast u časopisu Američka psihologija, o pozitivnoj psihologiji. U uvodnom tekstu oni naglašavaju kako smo naučili mnogo o depresiji, rasizmu, nasilju, iracionalnosti i odrastanju u teškim uslovima, ali da istovremeno znamo vrlo malo o snagama karaktera, vrlinama i uslovima koji dovode do sreće i građanskog angažmana.[3]

Od tada, pozitivna psihologija dobija sve veći značaj. Iz ove oblasti objavljene su mnoge knjige i priručnici,a održavane seu i brojne konferencija na kojima su istraživači iz ovog područja govorili o temama vezanim uz pozitivnu psihologiju.

Dodatni uticaj na razvoj ove grane psihologije ostvaren je 2006. godine kada je objavljen i prvi broj časopisa Pozitivna psihologija.

Osnovna načela[uredi | uredi izvor]

Temeljni principi pozitivne psihologije zasnivaju se na verovanju da ljudi žele mnogo više nego da prestanu da pate i u tom smislu oni žele:

  • da vode život koji ih ispunjava brojnim sadržajima, za kojeje vredno živeti.
  • da razvijaju ono najbolje u sebi,
  • da intenziviraju doživljaje ljubavi, rada i igre.

Takvim osobama pozitivna psihologija otvorila je novi put — kroz tri cilja sopstvenog delovanja.[4]

Seligman, misleći na pozitivnu psihologiju, u svojim stavovima navodi...da bi se pozitivna psihologija trebalo u jednakoj meri baviti ljudskim snagama kao i slabostima, da bi trebalo da bude usmerena na razvoj tih snaga u istoj meri u kojoj je usmerena na popravljanje štete...i da bi poszitivna psihologija trebalo da bude orijentisana na ono što ljudski život čini ispunjenijim kao i da se bavi genijima te načinima za vaspitavanje ljudi koji su izrazito talentovani u nekom području.[5]

Upravo zbog toga, pozitivna psihologija se u svojim istraživanjima i u svome delovanju neprestano usmerava na subjektivna iskustava:

  • osećaje blagostanja i zadovoljstva iz prošlosti,
  • osećaja zanesenosti i sreće u sadašnjosti, do
  • nade i optimizma za budućnost.

Pozitivna psihologija naglašava pozitivne individualne osobine pojedinca i daje mu smernice kako da ih maksimalno razvije i iskoristi, kako bi njegov život kao i život njegove zajednice bio pozitivniji i ispunjeniji.

Važno je naglasiti i da pozitivna psihologija nije sama sebi cilj i da ona ne isključuje druge oblasti psihologije. Takođe nesme se smatrati da su drugi delovi psihologije negativni, i da ih treba zanemariti. Pozitivna psihologija ni u jednom slučaju ne negira postojanje neprijatnih, negativnih aspekata života niti smatra da sve treba gledati kroz „ružičaste naočare”. Njen cilj je da istraži drugu stranu naše duše:

  • da istraži načine kako ljudi doživljavaju zadovoljstvo,
  • kako pokazuju razumevanje prema drugima,
  • kako izgrađuju zdrave porodice i okolinu,
  • da obuhvatili ceo spektar ljudskih iskustava.

Zato pozitivnu psihologiju treba shvatiti kao disciplinu koja samo pokušava da uspostaviti ravnotežu onih pozitivnih i negativnih aspekata ljudskog funkcionisanja koji se neretko međusobno prepliću.[6]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. Strengths of character and well-being // Journal of social and clinical psychology. — Vol. 23. — pp. 603—619.
  2. ^ Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life, Routledge; 2016 edition (November 12, 2015). str. 214.
  3. ^ Seligman, M.E.P., Csikszentmihalyi, M. (2000), Positive psychology: An introduction, American Psychologist, 55(1): 5—14.
  4. ^ Gable, S. L., Haidt, J. (2004), What (and why) is positive psychology? Review of General Psychology, 9: 103–110.
  5. ^ Peterson C., Seligman M. E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
  6. ^ Rijavec, M., Miljković, D. (2006). Pozitivna psihologija: psihologija čije je vrijeme (ponovno) došlo. Društvena istraživanja. 4-5, 621—641

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). str. 1-22. 
  • Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004. 
  • Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). Psicología Positiva Aplicada. Ed. Desclee de Brower.
  • Martin Seligman (2002). La auténtica felicidad. Ediciones B.
  • Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas. Alianza editorial.
  • Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003). Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology. Russell Sage Foundation Publications.
  • Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004). Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford University Press.
  • Carmelo Vázquez (2006). La psicología positiva en perspectiva. Papeles del Psicólogo, vol. 27 (1)
  • Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva. Ed. Alianza.
  • Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad. Ediciones Dauro.
  • Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).