SSD

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Moderni 2.5-inča SSD koji se koristi u laptopovima i stonim računarima
DDR SDRAM baziran na SSD-u. Maksimalno 128 GB i 3072 MB/s.
PCI prikačen na IO Accelerator SSD
PCIe, DRAM i NI-zasnovan SSD. Koristi eksterni napon da bi napravio DRAM ne-izbrisivim.
mSATA SSD

Poluprovodnički disk[1][2][3] (takođe poznat kao električni disk,[4] mada on ne sadrži pravi "disk" bilo koje vrste, niti motore da "pokreću" diskove) je uređaj za trajno skladištenje podataka pomoću integrisanih sklopova kola kao memorija u postojanim (persistent) (persistent se odnosi na karakteristiku stanja da živi duže od procesa koji ga je stvorio) skladišnim podacima. SSD tehnologija koristi elektronske interfejs kompatibilne sa tradicionalnim blokom ulaz/izla (U/I) tvrdog diska, tako dozvoljavajući jednostavnu zamenu u zajedničkim aplikacijama.[5] Takođe, novi U/I interfejs kao SATA Express su stvoreni da se održi korak sa napretkom u brzini u SSD tehnologije.

SSD nema pokretne mehaničke komponente. To ih razlikuje od tradicionalnih elektromehaničkih diskova kao što su tvrdi diskovi (HDD) ili flopi diskovi, koji sadrže disk koji se okreće i pokretnu čitajuću/upisnu glavu.[6] U poređenju sa elektromehaničkim diskovima, SSD-ovi su obično otporniji na fizički udar, tiše rade, imaju manje vreme pristupa i manje kašnjenje.[7] Međutim, dok cena SSD-a opada u 2012,[8] SSD-ovi su još oko 7 do 8 puta skuplji nego HDD-ovi.

Od 2010, većina SSD-ova koristi NI baziranu fleš memoriju, koja čuva podatke bez napajanja. Za aplikacije koje zahtevaju brz pristup, ali ne nužno trajnost podataka nakon prestanka napajnja, SSD-ovi mogu biti napravljeni na memoriji sa slučajnim pristupom (RAM). Takvi uređaji mogu koristiti različite izvore napajanja, kao što su baterije, da održe podatke nakon prestanka napajanja.[5]

Hibridni diskovi ili poluprovodnički hibridni diskovi (SSHD) kombinuju karakteristike SSD-a i HDD-a u jednom uređaju, koji sadrži veliki tvrdi disk i SSD keš radi poboljšanja performansi pri čestom pristupanju podacima.[9][10][11]

Razvoj i istorija[uredi | uredi izvor]

Rani SSD koristi RAM i sličnu tehnologiju[uredi | uredi izvor]

SSD vuče korene iz 1950—ih godina sa dve slične tehnologije: memorija sa magnetnim jezgrom i skladišna kondenzator kartica samo za čitanje (CCROS).[12][13] Ove pomoćne memorijske jedinice (kao što su ih savremenici zvali) su se pojavile u doba računara sa vakuumskim cevima. Ali sa uvođenjem jeftinih bubanj skladišnih jedinica njihova upotreba je prestala.[14]

Kasnije, 1970-ih i 1980—ih godina, SSD je realizovan u poluprovodničku memoriju za rani IBM-ov superračunar, Amdahl and Cray;[15] međutim, zbog nedopustivo visoke cene da se napravi SSD se prilično retko koristio. U kasnim 1970—im godinama, General Instruments je proizveo električno izmenljiv ROM (EAROM) koji je funkcionisao kao kasnija NI fleš memorija. Nažalost, ni desetogodišnji život se nije ostvario i mnoge kompanije su napustile ovu tehnologiju.[16] U 1976. godini Dataram je počeo sa prodajom proizvoda pod nazivom Bulk Core, koji obezbeđuje 2 MV poluprovodničkog skladišta kompatibilnog sa Digital Equipment Corporation (DEC) i Data General (DG) računarima.[17] 1978, Texas Memory Systems je predstavio 16 kilobajta RAM poluprovodnički disk koji koriste naftne kompanije za prikupljanje seizmičkih podataka.[18] Sledeće godine, StorageTek je razvio prvi RAM poluprovodnički disk.[19]

