Pozitivna psihologija

Pozitivna psihologija kao relativno mlada grana psihologije nastala je kao rezultat otpora na preteranu usmerenosti psihologije patološkim stanjima, kao što su mentalne bolesti, njihovo istraživanje i traženje načina izlečenja. Usmerenost tradicionalne psihologije na mentalne bolesti uslovila je da se naglasak stavljao na probleme, slabosti i teškoće pojedinca, pri čemu su psiholozi zanemarili optimizam, nadu i zadovoljstvo kao važne činioce za normalno funkcionisanje pojedinca.

Negativno u našoj psihi bila je osnova za razvijanje pozitivnog − pozitivne psihologije, koja ne traži od osobe da poriče svoja iskustva, već suprotno, ona je poziva da ta iskustva prihvati. Štagod da neka osoba oseća, kako god da razmišlja i ma koliko god joj se činilo teško, to može biti početak njenog putovanja koje će ona završiti kao snažnija i ispunjenija osoba. Zato je zadatak pozitivne psihologije da svakom pojedincu obezbedi određen nivo teoretskog znanje i praktične alate koji će mu omogućiti i olakšati da krene ka putu sreće, nade i ispunjenosti brojnim aspektima lične i kolektivne dobrobiti.

Istorija

Martin Seligman pionir u oblasti pozitivne psihologije

Pozitivna psihologija, kao posebna oblast u psihologiji počela je da se razvija 1998. godine kad je Martin Seligman postao predsednik Američkog psihološkog društva. Nakon toga, 2000. godine Seligman i njegovi saradnici pokreću posebnu oblast u časopisu Američka psihologija, o pozitivnoj psihologiji. U uvodnom tekstu oni naglašavaju kako smo naučili mnogo o depresiji, rasizmu, nasilju, iracionalnosti i odrastanju u teškim uslovima, ali da istovremeno znamo vrlo malo o snagama karaktera, vrlinama i uslovima koji dovode do sreće i građanskog angažmana.

Od tada, pozitivna psihologija dobija sve veći značaj. Iz ove oblasti objavljene su mnoge knjige i priručnici,a održavane seu i brojne konferencija na kojima su istraživači iz ovog područja govorili o temama vezanim uz pozitivnu psihologiju.

Dodatni uticaj na razvoj ove grane psihologije ostvaren je 2006. godine kada je objavljen i prvi broj časopisa Pozitivna psihologija.

Osnovna načela

Temeljni principi pozitivne psihologije zasnivaju se na verovanju da ljudi žele mnogo više nego da prestanu da pate i u tom smislu oni žele:

• da vode život koji ih ispunjava brojnim sadržajima, za kojeje vredno živeti.
• da razvijaju ono najbolje u sebi,
• da intenziviraju doživljaje ljubavi, rada i igre.

Takvim osobama pozitivna psihologija otvorila je novi put — kroz tri cilja sopstvenog delovanja.

Seligman, misleći na pozitivnu psihologiju, u svojim stavovima navodi...da bi se pozitivna psihologija trebalo u jednakoj meri baviti ljudskim snagama kao i slabostima, da bi trebalo da bude usmerena na razvoj tih snaga u istoj meri u kojoj je usmerena na popravljanje štete...i da bi poszitivna psihologija trebalo da bude orijentisana na ono što ljudski život čini ispunjenijim kao i da se bavi genijima te načinima za vaspitavanje ljudi koji su izrazito talentovani u nekom području.

Upravo zbog toga, pozitivna psihologija se u svojim istraživanjima i u svome delovanju neprestano usmerava na subjektivna iskustava:

• osećaje blagostanja i zadovoljstva iz prošlosti,
• osećaja zanesenosti i sreće u sadašnjosti, do
• nade i optimizma za budućnost.

Pozitivna psihologija naglašava pozitivne individualne osobine pojedinca i daje mu smernice kako da ih maksimalno razvije i iskoristi, kako bi njegov život kao i život njegove zajednice bio pozitivniji i ispunjeniji.

Važno je naglasiti i da pozitivna psihologija nije sama sebi cilj i da ona ne isključuje druge oblasti psihologije. Takođe nesme se smatrati da su drugi delovi psihologije negativni, i da ih treba zanemariti. Pozitivna psihologija ni u jednom slučaju ne negira postojanje neprijatnih, negativnih aspekata života niti smatra da sve treba gledati kroz „ružičaste naočare”. Njen cilj je da istraži drugu stranu naše duše:

• da istraži načine kako ljudi doživljavaju zadovoljstvo,
• kako pokazuju razumevanje prema drugima,
• kako izgrađuju zdrave porodice i okolinu,
• da obuhvatili ceo spektar ljudskih iskustava.

Zato pozitivnu psihologiju treba shvatiti kao disciplinu koja samo pokušava da uspostaviti ravnotežu onih pozitivnih i negativnih aspekata ljudskog funkcionisanja koji se neretko međusobno prepliću.

Literatura

• Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). str. 1-22. 
• Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004. 
• Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). Psicología Positiva Aplicada. Ed. Desclee de Brower.
• Martin Seligman (2002). La auténtica felicidad. Ediciones B.
• Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas. Alianza editorial.
• Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003). Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology. Russell Sage Foundation Publications.
• Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004). Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford University Press.
• Carmelo Vázquez (2006). La psicología positiva en perspectiva. Papeles del Psicólogo, vol. 27 (1)
• Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva. Ed. Alianza.
• Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad. Ediciones Dauro.
• Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas

Spoljašnje veze

• Pozitivna psihologija

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).