Poluostrvo

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Balkansko poluostrvo[1][2][3][4]
Satelitske fotografije poluostrva: vrh: Finoskandijsko poluostrvo,[5][6] fotografija pomoću spektrodijametra (MODIS[7][8]), Florida,[9][10][11] fotografija snimljena tokom STS-95[12]; dole: Arabijsko poluostrvo,[13][14][15][16][17][18] najveće poluostrvo na planeti, foto SeaWiFS[19][20]

Poluostrvo je deo kopna, poput ostrva odvojen od kontinentalne mase. Sa jedne strane je pripojeno kontinentu, a sa tri ili više strana je okruženo vodom (obično morem).[21][22][23][24] Poluostrvo je oblik reljefa koji se proteže od kopna i okružen je vodom na većini, ali ne na svim granicama.[25][26] Poluostrvo se takođe ponekad definiše kao deo zemlje oivičen vodom sa tri svoje strane.[25][27] Poluostrva postoje na svim kontinentima.[28][29] Veličina poluostrva može da varira od malog do veoma velikog.[28] Najveće poluostrvo na svetu je Arabijsko poluostrvo.[30][31] Poluostrva se formiraju zbog raznih uzroka.

Poluostrvo velikih razmera se naziva polukontinent, poput Evrope, a njoj su pripojena veća poluostrva, kao delovi koji sačinjavaju kontinent, kao što su: Apeninsko, Balkan, Pirinejsko poluostrvo, Skandinavsko, a manja: Bretanja, Jiland, Istra, Kanin, Kola, Krim, Peloponez i Halkidika.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč peninsula potiče od latinskog paeninsula, što se prevodi kao 'poluostrvo'. Sama reč Paeninsula je izvedena od paene sa značenjem „skoro”, i insula sa značenjem „ostrvo”, ili zajedno, „skoro ostrvo”.[25] Reč je ušla u engleski jezik u 16. veku.[25]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Poluostrvo se obično definiše kao deo zemlje okružen većim delom, ali ne sa svih strana,[26] ali se ponekad umesto toga definiše kao deo zemlje oivičen sa tri njegove strane.[27]

Poluostrvo može biti omeđeno sa više od jedne vodene površine, a vodeno telo ne mora da bude okean ili more.[32] Ponekad se kaže da komad zemlje na veoma tesnoj rečnoj krivini ili između dve reke formira poluostrvo, na primer u Nju Barbados Neku u Nju Džerziju, Sjedinjene Države.[26] Poluostrvo može biti povezano sa kopnom preko prevlake, na primer, putem Korintske prevlake se povezuje poluostrvo Peloponez.[33]

Formiranje i vrste[uredi | uredi izvor]

Poluostrva se mogu formirati usled pomeranja kontinenata, glacijalne erozije, glacijalnog topljenja vode, taloženja glacijala, morskih sedimenta, morskih transgresija, vulkana, divergentnih granica i/ili rečnih sedimentacija.[34] Više od jednog faktora može uticati na formiranje poluostrva. Na primer, u slučaju Floride, drift kontinenta, morski sedimenti i morske transgresije su bili faktori koji su doprineli njenom obliku.[35]

Glečeri[uredi | uredi izvor]

U slučaju formiranja od glečera, (npr. Antarktičko poluostrvo ili Kejp Kod), poluostrva mogu nastati usled glacijalne erozije, otopljene vode i/ili taloženja.[36] Ako je erozija formirala poluostrvo, bile su prisutne mekše i tvrđe stene, a pošto glečer erodira samo mekše stene, formiran je basen.[36] Ovo može da stvori poluostrva, i to se dogodilo se na primer na poluostrvu Kevinav.[36]

U slučaju formiranja od otopljene vode, glečeri koji se otapaju talože sediment i formiraju morene, koje deluju kao brane za otopljenu vodu.[36] Ovo može da stvori vodena tela koja okružuju kopno, formirajući poluostrva.[36]

Ako je taloženje formiralo poluostrvo, poluostrvo je bilo sastavljeno od sedimentnih stena, koje su nastale velikim naslagama glacijalnog drifta.[37][38] Brdo nanošenja postaje poluostrvo ako se brdo formiralo blizu vode, ali je i dalje bilo povezano sa kopnom, na primer tokom formiranja Kejp Koda pre oko 23.000 godina.[39][40]

Drugi[uredi | uredi izvor]

U slučaju formiranja od vulkana, kada vulkan eruptira magmu blizu vode, može da formira poluostrvo (npr. poluostrvo Aljaska).[37] Poluostrva nastala od vulkana su posebno česta kada vulkan eruptira u blizini plitke vode.[41] Morski sediment može da formira poluostrva stvaranjem krečnjaka.[42] Poluostrvo rascepa može se formirati kao rezultat divergentne granice u tektonici ploča (npr. Arabijsko poluostrvo),[43][44] dok konvergentna granica može takođe formirati poluostrva (npr. Gibraltar ili Indijski potkontinent).[45] Poluostrva se mogu formirati i usled sedimentacije u rekama. Kada se reka koja nosi sediment uliva u okean, sediment se taloži, formirajući poluostrvo delte.[46]

Morske transgresije (promene nivoa mora) mogu da formiraju poluostrva, ali mogu uticati i na postojeća poluostrva. Na primer, nivo vode može da se promeni, što dovodi do toga da poluostrvo postane ostrvo tokom visokog vodostaja.[47] Slično, vlažno vreme koje uzrokuje viši nivo vode čini da poluostrva izgledaju manja, dok suvo vreme čini da izgledaju veća.[48] Porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja će vremenom trajno smanjiti veličinu nekih poluostrva.[49]