Sharp PC-5000, uveden 1983. godine, koristi 128 kilobajta poluprovodničke skladišne kasete koje sadrže mehurastu memoriju.[20] 1984. godine Tallgrass Technologies Corporation imala je rezervnu jedinicu trake od 40MV sa poluprovodnikom od 20MV ugrađenom jedinicom. Jedinica od 20 MV je mogla da se koristi umesto tvrdog diska. U septembru 1986. godine, Santa Clara Systems su uveli BatRam, 4 megabajta maseni skladišni sistem, sa mogućim proširenjem do 20 MV korišćenjem memorijskih modula od 4 MV. Paket uključuje punjivu bateriju da bi sačuvao memorijski sadržaj čipa kada niz nema napon.[21] 1987. godine viđen je ulaz EMC Corporation (EMC) na SSD tržište, sa diskovima koji su predstavljeni za tržište malih računara. Međutim, do 1993. godine EMC je izašao na SSD tržište.[22][23]

Softveri zasnovani na RAM diskovima su bili u upotrebi do 2009. godine zato što su za red veličine brži nego druge tehnologije, iako oni troše CPU resurse i koštaju mnogo više po gigabajtu. [24]

SSD koji sadrži Flesh memoriju[uredi | uredi izvor]

Godine 1994, STEC Inc je kupio Cirrus Logic fleš kontroler, što omogućava kompaniji da uđe u posao sa fleš memorijom za potrošačke elektronske uređaje.

Godine 1995, M-Sistems je predstavio SSD sa fleš memorijom.[25] Oni su imali prednost jer nije bila potrebna baterija da bi se očuvali podaci u memoriji (u prethodnim memorijskim sistemima je bila potrebna) , ali nisu bili tako brzi kao SSD sa DRAM memorijom.[26] Od tada SSD-ovi se uspešno koriste kao zamena za tvrdi disk od strane vojne i avio industrije, kao i za druge kritične aplikacije.[27]

Godine 1999, BiTMICRO je reklamirao i prezentovao SSD-ove sa fleš memorijom u više navrata, uključujući i 3,5-inčni SSD od 18 GB.[28] U 2007, Fusion-io je najavio PCIe (PCI Express)SSD - sa 100.000 ulazno / izlaznih operacija u sekundi (IOPS) na jednoj kartici, kapaciteta do 320 gigabajta.[29] Na CeBIT-u 2009 (najveći kompjuterski sajam na svetu), OCZ Technology je demonstrirao terabajt (TB) koristeći SSD sa PCI Express interfejsom ×8. To postiže maksimalnu brzinu pisanja od 654 megabajta po sekundi (MB/s) i maksimalna brzina čitanja od 712 MB/s.[30] U decembru 2009 , Micron Technology je najavio SSD od 6 gigabita u sekundi (Gbit/s) sa SATA Interfejsom.[31]

Fleš diskovi za preduzeća[uredi | uredi izvor]

Fleš diskovi za preduzeća (EFDs) su dizajnirani za aplikacije koje zahtevaju visoke U/I performanse (IOPS), pouzdanost, energetsku efikasnost, i, odnedavno, konzistentne perofrmanse. U većini slučajeva, EFD je SSD sa boljim specifikacijama, u poređenju sa SSD-ovima koji se obično koriste u notebook računarima. Termin je prvi put korišćen od strane EMC u januaru 2008. godine, da im pomogne da se identifikuju SSD proizvođači koje će obezbediti proizvode koji zahtevaju ove visoke standarde.[32] Ne postoje standardni organi koji kontrolišu definiciju EFD-ova, tako da bilo koji proizvođač SSD-ova može tvrditi da proizvodi EFD-ove iako možda ne ispunjava zadovoljavajuće zahteve. Isto tako, mogu da postoje drugi proizvođači SSD-ova koji ispunjavaju EFD uslove a da se ne zovu EFD.[33]

U četvrtom kvartalu 2012. godine, Intel je predstavio svoj SSD DC S3700 disk, koji je bio usredsređen na postizanje konzistentne performanse, oblasti kojoj se ranije nije mnogo pridavalo pažnje ali za koju je Intel tvrdio je veoma važna za preduzeća na tržištu. Posebno, Intel tvrdi da u stabilnom stanju S3700 neće varirati sa svojim OPS za više od 10–15%, i da će 99.9% svih 4kB slučajnih U/I biti servisirano za manje od 500µs.[34]

Arhitektura i funkcija[uredi | uredi izvor]

Ključna komponenta SSD-a je kontroler i memorija za skladištenje podataka. Primarna komponeneta memorije u SSD-u bila je DRAM nestabilna memorija jer su se one prve razvile, ali od 2009. godine je češća NI fleš nepromenljiva memorija.[5][35] Ostale komponenete imaju manje važnu ulogu u radu SSD-a i variraju među proizvođačima.

