Polihidramnion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Polihidramnion
Twin to Twin transfusion syndrome.svg
Sindrom međublizanačke transfuzije, jedan je od uzroka polihidramniona
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostakušerstvo
Patient UKPolihidramnion

Polihidramnion ili hidramnion je patološko stanje tokom trudnoće, koje karakteriše viškom plodove vode koja okružuje fetus.[1]

Plodova voda[uredi | uredi izvor]

Kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni) krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda nastaje plodova voda ili amnionska tečnost. U njoj se nalaze i elementi sadržaja creva ploda (mekonijum) i otpale ćelije kože i sluzokože (verniks).[2]

Sadržaj i sastav plodova voda menja se tokom trudnože, jer se neprestano resorbuje preko unutrašnje opne, što održava količinu i koncentraciju plodove vode, koja odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u četvrtom mesecu iznosi 1,0—1,5 litar. Sa napredovanjem trudnoće smanjuje se količina plodove vode, tako da u sedmom mesecu njena količina je oko 0,5 litar, a pred sam porođaj 0,2 litara.[3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema nekoliko skorašnjih studija, polihidramnion se javlja u 0,2-1,6% svih trudnoća. Stope su mnogo veće kod trudnica koje boluju od dijabetesa ili gestacijskog dijabetesa.[4]

Tamo gde je polihidramnion blag, osnovna abnormalnost se nalazi u samo 17% slučajeva, dok je kod umerenih do teških abnormalnosti učestalost raste na 91%.

Takođe postoji povezanost polihidramniona sa, većom starosti majke i fetalnom makrosomijom.[5]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Povećana produkcija plodove vode nastaje ako fetus ili trudnica imaju određene zdravstvene probleme tokom gestacije koji mogu biti:

  • gastrointestinalnih poremećaji (čir na dvanaestopalačnom crevu, atrezija jednjaka atrezijom, gas trošila i dok jafragmalna kila;
  • poremećaji u mozgu i nervnom sistemu (anencefalija i miotonička distrofija)
  • ahondroplazija;
  • Bekvit-Videmanov sindrom.
  • slabo kontrolisan gestacijski oblik šećerne bolesti;[6]
  • zarazne bolesti;
  • bolest bubrega;
  • kardiovaskularne bolesti;
  • rezus konflikt u majke i deteta.
  • neke bolesti pluća deteta.

Polihidramion takođe može biti povezan sa povećanom produkcijom plodove vode u određenim stanjima kao što su:

  • više trudnoća (blizanci, trojke, itd), kod kojih se može javiti sindrom međublizanačke transfuzije
  • edem fetusa (dete);
  • veliki plod;
  • smanjenje ekskretornih funkciji fetusa;
  • poremećaj funkcije gutanja (na kraju trudnoće, plod svaki dan troši oko 4 litre plodove vode, koja se u potpunosti nadoknađuje svakih 3 sata);
Ultrasonografija
  • fetalne malformacije

Ponekad i ne postoji poseban razlog za pojavu polihidramniona.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kliničku sliku karakteriše uvećanje materice koja je veća nego što odgovara njenoj gestacijskoj starosti.

Akutni oblik

Kod akutnog polihidramniona nagli porast materice dešava se u toku nekoliko dana. Glavni simptomi su: bol u stomaku i krstima, osećaj jakog rastezanja prednjeg trbušnog zida, gađenje, povraćanje, otežano disanje, tahikardija

Hronični oblik.

U slučajevima hroničnog polihidramniona porast materice je postepen i javlja se u toku nekoliko nedelja. Glavni simptomi su: sjajna koža stomaka, sa slabije izraženim venskim crtežom, izraženi simptomi pritiska gravidne materice na okolne organe (otežano disanje, otoci, cijanoza i ubrzan rad srca.)

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

U najćešće komplikacije spadaju:

  • veća učestalost spontanih i prevremenih porođaja
  • preuranjena ruptura membrane,
  • abrupcija placente,
  • malprezentacija,
  • postpartumsko krvarenje i prolaps,
  • veća učestalost carskog reza.
  • infekcija urinarnog trakta majke zbog povećanog pritiska ploda na urinarni sistem,
  • češća dispneja zbog povećanog pritiska na dijafragmu.

Takođe postoji veći rizik od hipertenzije u trudnoći.

