Poliomijelitis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Poliomijelitis
Sinonimi Polio, infantilna paraliza
Polio lores134.jpg
Čovek sa manjom desnom nogom usled poliomijelitisa
Izgovor
Specifičnost Neurologija, infektivna bolest
Simptomi Mišićna slabost dovodi do nesposobnosti kretanja[1]
Komplikacije Postpolio sindrom[2]
Vreme pojave Nekoliko sati do dana[1][3]
Uzroci Poliovirus se širi fekalno-oralnom rutom[1]
Dijagnostički metod Nalaženje virusa u izmetu ili antitela u krvi[1]
Prevencija Polio vakcina[3]
Treatman Terapija[3]
Frekvencija 42 ljudi (2016)[3]

Poliomijelitis ili dečja paraliza, često skraćeno polio (lat. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), od grč. πολιομυελίτις u značenju „upala sive moždine“) je akutna infektivna bolest koju izaziva poliovirus. Veoma je zarazna i prenosi se oralno-fekalnim putem.

U 90-95% slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Tu izaziva aseptični meningitis, i u 0,1-0,5% slučajeva uništava motorne neurone i dovodi do slabosti mišića i paralize. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doživi povraćaj funkcije, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.[1]

Tri osnovna tipa poliomijelitisa su: spinalni (79%), bulbarni (2%) i spinalno-bulbarni (19%). Spinalni polio izaziva slabost ili paralizu jednog ili dva uda, pri čemu čulni osećaj ostaje očuvan. Bulbarni polio utiče na disanje, govor i gutanje. Spinalno-bulbarni polio je kombinacija ove dve varijante. Poliomijelitis naročito napada decu u uzrastu 3 do 8 godina (otuda naziv „dečja paraliza“). Prognoza bolesti kod odraslih je dosta gora.[2] Poliomijelitis je hiljadama godina postojao kao endemska bolest i nije privlačio mnogo pažnje do 1880-ih kada su u Evropi, a zatim i Severnoj Americi, izbile epidemije.

Bolest se može sprečiti pomoću polio vakcine; međutim, više doza je potrebno da bi vakcina bila efektivna.[3] Centar za kontrolu i prevenciju bolesti iz SAD preporučuje obnavljanje polio vakcinacije za putnike i one koji žive u zemljama gde se bolest javlja.[4] Nakon što je osoba zaražena nema specifičnog tretmana.[3] Godine 2016. su zabeležene 42 osobe zaražene poliom, dok je 1988 bilo preko 350.000 slučajeva.[3][5] Godine 2014 se bolest širila jedino među ljudima u Afghanistanu, Nigeriji, i Pakistanu.[3] Godine 2015. Nigerija je zaustavila širenje divljeg poliovirusa, ali je došlo do ponovne pojave 2016. godine.[6][7]

Vakcinacija[uredi]

Oralna vakcinacija protiv dečje paralize

Za zaštitu od poliomijelitisa danas postoje efikasne vakcine. Prvu vakcinu je 1952. razvio Džonas Salk, a ovo otriće je javno objavljeno 1955. Albert Sabin je tvorac oralne polio vakcine koja je u upotrebi od 1962. Obe ove vakcine su u upotrebi danas.

Primenom masovne vakcinacije, slučajevi poliomijelitisa su u razvijenom svetu dramatično redukovani. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su 1988. započeli kampanju iskorenjivanja ove bolesti. Godine 1988. u svetu je registrovano 350.000 slučajeva dečje paralize, što je svedeno na 1.310 slučajeva 2007. Američki kontinent je proglašen kontinentom bez ove bolesti 1994. Godine 2000, potvrđeno je da je polio iskorenjen u Kini, Australiji i 36 pacifičkih zemalja. U Evropi se to dogodilo 2002. Od 2006, slučajevi poliomijelitisa su zabeleženi u 4 zemlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu.

Godine 2011. pojavilo se 10 novih slučajeva poliomijelitisa u kineskoj provinciji Sinkjang.[8] Svi oni su uvezeni iz Pakistana. U toku je velika akcija vakcinacije sa ciljem suzbijanja ove zaraze.[9]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Hamborsky J, Kroger A, Wolfe C, ur. (2015), „Poliomyelitis”, Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases (The Pink Book) (13th izd.), Washington DC: Public Health Foundation, (chap. 18), Arhivirano iz originala na datum 30. 12. 2016 .
  2. 2,0 2,1 „Post-Polio Syndrome Fact Sheet”. NIH. 16. 4. 2014. Pristupljeno 4. 11. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 „Poliomyelitis Fact sheet N°114”. who.int. oktobar 2014. Arhivirano iz originala na datum 18. 4. 2017. Pristupljeno 3. 11. 2014. 
  4. „Guidance to US Clinicians Regarding New WHO Polio Vaccination Requirements for Travel by Residents of and Long-term Visitors to Countries with Active Polio Transmission”. CDC. 2. 6. 2014. Arhivirano iz originala na datum 4. 6. 2014. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  5. „Polio This Week”. Global Polio Eradication Initiative. Arhivirano iz originala na datum 25. 1. 2017. 
  6. „WHO Removes Nigeria from Polio-Endemic List”. www.who.int. Arhivirano iz originala na datum 27. 9. 2015. Pristupljeno 2015-09-28. 
  7. „Government of Nigeria reports 2 wild polio cases, first since July 2014”. WHO. 11. 8. 2016. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2016. Pristupljeno 15. 8. 2016. 
  8. Polio strain spreads to China from Pakistan, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  9. Polio outbreak: Where now for global eradication drive?, Pristupljeno 23. 4. 2013.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).