Kontroler[uredi | uredi izvor]

Svaki SSD sadrži kontroler koji obezbeđuje elektronici da premosti NI memorijske kompenente do glavnog računara. Kontroler je ugrađen procesor koji izvršava firmware-level kod (u elektronskim sistemima i računarstvu, firmware je kombinacija postojane memorije i programskog koda i podataka koji se nalaze u njoj) i jedan je od najvažnijih faktora za SSD performanse.[36] Neke od funkcija koje obavlja kontroler uključuju:[37]

  • Kod za korekciju grešaka (ECC)
  • Wear leveling (wear leveling je tehnika za produžavanje veka trajanja pojedinih vrsta izbrisivih računarskih skladišnih medija, kao što su fleš memorije koje se koriste u poluprovodničkim diskovima (SSDs) i USB fleš diskovima)
  • Loše mapiranje bloka
  • Upravljanje čišćenjem i uznemiravajućeg čitanja
  • Pisati i čitati keširanje
  • Prikupljanje smeća
  • Enkripcija

Performanse SSD-a mogu se odrediti brojem paralelenih NI fleš čipova korišćenim u uređaju. Jedan NI čip je relativno spor, zbog uskog (8/13 bit) asinhronog U/I interfejsa, i dodatno visokog kašnjenja osnovnih U/I operacija (tipčno za SLC NI, ~25 μs da donese stranicu od 4KV iz niza na U/I bafer za čitanje, ~250 μs da uradi stranicu od 4KV sa U/I bafera na niz za upisivanje, ~2 ms da obriše blok od 256 KV). Kada više NI uređaja rade paraleleno unutar SSD-a, propusni opseg, kao i visoko kašnjenje mogu biti skriveni, sve dok dovoljno preostalih operacija čeka i učitavanje se raspodeli na više uređaja.[38] Micron i Intel u početku su pravili brže SSD-ove tako što su implementirali trakaste podatke (slično kao RAID 0) i preplitanje u njihovoj arhitekturi. Ovo je omogućilo stvaranje ultra brzih SSD-ova sa 250 MB/s efektivne brzine čitanja/pisanja sa SATA 3 Gbit/s interfejsom u 2009. godini.[39] Dve godine kasnije, SandForce je nastvio da iskorišćava ovu paralelnu vezu fleš komponenti, pušta potrošački SATA 6 Gbit/s SSD kontroler koji podržava brzine čitanja/pisanja do 500 MB/s.[40] SandForce kontroleri kompresuju podatke pre slanja fleš memoriji. Ovaj proces može da dovede do manje upisne ali veće logične propusnosti, u zavisnosti od kompresibilnosti podataka.[41]

Memorija[uredi | uredi izvor]

Fleš bazirane memorije[uredi | uredi izvor]

Većina SSD proizvođača koristi nepromenljivu NI fleš memoriju u proivodnji svojih SSD-ova zbog niže cene u odnosu na DRAM i mogućnošću da se sačuvaju podaci bez stalnog napona, obezbećujući trajnost podataka prilikom iznenadnog nestanka struje. Fleš SSD memorija je sporija nego DRAM rešenja, a neki rani dizajni su bili čak sporiji od HDD-a posle dalje upotrebe. Ovaj problem je rešen pomoću kontrolera koji je došao 2009. godine i kasnije.[42]

Poređenje arhitektura[43]
SLC prema MLC NI prema NILI
10× trajnija 10× trajnija
3x brže sekvencijalno čitanje i
isto sekvencijalno pisanje
4x brže sekvencijalno pisanje
5x brže sekvencijalno pisanje
30% skuplji 30% jeftiniji
Sledeće tehnologije treba da kombinuju prednosti NI i NILI: OneNAND (Samsung), mDOC (Sandisk) i ORNAND (Spansion)..

Rešenja fleš bazirane memorije su obično spakovana u standardne diskove iz fabrika (1.8-, 2.5-, i 3.5-inch), ili manje jedinstvenog i kompaktnog rasporeda zbog kompaktne memorije.