Upotrebe[uredi | uredi izvor]

Poluostrva su poznata po tome što se korištena kao skloništa za ljude i neandertalce.[50] Oblik reljefa je povoljan jer daje pristup lovu i kopnenim i morskim životinjama.[50] Ona takođe mogu poslužiti kao markeri državnih granica.[51]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gray, Colin S.; Sloan, Geoffrey (2014). Geopolitics, Geography and Strategy. Routledge. ISBN 9781135265021. Pristupljeno 10. 11. 2014. 
  2. ^ „Balkans”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 2017-12-13. 
  3. ^ Schaefer, Richard T. (2008). Encyclopedia of Race, Ethnicity, and Society. Sage. str. 129. ISBN 978-1-4129-2694-2. 
  4. ^ Alexander Vezenkov (2017). „Entangled Geographies of the Balkans: The Boundaries of the Region and the Limits of the Discipline”. Ur.: Roumen Dontchev Daskalov, Tchavdar Marinov. Entangled Histories of the Balkans – Volume Four: Concepts, Approaches, and (Self-) Representations. Brill. str. 115—256. ISBN 978-90-04-33782-4. 
  5. ^ Cummings, Vicki; Jordan, Peter; Zvelebil, Marek, ur. (2014). The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers. Oxford; New York: Oxford University Press. str. 838. 
  6. ^ Lavsund, Sten; Nygren, Tuire; Solberg, Erling (2003). „Status of moose populations and challenges to moose management in Fennoscandia”. Alces. Arhivirano iz originala 2007-03-06. g. — preko HighBeam Research. 
  7. ^ „MODIS Components”. Pristupljeno 11. 8. 2015. 
  8. ^ „MODIS Characterization Support Team”. Pristupljeno 18. 7. 2015. 
  9. ^ „Florida | Map, Population, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  10. ^ „Florida | State Facts & History”. www.infoplease.com. Arhivirano iz originala 30. 6. 2020. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  11. ^ „Florida”. www.americaslibrary.gov. Arhivirano iz originala 27. 4. 2020. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  12. ^ „Shuttle Missions: STS-95”. Mission Archives. NASA. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  13. ^ Hopkins, Daniel J.; Staff, Merriam-Webster; 편집부 (2001). Merriam Webster's Geographical Dictionary. Merriam-Webster (Third izd.). Merriam-Webster. str. 61. ISBN 978-0877795469. 
  14. ^ Niz, Ellen Sturm (2006-04-10). PeninsulasNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). Capstone. str. 19. ISBN 9780736861427. 
  15. ^ McColl, R. W. (2014-05-14). Encyclopedia of World Geography (na jeziku: engleski). Infobase Publishing. ISBN 9780816072293. 
  16. ^ Condra, Jill (2013-04-09). Encyclopedia of National Dress: Traditional Clothing Around the World [2 Volumes] (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 9780313376375. 
  17. ^ Dodge, Christine Huda (2003-04-01). The Everything Understanding Islam Book: A Complete and Easy to Read Guide to Muslim Beliefs, Practices, Traditions, and Culture (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 9781605505459. 
  18. ^ „15 Largest Peninsulas in the World”. WorldAtlas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-10-21. 
  19. ^ NASA, Goddard Space Flight Center (14. 2. 2011). „Ocean Color Browse”. Pristupljeno 14. 2. 2011. 
  20. ^ Hooker, S.B.; McClain, C.R. (1. 4. 2000). „The calibration and validation of SeaWiFS data”. Progress in Oceanography. 45 (3–4): 427—465. Bibcode:2000PrOce..45..427H. doi:10.1016/S0079-6611(00)00012-4. 
  21. ^ Word Histories and Mysteries: From Abracadabra to Zeus. Houghton Mifflin Harcourt. 2004. str. 216. ISBN 978-0547350271. OCLC 55746553. 
  22. ^ „pen·in·su·la”. American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt. 2016. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  23. ^ „Definition of peninsula”. Cambridge Dictionaries Online. Cambridge University Press. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  24. ^ „Definition of peninsula”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 1. 5. 2016. 
  25. ^ a b v g HMH 2004, str. 216.
  26. ^ a b v Kersey, Paul (23. 7. 2021). „What is a Peninsula?”. Infoplease (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  27. ^ a b „list of peninsulas”. Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  28. ^ a b Society, National Geographic (2011-01-21). „peninsula”. National Geographic Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  29. ^ Nadeau 2006, str. 5.
  30. ^ Mis 2009, str. 20.
  31. ^ Niz 2006, str. 19. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFNiz2006 (help)
  32. ^ Heos 2010, str. 15.
  33. ^ Heos 2010, str. 9.
  34. ^ Mis 2009, str. 6.
  35. ^ Heos 2010, str. 8.
  36. ^ a b v g d Heos 2010, str. 31.
  37. ^ a b Nadeau 2006, str. 6.
  38. ^ Heos 2010, str. 32–33.
  39. ^ Nadeau 2006, str. 9.
  40. ^ Wyckoff 1999, str. 328.
  41. ^ Heos 2010, str. 44.
  42. ^ Heos 2010, str. 21–23.
  43. ^ Nadeau 2006, str. 10.
  44. ^ Heos 2010, str. 43–44.
  45. ^ Heos 2010, str. 40.
  46. ^ Nadeau 2006, str. 13.
  47. ^ Niz 2006, str. 7. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFNiz2006 (help)
  48. ^ Niz 2006, str. 13. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFNiz2006 (help)
  49. ^ Nadeau 2006, str. 21.
  50. ^ a b Heos 2010, str. 45.
  51. ^ Heos 2010, str. 48.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Poluostrvo na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полуострво&oldid=27549077”