Poliomijelitis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Poliomijelitis
Polio lores134.jpg
Čovek sa atrofijom desne noge usled poliomijelitisa
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost zarazna bolest
ICD-10 A80, B91
ICD-9-CM 045, 138
DiseasesDB 10209
MedlinePlus 001402
eMedicine ped/1843 pmr/6
MeSH C02.182.600.700

Poliomijelitis ili dečja paraliza, često skraćeno polio (lat. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), od grč. πολιομυελίτις u značenju „upala sive moždine“) je akutna infektivna bolest koju izaziva poliovirus. Veoma je zarazna i prenosi se oralno-fekalnim putem.

U 90-95% slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Tu izaziva aseptični meningitis, i u 0,1-0,5% slučajeva uništava motorne neurone i dovodi do slabosti mišića i paralize. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doživi povraćaj funkcije, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.

Tri osnovna tipa poliomijelitisa su: spinalni (79%), bulbarni (2%) i spinalno-bulbarni (19%). Spinalni polio izaziva slabost ili paralizu jednog ili dva uda, pri čemu čulni osećaj ostaje očuvan. Bulbarni polio utiče na disanje, govor i gutanje. Spinalno-bulbarni polio je kombinacija ove dve varijante.

Poliomijelitis naročito napada decu u uzrastu 3 do 8 godina (otuda naziv „dečja paraliza“). Prognoza bolesti kod odraslih je dosta gora.

Poliomijelitis je hiljadama godina postojao kao endemska bolest i nije privlačio mnogo pažnje do 1880-ih kada su u Evropi, a zatim i Severnoj Americi, izbile epidemije.

Vakcinacija[uredi]

Oralna vakcinacija protiv dečje paralize

Za zaštitu od poliomijelitisa danas postoje efikasne vakcine. Prvu vakcinu je 1952. razvio Džonas Salk, a ovo otriće je javno objavljeno 1955. Albert Sabin je tvorac oralne polio vakcine koja je u upotrebi od 1962. Obe ove vakcine su u upotrebi danas.

O tome kako ova vakcina sada širi polio nego ono što potiskuje, objavio je nekoliko radova dr Vera Scheibner, nezavisni istraživač. Polio vakcina se primenjuje po prvi put svaka beba OBAVEZNO kada dođe do starosti dva meseca, a zatim još tri puta na svaka dva meseca. Ukupno deteta "Numb" virusa polio ubrizgati četiri puta. Šta su zapravo "Numb" virusi, videćemo kasnije. U Jugoslaviji je uveden tražena polio vakcina 1961. godine.

Svet je snimio nekoliko velikih izbijanja dječije paralize. Prvi veliki epidemija zabeležena 1894. godine, a potom u 1916. Najveći je u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu od 1945. do 1949. godine epidemija poliomijelitisa u Jugoslaviji 1956. godine, registrivano 854 pacijenata. Epidemija i dalje dešavaju povremeno. Polio virus (kojih ima najmanje tri vrste) izaziva groznicu, povraćanje, konvulcije, paralizu ... čudno. Navedeni simptomi nisu tipični za različite trovanja.

Kada je u pitanju poliomijelitisa postoje nezavisne studije koje su danas većina lekara nije poznato, pošto su medicinski knjige lako - izbačen. Ovo istraživanje, koje je sprovedeno Dr. Morton. S Biskind posle izbijanja velike epidemije dečije paralize u Sjedinjenim Američkim Državama 1945. godine sam predsednik SAD Frenklin D. Ruzvelt je postao žrtva ove bolesti. Svoja višegodišnja istraživanja u kojim je povezao masovno trovanje pesticidima, posebno DDT čija epidemija dečije paralize Biskind je objavljena 1953. godine u "Američkom Žurnalu za bolesti digestivnog trakta". Biskind je takođe istakao da je najvažnija karakteristika sve većeg broja slučajeva dječije paralize to što se on identično povećavao kod ljudi i domaćih životinja. Epidemija i 1945 je formirana u isto vreme.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).