Jeftiniji diskovi obično koriste multi-level cell (MLC) fleš memoriju, koja je sporija i manje pouzdana nego single-level cell (SLC) fleš memorija.[44][45] Ovo se može ublažiti ili čak preokrenuti pomoću dizajna unutrašnje strukture SSD-a, kao što su preplitanje, izmene algoritama za pisanje,[45] i veća nad-privilegija (više viška kapaciteta) sa kojima wear-leveling algoritmi mogu da rade.[46][47][48]

DRAM baziran[uredi | uredi izvor]

SSD zasnovan na nestalnoj memoriji kao što je DRAM odlikuje se ultra brzim pristupom podacima, obično manje od 10 mikrosekundi, a prvenstveno se koristi za ubrzavanje aplikacija koje bi inače bile zadržane kašnjenjem fleš SSD-a ili tradicionalnog HDD-a. DRAM baziran SSD obično uključuje ili unutrašnje baterije ili spoljni AC/DC adapter i sisteme za skladištenje rezervne kopije kako bi se osigurala postojanost dok se napajanje ne isporuči na disk iz spoljnjeg izvora. Ako nestane napajanje, baterija obezbeđuje napajanje dok se sve informacije ne kopiraju iz memorije sa slučajnim pristupom (RAM) u rezervno skladište. Kada se napajanje vrati, podaci se ponovo kopiraju na RAM iz rezervnog skladišta, a SSD nastavlja sa normalnim radom (slično kao funkcija hibernacije u modernim iperativnim sistemima).[26][49] SSD-vi ovog tipa su občno opremljeni DRAM modulima istog tipa koji se koriste u redovnim računarima i serverima, koji mogu biti izbačeni i zamenjeni većim modulima. Takvim kao što su i-RAM, HyperOs HyperDrive, DDRdrive X1, itd. Neki proizvođači DRAM SSD-a zaleme DRAM čip direktno na disk, i ne nameravaju da se čipovi menjaju kao u ZeusRAM, Aeon Drive, itd.[50]

Udaljeni, indirektni memorijski pristupni disk (RIndMA Disk) koristi sekundarni računar sa bržom mrežom ili (direktno) Infiniband vezu da deluje kao RAM zasnovan SSD, ali nove, brže, fleš zasnovane memorije, SSD-ovi već dostupni 2009. godine imali su ovu opciju ali ne tako isplativom.[51]

Cena DRAM-a nastavlja da pada, a cena fleš memorije pada još brže. "Fleš postaje jeftiniji od DRAM-a" je prekretnica koja se dogodila oko 2004. godine.[52][53]

Drugo[uredi | uredi izvor]

Neki SSD-ovi koriste MRAM.[54][55]

Neki SSD-ovi koriste i DRAM i fleš memoriju. Kada nestane napajanje, SSD kopira sve podatke iz svog DRAM-a na fleš. Kada napajanje ponovo dođe, SSD kopira sve podatke sa svog fleša na njegov DRAM.[56]

Neki diskovi koriste hibrid okretanje diskova i fleš memoriju.[57][58]

Keš ili bafer[uredi | uredi izvor]

Fleš baziran SSD obično koristi malu količinu DRAM-a kao keš, slično kešu u tvrdom disku. Direktorijum postavljenih blokova i wear leveling podaci su takođe u kešu dok disk radi. Podaci se ne skladište trajno u keš memoriji.[38] Jedan proizvođač SSD kontrolera, SandForce, ne koristi eksterni DRAM keš na njihovom dizajnu, ali i dalje postiže velike performanse. Eliminisanje spoljnog DRAM-a omgućava manji otisak za druge fleš komponente u cilju izgradnje još manjeg SSD-a.[59]

Baterija ili super kondenzator[uredi | uredi izvor]

Još jedna komponenta u višim izvedbama SSD-a je kondenzator ili neki oblik baterije. To je neophodno da se održi integritet podataka takav da podaci u kešu mogu biti očišćeni na disku kada je napajanje opalo; neki mogu čak držati napajanje dovoljno dugo da se održe podaci u kešu dok se napajnje ne nastavi. U sličaju MLC fleš memorije, problem koji se zove lower page corruption može da se pojavi kada MLC fleš memorija izgubi napajnje dok programira gornju stranu. Rezultat je taj da se podaci pisani ranije i pretpostavljena sigurnost, mogu biti oštećeni ako memorija nije podržana od strane super kondenzatora u slučaju iznenadnog nestanka napajanja. Ovaj problem ne postoji sa SLC fleš memorijom.[37] Većina potrošača klase SSD-a nemaju ugrađene baterije ili kondenzatore;[60] među izuzecima su Crucial M500 series,[61] Intel 320 serije[62] i skuplji Intel 710 serije.[63]

Host interfejs[uredi | uredi izvor]

Host interfejs nije posebna komponenta SSD-a, ali je to ključan deo diska. Interfejs je obično ugrađen u kontroler gore diskutovan. Interfejs je generalno jedan od interfejsa koji se nalaze u HDD-u. Oni uključuju:

