Pozorište na reci Vin

Pozorište na reci Vin, snimak iz 2007. godine.

Pozorište na reci Vin (nem. Theater an der Wien) je istorijsko pozorište u Beču koje se nalazi na levoj strani Vincajla u okrugu Marijahilf. Završeno 1801. godine, pozorište je bilo domaćin premijera mnogih slavnih pozorišnih dela, opera i koncerata simfonijske muzike. Od 2006. godine funkcioniše prvenstveno kao operska kuća sa sopstvenim orkestrom.

Iako reč „Wien" je nemački za "Beč", "Wien„ u nazivu pozorišta je zapravo ime reke Beč, koja je nekada tekla pored pozorišta; “an der Wien" znači "na obalama Beča". Danas je reka prekrivena na lokaciji pozorišta, a iznad pokrivenog korita sada se nalazi Našmarkt, popularna pijaca na otvorenom i buvlja pijaca.

Istorija

Početak

Theater an der Wien, 1815

Pozorište je bila zamisao bečkog pozorišnog preduzetnika Emanuela Šikanedera, koji je najpoznatiji kao Mocartov libretista i saradnik na operi Čarobna frula (1791). Šikanederova trupa je već nekoliko godina uspešno nastupala u Beču u manjem Pozorištu na Videnu (nem. Theater auf der Wieden) gde je premijerno bila izvedena Mocartova opera Čarobna frula. Kako su nastupi trupe često naglašavali spektakl i scenografiju, Šikaneder se osećao spremnim da se preseli u veći i bolje opremljen prostor.

Šikaneder je već 1786. godine dobio carsku dozvolu za izgradnju novog pozorišta, ali je tek 1798. počela izgradnja. Zgradu je projektovao arhitekta Franc Jeger u Ampir stilu. Izgradnja je završena 1801. godine. Pozorište je opisano kao „najraskošnije opremljeno i jedno od najvećih pozorišta svog doba“.

Unutrašnjost Pozorišta na reci Vin.

Pozorište je otvoreno 13. juna 1801. prologom kojeg je napisao Šikaneder, nakon čega je usledila izvedba opere Aleksandar Franca Tajbera. Novo pozorište se pokazalo kao senzacija. Adolf Baurle, lokalni kritičar, napisao je „da su Šikaneder i [njegov partner] Ziterbart imali ideju... da naplate ulaz samo za gledanje svog Theater an der Wien, Šikaneder bi sigurno mogao da uzme ogromne sume novca a da ne izvede ni jednu jedinu pozorišnu predstavu." Javne muzičke novine (nem. Allgemeine musikalische Zeitung) su nazvale Pozorište na reci Vin „najudobnijim i najzadovoljavajućim u celoj Nemačkoj“ (što je u to vreme značilo „sve zemlje nemačkog govornog područja“).

Godine 1807. pozorište je kupila grupa dvorskih plemića. Među plemićima je najveću želju pokazao grof Ferdinand Palfi fon Erdod, koji je celo pozorište otkupio za sebe 1813. godine. U periodu svog vlasništva, koji je trajalo do 1826. godine, fon Erdod je dao da se izvode opere i balet. Pored toga, da bi se dopao široj bečkoj publici, fon Erdod je u Pozorištu na reci Vin puštao popularne pantomime i estradne izvedbe. Priređujući složene scenske spektakle, fon Erdod je trošio veliki novac, dok na kraju nije bio primoran da proda pozorište na aukciji u 1826. godine.

Danas je sačuvan samo deo prvobitne građevine: Papagenotor (Kapija Papagena) je spomenik Šikanederu, koji je prikazan kako igra ulogu Papagena u Čarobnoj fruli, ulozi koju je napisao za sebe. Prate ga Tri dečaka, likovi iz iste opere. Od 1889. do 1905. godine, Aleksandrina fon Šenerer je bila generalni direktor nakon što je 1884. okončan zakup između nje i libretiste Kamila Valcela. Krajem 19. i početkom 20. veka, pozorište je doživelo zlatno doba tokom procvata bečke operete.

Pozorište na reci Vin u 20. veku

Pozorište na reci Vin je u 20. veku često izvodila brodvejske mjuzikle. Nadstrešnica u brodvejskom stilu uklonjena je 2005. godine.

Od 1945. do 1955. zgrada Pozorišta na reci Vin bila je jedan od privremenih domova Bečke državne opere, zato što je zgrada opere uništena u američkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Međutim, 1955. godine Pozorište na reci Vin je zatvoreno iz bezbednosnih razloga. Nekoliko godina je zgrada pozorišta stajala nekorišćena, a ranih 1960-ih godina pojavila se pretnja da će zgrada biti pretvorena u parking garažu. Ovo je bilo u istoj eri „urbane obnove“ u kojoj je u Americi skoro uništen Karnegi Hol.

