Pozitivna psihologija
| Deo serije o |
| Psihologiji |
|---|
 |
Pozitivna psihologija kao relativno mlada grana psihologije nastala je kao rezultat otpora na preteranu usmerenosti psihologije patološkim stanjima, kao što su mentalne bolesti, njihovo istraživanje i traženje načina izlečenja. Usmerenost tradicionalne psihologije na mentalne bolesti uslovila je da se naglasak stavljao na probleme, slabosti i teškoće pojedinca, pri čemu su psiholozi zanemarili optimizam, nadu i zadovoljstvo kao važne činioce za normalno funkcionisanje pojedinca.[1]
Negativno u našoj psihi bila je osnova za razvijanje pozitivnog − pozitivne psihologije, koja ne traži od osobe da poriče svoja iskustva, već suprotno, ona je poziva da ta iskustva prihvati. Štagod da neka osoba oseća, kako god da razmišlja i ma koliko god joj se činilo teško, to može biti početak njenog putovanja koje će ona završiti kao snažnija i ispunjenija osoba. Zato je zadatak pozitivne psihologije da svakom pojedincu obezbedi određen nivo teoretskog znanje i praktične alate koji će mu omogućiti i olakšati da krene ka putu sreće, nade i ispunjenosti brojnim aspektima lične i kolektivne dobrobiti.[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]cropped.jpg)
Pozitivna psihologija, kao posebna oblast u psihologiji počela je da se razvija 1998. godine kad je Martin Seligman postao predsednik Američkog psihološkog društva. Nakon toga, 2000. godine Seligman i njegovi saradnici pokreću posebnu oblast u časopisu Američka psihologija, o pozitivnoj psihologiji. U uvodnom tekstu oni naglašavaju kako smo naučili mnogo o depresiji, rasizmu, nasilju, iracionalnosti i odrastanju u teškim uslovima, ali da istovremeno znamo vrlo malo o snagama karaktera, vrlinama i uslovima koji dovode do sreće i građanskog angažmana.[3]
Od tada, pozitivna psihologija dobija sve veći značaj. Iz ove oblasti objavljene su mnoge knjige i priručnici,a održavane seu i brojne konferencija na kojima su istraživači iz ovog područja govorili o temama vezanim uz pozitivnu psihologiju.
Dodatni uticaj na razvoj ove grane psihologije ostvaren je 2006. godine kada je objavljen i prvi broj časopisa Pozitivna psihologija.
Osnovna načela
[uredi | uredi izvor]Temeljni principi pozitivne psihologije zasnivaju se na verovanju da ljudi žele mnogo više nego da prestanu da pate i u tom smislu oni žele:
- da vode život koji ih ispunjava brojnim sadržajima, za kojeje vredno živeti.
- da razvijaju ono najbolje u sebi,
- da intenziviraju doživljaje ljubavi, rada i igre.
Takvim osobama pozitivna psihologija otvorila je novi put — kroz tri cilja sopstvenog delovanja.[4]
Seligman, misleći na pozitivnu psihologiju, u svojim stavovima navodi...da bi se pozitivna psihologija trebalo u jednakoj meri baviti ljudskim snagama kao i slabostima, da bi trebalo da bude usmerena na razvoj tih snaga u istoj meri u kojoj je usmerena na popravljanje štete...i da bi poszitivna psihologija trebalo da bude orijentisana na ono što ljudski život čini ispunjenijim kao i da se bavi genijima te načinima za vaspitavanje ljudi koji su izrazito talentovani u nekom području.[5]
Upravo zbog toga, pozitivna psihologija se u svojim istraživanjima i u svome delovanju neprestano usmerava na subjektivna iskustava:
- osećaje blagostanja i zadovoljstva iz prošlosti,
- osećaja zanesenosti i sreće u sadašnjosti, do
- nade i optimizma za budućnost.
Pozitivna psihologija naglašava pozitivne individualne osobine pojedinca i daje mu smernice kako da ih maksimalno razvije i iskoristi, kako bi njegov život kao i život njegove zajednice bio pozitivniji i ispunjeniji.
Važno je naglasiti i da pozitivna psihologija nije sama sebi cilj i da ona ne isključuje druge oblasti psihologije. Takođe nesme se smatrati da su drugi delovi psihologije negativni, i da ih treba zanemariti. Pozitivna psihologija ni u jednom slučaju ne negira postojanje neprijatnih, negativnih aspekata života niti smatra da sve treba gledati kroz „ružičaste naočare”. Njen cilj je da istraži drugu stranu naše duše:
- da istraži načine kako ljudi doživljavaju zadovoljstvo,
- kako pokazuju razumevanje prema drugima,
- kako izgrađuju zdrave porodice i okolinu,
- da obuhvatili ceo spektar ljudskih iskustava.
Zato pozitivnu psihologiju treba shvatiti kao disciplinu koja samo pokušava da uspostaviti ravnotežu onih pozitivnih i negativnih aspekata ljudskog funkcionisanja koji se neretko međusobno prepliću.[6]
Oblasti istraživanja
[uredi | uredi izvor]Prema Seligmanu i Pitersonu, pozitivna psihologija se bavi trima pitanjima:[7]
- Pozitivnim emocijama, koje se odnose na zadovoljstvo prošlošću, sreću u sadašnjosti i nadu u budućnost
- Pozitivnim osobinama, kao individualnim osobinama koje se fokusiraju na snagu i vrline
- Pozitivnim institucijama, koje se nadovezuju na snagu kako bi poboljšale zajednicu ljudi .
Prema Pitersonu, pozitivni psiholozi su zainteresovani za četiri teme:[7]
(1) pozitivna iskustva,
(2) trajne psihološke osobine,
(3) pozitivne odnose
(4) pozitivne institucije.
Prema Pitersonu, teme koje zanimaju istraživače u ovoj oblasti su: stanja zadovoljstva ili toka, vrednosti, snage, vrline, talenti, kao i načini na koje ih društveni sistemi i institucije mogu promovisati .
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. . „Strengths of character and well-being”. 23. // Journal of social and clinical psychology. —. — pp. 603—619.
- ^ Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life, Routledge; 2016 edition (November 12, 2015). str. 214.
- ^ Seligman, M.E.P., Csikszentmihalyi, M. (2000). „Positive psychology: An introduction”. American Psychologist. 55 (1): 5—14. PMID 11392865. doi:10.1037/0003-066X.55.1.5.. , .
- ^ Gable, S. L., Haidt, J. (2004). „What (and why) is positive psychology?”. Review of General Psychology. 9 (2): 103—110. doi:10.1037/1089-2680.9.2.103.: 103–110.
- ^ Peterson C., Seligman M. E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
- ^ Rijavec, M., Miljković, D. Pozitivna psihologija: psihologija čije je vrijeme (ponovno) došlo. Društvena istraživanja, 2006. 4-5, 621—641
- ^ a b „Positive Psychology: Martin E. P. Seligman's Visionary Science”. Coursera (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2025-06-09.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). str. 1-22.
- Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
- Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) Psicología Positiva Aplicada, 2008. Ed. Desclee de Brower.
- Martin Seligman (2002), La auténtica felicidad. Ediciones B.
- Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas, 1998. Alianza editorial.
- Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003), Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology, Russell Sage Foundation Publications.
- Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004), Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification, Oxford University Press.
- Carmelo Vázquez (2006). „La psicología positiva en perspectiva”. Papeles del Psicólogo. 27 (1).
- Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva, 2009. Ed. Alianza.
- Dafne Cataluña, Javier Fiz Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad, 2014. Ediciones Dauro.
- Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