  • Serial attached SCSI - SAS (obično se nalaze u serverima, >3.0 Gbit/s)
  • Serial ATA - SATA (>1.5 Gbit/s)
  • PCI Express - (>2.0 Gbit/s)
  • Fibre Channel (skoro isključivo se nalaze na serverima, >200 Mbit/s)
  • USB - (> 1.5 Mbit/s)
  • Parallel ATA (IDE, >26.4 Mbit/s) interfejs (skoro zamenjen sa SATA)[65][66]
  • (Paralelni) SCSI (obično se nalaze na serverima; uglavnom zamenjeni sa SAS; poslednji SCSI-zasnovan SSD predstavljen je 2004, >40 Mbit/s)[67]

Konfiguracije[uredi | uredi izvor]

Veličina i oblik bilo kog uređaja su u velikoj meri vođeni veličinom i oblikom kompenenti koje se koriste da bi se napravio taj uređaj. Tradicionalni HDDs i optički diskovi su dizajnirani oko rotirajućeg tanjira ili optičkog diska zajedno sa osovinom motora. Ako je SSD izrađen od različitih mođusobno povezanih integrisanih kola (IC) i interfejs konektora, onda njegov oblik može biti praktično bilo šta što se može zamisliti, jer on više nije ograničen na oblik rotirajućeg medijuma diska. Neka rešenja poluprovodničkih skladišta dolaze u većem kućištu koje može biti rack-mount form factor (rack mount je je standardizovan okvir ili kućište za montažu opreme više modula; form factor je specifikacija matične ploče) sa brojnim SSD-ovima unutra. Oni svi mogu da se povežu na zajedničku magistralu unutar kućišta i da se povežu spolja sa jednim konektorom.[5]

Za opštu upotrebu računara, oblik od 2,4 inča form factor (obično se nalaze u laptopovima) je najpopularniji. Za stone računare sa 3,5-inča tvrdi disk slotom, jednostavna pločica adapera može da se koristi da bi takav disk stao. Drugi tip form factora(form factor je specifikacija matične ploče - dimenzije, tip napajanja, položaj montažnih otvora, broj portova na zadnjem panelu, itd) su češće poslovne aplikacije. SSD takođe može biti u potpunosti integrisan u drugom kolu uređaja, kao u Apple MacBook Air (počevši sa padom modela 2010. godine).

Standardni HDD form factors[uredi | uredi izvor]

Prednost korišćenja tekućeg HDD form factora bila bi mogućnost iskorišćenja opsežne infrastrukture koje su već na mestu za montiranje i povezivanje uređaja na host sistemu.[5][64] Ovi tradicionalni form factors su poznati po veličini rotirajućeg medijuma, npr. 5.25-inča, 3.5-inča, 2.5-inča, 1.8-inča, a ne po dimenzijama kućišta.[65]

Standardne kartice form factors[uredi | uredi izvor]

Za aplikacije gde je prostor najvažniji, kao za ultrabukove i tablete, nekoliko kompaktnih form factors je standardizovano za SSD-ova baziranih na flešu.

Postoji mSATA form factor, koji koristi PCI Express Mini Card fizički raspored. On ostaje električno kompatibilan sa PCI Express Mini Card interfejs specifikacijama, dok zahteva dodatnu vezu sa SATA host kontrolerom preko istog konektora.

M.2, ranije poznat kao Next Generation Form Factor (NGFF), je prirodan prelaz iz mSATA i fizočkog rasporeda koji je on koristio, na više upotrebljiv i više napredan form factor. Dok je mSATA iskoristio prednosti postojećeg form-factora i konektora, M.2 je dizajniran da maksimalno iskoristi prostor kartice, dok minimizuje trag.[66]

Kutija form factors[uredi | uredi izvor]

Mnoga DRAM bazirana rešenja koriste kutiju koja je često dizajnirana da stane u rack-mount sistem. Broj DRAM komponenti potrebnih da se dobije dovoljno kapaciteta za skladištenje podataka zajedno sa zalihama rezervnog napajanja zahteva mnogo veći prostor u odnosu na tradicionalne HDD form factors.