Dosadašnja istraživanja trudnoća sa polihidramnionom, ustanovila su da su urođene malformacije bile udružene sa polihidramnionom kkao nezavistnim faktor rizika za malu porođajnu težinu i veću fetalnu i neonatalnu smrtnost.[7][8]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Dok je samo 17% trudnoća sa blažim oblikom polihidramniona i bez značajan problema, ipak u ostalim slučajevima abnormalnosti izazivaju teže probleme u 91% slučajeva sa umerenim do teškim oblikom polihidramniona.[4]

Lođa prognoza je povezana sa težim fetalnim ili placentnim malformacijama. Težina prognoze je primarno zavisna od ozbiljnosti abnormalnosti. Što je polihidramnion teži, veća je verovatnoća da će pronaći njegov osnovni uzrok.[9]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Polyhydramnios MeSH Descriptor Data 2019 Pristupljeno: 29.6.2019.
  2. ^ Underwood, Mark A; Gilbert, William M; Sherman, Michael P (24 March 2005). Amniotic Fluid: Not Just Fetal Urine Anymore. Journal of Perinatology. 25 (5): 341–348.
  3. ^ Larsen, William J. . Human embryology (3. ed.). Philadelphia, Pa.: Churchill Livingstone. 2001. ISBN 978-0-443-06583-5. str. 490.
  4. ^ a b Hamza A, Herr D, Solomayer EF, et al; Polyhydramnios: Causes, Diagnosis and Therapy. Geburtshilfe Frauenheilkd. 2013 Dec73(12):1241-1246.
  5. ^ Mathew M, Saquib S, Rizvi SG; Polyhydramnios. Risk factors and outcome. Saudi Med J. 2008 Feb29(2):256-60.
  6. ^ Shani H, Sivan E, Cassif E, et al; Maternal hypercalcemia as a possible cause of unexplained fetal polyhydramnion: a case series. Am J Obstet Gynecol. 2008 Oct199(4):410.e1-5.
  7. ^ Erez O, Shoham-Vardi I, Sheiner E, et al; Hydramnios and small for gestational age are independent risk factors for neonatal mortality and maternal morbidity. Arch Gynecol Obstet. 2005 Apr271(4):296-301. Epub 2004 Jul 9.
  8. ^ Chen KC, Liou JD, Hung TH, et al; Perinatal outcomes of polyhydramnios without associated congenital fetal anomalies after the gestational age of 20 weeks. Chang Gung Med J. 2005 Apr28(4):222-8.
  9. ^ Pri-Paz S, Khalek N, Fuchs KM, et al; Maximal amniotic fluid index as a prognostic factor in pregnancies complicated by polyhydramnios. Ultrasound Obstet Gynecol. 2012 Jun39(6):648-53. doi: 10.1002/uog.10093.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Buhimschi CS, Norman JE. Pathogenesis of spontaneous preterm birth. In: Creasy RK, Resnik R, Iams JD, Lockwood CJ, Moore TR, Greene MF, eds. Creasy and Resnik's Maternal-Fetal Medicine: Principles and Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 39.
  • Carlo WA, Ambalavanan N. High-risk pregnancies. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. * Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 95.
  • Gilbert WM. Amniotic fluid disorders. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 35.
  • Sandlin AT, Chauhan SP, Magann EF; Clinical relevance of sonographically estimated amniotic fluid volume: polyhydramnios. J Ultrasound Med. 2013 May32(5):851-63. doi: 10.7863/ultra.32.5.851.
  • Shani H, Sivan E, Cassif E, et al; Maternal hypercalcemia as a possible cause of unexplained fetal polyhydramnion: a case series. Am J Obstet Gynecol. 2008 Oct199(4):410.e1-5.
  • Rossi AC, D'addario V; Twin-twin transfusion syndrome. Minerva Ginecol. 2009 Apr61(2):153-65.
  • Diabetes in pregnancy: management of diabetes and its complications from preconception to the postnatal period; NICE Clinical Guideline (February 2015)
  • Crowther CA, McKinlay CJ, Middleton P, et al; Repeat doses of prenatal corticosteroids for women at risk of preterm birth for improving neonatal health outcomes. Cochrane Database Syst Rev. 2015 Jul 57:CD003935. doi: 10.1002/14651858.CD003935.pub4.
  • Dickinson JE, Tjioe YY, Jude E, et al; Amnioreduction in the management of polyhydramnios complicating singleton pregnancies. Am J Obstet Gynecol. 2014 Oct211(4):434.e1-7. doi: 10.1016/j.ajog.2014.05.036. Epub 2014 May 29.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).