Do 1962. godine Pozorište na reci Vin je dobilo novu ulogu kao mesto za savremeno muzičko pozorište. Mnogi mjuzikli na engleskom jeziku su tamo imali svoje nemačke premijere. 1992. godine, mjuzikl Elizabet (o supruzi Franca Jozefa od Austrije, Elizabete Bavarske, takođe poznatoj kao Sisi), premijerno je prikazan tamo i prikazivao se šest uzastopnih godina do 1998. Tako je Elizabet postala najuspešniji mjuzikl na nemačkom jeziku ikada. Elizabet se vratila u Pozorište na reci Vin od 2003. do 2005. godine. Mjuzikl Mačke u režiji i koreografiji Džilijan Lin uspešno je igrao sedam godina.

Uprkos svom fokusu na operete i mjuzikle, Pozorište na reci Vin je i dalje služilo kao mesto za povremene operske produkcije, posebno tokom sezona Bečkog festivala, a ponekad i u koprodukciji sa Bečkom državnom operom. Značajne produkcije uključivale su izvedbe pod dirigentskim palicama Karla Bema, Klaudija Abada, Julijusa Rudela, Pitera Šnajdera, Ulfa Širmera i Rikarda Mutija.

Povratak opere

Godine 2006. (na 250. godišnjicu Mocartovog rođenja) Pozorište na reci Vin je izvelo seriju velikih Mocartovih opera, čime je postalo stalno mesto za operu i koncerte klasične muzike pod upravom novog direktora Rolanda Gejera. Navodi se da je Gejer rekao da želi da „predstavi vrhunske režisere i zanimljive produkcije“, a njegove tri glavne oblasti fokusa bile su barokna opera, savremena opera i Mocart. 2022. godine, Štefan Herhajm je nasledio Rolanda Gejera na mestu direktora Pozorišta na reci Vin.

Vitražni prozor Erbena Karla Gejlinga, napravljen oko 1900. godine.

Nakon što se Pozorište na reci Vin fokusiralo na operu, mjuzikli u Beču se ulgavnom izvode u pozorištima Rajmund ili Ronaher.

Ulazno krilo okrenuto prema Našmarktu, redizajnirano 2006. godine.

Najpoznatije premijere

Papageno kapija u Milekergase

Pozorište na reci Vin doživelo je premijere mnogih dela proslavljenih kompozitora i dramskih pisaca. Bilo je to posebno omiljeno mesto za Ludviga van Betovena, koji je na Šikanederov poziv živeo u prostorijama unutar pozorišta tokom perioda kada je komponovao svoju operu Fidelio.

Premijere Betovenovih kompozicija

Spomen ploča Betovenu postavljena na spoljašnjem zidu pozorišta. Tekst glasi: „Ludvig van Betoven je živeo u Theater an der Wien 1803. i 1804. godine. Ovde su napisani delovi njegove opere, Treće simfonije i Krojcerove sonate. Fidelio i druga dela dobili su svoje prvo izvođenje u ovoj kući“.

• 1803 (5. april) - Druga simfonija, Treći klavirski koncert i oratorijum Hristos na Maslinskoj gori.
• 1805 (7. april) - Treća simfonija (Eroika).
• 1805 (20. novembar) - Prva verzija Fidelija.
• 1806 (23. decembar) - Koncert za violinu.
• 1808 (22. decembar) - Peta i Šesta simfonija, Horska fantazija, Koncert za klavir br. 4.

Premijere dela ostalih slavnih kompozitora

• 1804 (10. novembar) - Crnac, (nem. Die Neger), poslednja opera koju je komponovao Antonio Salijeri
• 1817 Pretkinja (nem. Die Ahnfrau) Franca Grilparcera.
• 1823 Rozamunda, Kiparska grofica (nem. Rosamunde, Fürstin von Zypern), drama Helmine fon Čezi.
• 1844 (9. april) - Rastrzan (nem. Der Zerrissene) Johana Nestroja.
• 1874 (5. april) - Slepi miš (nem. Die Fledermaus) Johana Štrausa Mlađeg.
• 1882 (6. decembar) - Student prosjak (nem. Der Bettelstudent) Karla Milekera.
• 1885 (24. oktobar) - Ciganski baron (nem. Der Zigeunerbaron) Johana Štrausa Mlađeg.
• 1891 (10. januar) - Trgovac pticama (nem. Der Vogelhändler) Karla Zelera.
• 1898 (5. januar) - Operski bal (nem. Der Opernball) Riharda Hojbergera.
• 1905 (30. decembar) - Vesela udovica (nem. Die lustige Witwe) Franca Lehara.
• 1908 (14. novembar) - Hrabri vojnik (nem. Der tapfere Soldat) Oskara Štrausa.
• 1909 (12. novembar) - Grof iz Luksenburga (nem. Der Graf von Luxemburg) Franca Lehara.
• 1924 (28. februar) - Grofica Marica (nem. Gräfin Mariza) Imrea Kalmana.

Dodatna literatura

• Braunberens, Volkmar: Mocart u Beču (1990).
• Kurt Honolka, Rajnhard G. Puli: Papageno: Emanuel Šikaneder, čovek pozorišta u Mocartovo vreme (1990). ISBN 0-931340-21-7.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Pozorište na reci Vin na Vikimedijinoj ostavi

• Zvaničan sajt Pozorišta na reci Vin (na engleskom jeziku)
• Pozorište na reci vin, „Kartalija“ Andreasa Prafkea – Pozorišta na razglednicama (na engleskom jeziku)