Otkrivene-ploče form factora[uredi | uredi izvor]

Form factor-i koji su uobičajeni na memorijskim modulima sada ih koriste SSD-ovi da bi dobili prednost u savitljivosti pri polaganju komponenti. Neki od njih uključuju PCIe, mini PCIe, mini-DIMM, MO-297, i još mnoge druge.[67] SATADIMM od Viking Technology koristi prazan DDR3 DIMM slot na matičnoj ploči da obezbedi napajanje za SSD sa posebnim SATA konektorom da obezbedi povezivanje podataka sa računarom. Rezultat je lak za instaliranje SSD sa kapacitetom jednak diskovima koji obično zauzimaju puno 2.5-inča disk ležište.[68] Najmanje jedan proizvođač, Innodisk, je proizveo uređaj koje se direktno vezuje sa SATA konektorom (SATADOM) na matičnoj ploči bez ikakave potrebe za kablom za napajnje.[69] Neki SSD-ovi su zasnovani na PCIe form factor i povezuju i interfejs podatke i napajanje preko PCIe konektora za host. Ovi diskovi mogu koristiti ili PCIe fleš kontrolere[70] ili PCIe-to-SATA mostove uređaja koje se zatim povezuju na SATA fleš kontrolere.[71]

Lopta rešetki niza form factors[uredi | uredi izvor]

U ranim 2000. godinama, nekoliko kompanija predstavilo je SSD-ove u Ball Grid Array (BGA) form factors, kao što su M-Systems' (sada SanDisk) DiskOnChip[72] i Silicon Storage Technology's NANDrive[73] (sada proizveden od strane Greenliant Systems), i Memoright's M1000[74] za korišćenje u ugrađenim sistemima. Glavan prednost BGA SSDs je njihova niska potrošnja energije, mala veličina čip paketa koja staje u kompaktni podsistem, i da oni mogu da se direktno leme na sistemsku matičnu ploču radi smanjenja negativnih efekata od vibracija i udara.[75]

Poređenje sa tvrdim diskovima[uredi | uredi izvor]

SSD test, pokazuje brzinu čitanja od oko 230 MB/s (plavo), 210 MB/s brzinu pisanja (crveno) i oko 0.1 ms vreme pozicioniranja (zeleno), sve nezavisno od lokacije pristupa disku.

Pravljenje poređenja između SSD-a i običnog (obrtnog) HDD-a je teško. Tradicionalna HDD merenja imaju tedenciju da se fokusiraju na karakteristike performansi koje su siromašne za HDD, takve kao što su rotaciono kašnjenje i vreme pozicioniranja glave. Pošto SSDs-ovi ne trebaju da okreću i pozicioniraju podatke, oni se mogu pokazati daleko superiornijim u odnosu na HDD-ove u takvim testovima. Međutim, SSD-ovi imaju problem sa pomešanim čitanjem i pisanjem, a njihov učinak može da degradira tokom vremena. SSD testiranje mora početi sa (u upotrebi) punim diskom, kako nov i prazan (tek izvađen iz kutije) disk mogu imati mnogo bolje performanse pisanja nego što bi se pokazalo samo posle nekoliko nedelja upotrebe.[76]

Većina prednosti poluprovodničkog diska nad tradicionalnim tvrdim diskovima je zbog mogućnosti pristupa podacima potpuno elektronski umesto elektromehanički, što dovodi do superiorne brzine transfera i mehaničke izdržljivosti.[77] S druge strane, tvrdi diskovi nude znatno veće kapacitete za njihovu cenu.[7][78]

Dok SSD deluje pouzdanije od HDDs-a,[79][80][81] to su SSD otkazi često katastrofalni, sa kompletnim gubitkom podataka. Do 2013. godine, većina SSDs-ova je malo izneverila zbog grešaka napajanja.[82] Dok HDDs-ovi mogu zatajiti i na ovaj način, oni često daju upozorenje da otkazuju, čime omogućavaju da skoro svi ili svi podaci budu oporavljeni.[83] Pored toga, robusnost SSD-a varira među modelima.

Svi poluprovodnički diskovi ne izvršavaju sve jednako. Single-level cell (SLC) SSD-ovi imaju brže vreme pristupa od multi-level cell (MLC) SSDs. DRAM bazno poluprovodničko skladište se trenutno smatra najbržim, sa prosečnim vremenom odziva od 10 mikrosekundi, umesto prosečnih 100 mikrosekundi drugih SSD-ova. Enterprise fleš uređaji (EFDs) su dizajnirani za rukovanje zahtevima Tier-1 aplikacija sa performansama i vremenom odziva slično manje skupim SSD-ovi.[84]

Tradicionalni tvrdi diskovi skladište svoje podatke linearno, na redni način. SSDs-ovi, međutim, stalno reorganizuju svoje podatke, dok prate njihove lokacije radi wear leveling. Kao takav, fleš memorijski kontroler i njegov firmware igraju ključnu ulogu u održavanju integriteta podataka. Jedan od glavnih razloga za gubitak podataka na SSD-u je firmware greške,[85] koje retko izazivaju problem u HDD-u.

Sledeća tabela prikazuje detaljan pregled prednosti i nedostatka obe tehnologije. Poređenja odražavaju tipične karakteristike, i ne moraju važiti za određeni uređaj.

Atributi ili karakteristike Poluprovodnički disk Hard disk
Vreme pokretanja Gotovo trenutno: nema mehaničkih komponenti za pripremu. Možda će trebati nekoliko milisekundi da izađe iz automatskog režima uštede energije. Rotacija diska može potrajati nekoliko sekundi. Sistem sa više diskova možda će morati da stagger spin-up to limit peak power drawn, koja je kratko visoka kada se HDD prvi put uključi.
Slučajno vreme pristupa[86] Tipično ispod 0.1ms.[traži se izvor] Pošto podaci mogu biti preuzeti direktno sa različitih lokacija u fleš memoriji, vreme pristupa obično ne predstavlja usko grlo. Kređe se od 2.9 (dobri diskovi za servere) do 12 ms (laptop HDD) zbog potrebe da pomeri glavu i da sačeka da se podatak rotira ispod čitajuće/upisne glave [87]
Vreme kašnjenja pri čitanju[88] Generalno nizak jer se podaci mogu čitati direktno iz bilo koje lokacije. U aplikacijama gde tvrdi disk seeks je limitirajući faktor, ovo rezultira bržem butu i pokretanjima aplikacije (vidi Amdahl's zakon).[89] Znatno viša nego kod SSD-a. Vreme čitanja je različito za svaki seek, jer lokacije sa podacima na disku i lokacija čitajuće glave pravi razliku.
Brzina prenosa podataka SSD tehnologija može isporučiti dosta ujednačenu brzinu čitanja/pisanja, ali kada se istovremeno pristupa dosta manjim blokovima, performanse se smanjuju. U potrošačkim proizvodima maksimalna brzina prenosa kreće se od oko 100 MB/s do 600 MB/s, u zavisnosti od diska. Enterprise tržišta nude uređaje sa protokom od više gigabajta u sekundi. Kada se glava pozicionira, kada se čita ili piše kontinuirana traka, enterprise HDD može prenositi oko 140 MB/s. U praksi brzina transfera je mnogo puta niža usled stalnog traganja, pošto se fajlovi čitaju sa različitih lokacija ili su fragmentovani. Brzina prenosa podataka zavisi i od brzine rotacije, koja može biti od 4,200 do 15,000 rpm.[90], a takođe na stazi (čitanje sa spoljnih stanja je brže zbog veće apsolutne brzine glave u odnosu na disk).
Performanse čitanja[91] Performanse čitanja se ne menja na osnovu toga gde se na SSD-u čuvaju podaci.

Za razliku od mehaničkih tvrdih diskova, trenutna SSD tehnologija pati od fenomena degradiranja performansi koja se zove pisanje amplifikacije, gde NI ćelije pokazuju merljiv pad u performansama, i nastaviće degradiranje tokom života SSD-a. Tehnika koja se zove wear leveling se implementira da bi smanjila ovaj efekat, ali zbog prirode NI čipova, disk će neminovno degradirati na vidljivoj brzini.

Ako se podacima sa različitih oblasti diska mora pristupiti, kao i sa fragmentiranim delovima, vreme odziva će biti povećano potrebom da se pronađe svaki fragment.
Fragmentacija (fajl sistem specifično) Postaji ograničena korist za čitanje podataka sekvencijalno (izvan tipične FS veličine bloka, recimo 4kB), što stvara fragmentaciju zanemarljivom za SSD-ove.[92] Defragmentacija bi izazvala trošenje tako što dodatno piše na NI fleš ćelije, koje imaju ograničen ciklusni život. [93][94] Fajlovi, posebno oni veći, na HDD-u obično postaju fragmentovani tokom vremena ako se često piše; periodična defragmentacija je potrebna da se održe optimalne performanse.[95]
Buka (akustičnost)[96] SSD-ovi nemaju pokretne delove i stoga su praktično nečujni, iako se može pojaviti električna buka iz električnih kola. HDD-ovi imaju pokretne delove (glava, pogon, i rotirajući motor) i prave karakteristični zvuk zujanja i kliktanja; nivo buke varira između modela, ali može biti značajan (a često mnogo manji nego zvuk ventilatora za hlađenje). Hard diskovi za laptop su relativno tihi.
Kontrola temperature[97] SSD-ovi obično ne zahtevaju nikakvo posebno hlađenje i mogu tolerisati više temperature nego HDD-ovi. Kvalitetni enterprise modeli isporučuju kao dodatak kartice koje mogu biti opremljene sa hladnjacima da bi rasipali stvorenu toplotu. Prema Seagate, temperatura ambijenta iznad 95 °F (35 °C) može skratiti život tvrdog diska, i pouzdanost će biti ugrožena na radnim temperaturama iznad 131 °F (55 °C). Vazdušno hlađenje se može zahtevati ako temperature prelaze ove vrednosti.[98] U praksi većina tvrdih diskova se koristi bez posebnih uređaja za hlađenje.
Osetljivos i faktori sredine[89][99][100] Nema pokretnih delova, veoma otporan da udare i vibracije. Glava lebdi iznad brzo rotirajuće ploče koja je osetljiva na udarce i vibracije.
Instalacija i montaža Nije osetljiv na orijentaciju, vibraciju ili udarce. Obično nema otvorena kola. Kola mogu biti izložena, a ne sme da kontaktira metalne delove. Većina skorašnjih modela rade dobro u svim orijentacijama. Treba da se montiraju tako da se zaštite od vibracija ili udaraca.
Osetljivos na magnetno polje [101] Slab uticaj na fleš memoriju. Ali elektromagnetski impuls će oštetiti električni sistem, posebno integirana kola. Magneti ili magnetski talasi mogu u pricipu da oštete podatke, ikao su magnetne ploče dobro zaštićene unutar metalnog kućišta.
Težina i veličina[99] Poluprovodnički diskovi, u suštiti poluprovodnička memorija uređaja montirana na štampanu ploču, su mali i laki. Međutim, radi lakše zamene, oni često prate iste form factors kao i HDD-ovi (3.5-inčni, 2.5- inčni ili 1.8- inčni). Takvi form factors obično teže koliko i njihove kolege HDD, uglavnom zbog kućišta. HDD-ovi obično imaju iste form factor ali mogu biti teži. Ovo važi za 3.5- inčne diskove, koji obično teže oko 700 grama.
Pouzdanost i životni vek SSD-ovi nemaju pokretnih delova koji mogu mehanički da se pokvare. Svaki blok fleš baziranog SSD-a može biti obrisan (i stoga napisan) ograničen broj puta pre nešto što crkne. Kontroleri upravljaju ovim ograničenjem, tako da diskovi mogu trajati mnogo duže nego prilikom obične upotrebe.[102][103][104][105][106] SSD-ovi batirani na DRAM-u nemaju ograničen broj upisa. Međutim kvar kontrolera može da napravi SSD neoupotrebljivim. Pouzdanost značajno varira među različitim proizvođačima SSD-ova i modelima sa stopom prinosa koja dotiže 40% za određene diskove.[81] Od 2011 vedeći SSD-ovi imaju niže stope povratka od mehaničkih diskova.[79] HDD-ovi imaju pokretne delove, i podležu potencijalnim mehaničkim kvarovima od posledica habanja i trošenja. Sam (magnetna ploča) medijum za skladištenje suštinski se ne degradira od operacija čitanja i pisanja.

Prema studiji koju je objavio Carnegie Mellon University za oba potrošačke i enterprise-grade HDD-ove, njihova prosečna stopa neuspeha je 6 godina, i očekivani životni vek je 9-11 godina.[107] Vodeći SSD-ovi su pretekli hardiskove za pouzdanost,[79] međutim rizik od iznenadnog, katastrofalnog gubitka podataka može biti niži za mehaničke diskove.[83]

Zaštićena ograničenja pisanja NI fleš memorije ni mogu biti prepisane, ali moraju da se prepišu na prethodno izbrisan blok. Ako je softverski program šifrovanja koji šifruje podatake već na SSD-u, prepisani podaci još uvek nisu bezbedni, nekriptovani, i dostupni (disk baziran hardver nema ovaj problem). Takođe, podaci se ne mogu bezbedno obrisati ponovnim pisanjem originalnog fajla bez "Secure Erase" procedure ugrađene u disk.[108] HDD-ovi mogu da prepišu podatke direktno na disk u svakom konkretnom sektoru. Međutim, firmware diska može razmeniti oštećene blokove sa rezernim oblastima, tako da bitovi i delovi i delje mogu biti prisutni.
Cena po kapacitetu NI fleš SSD-ovi su dostigli 0,59 američkih dolara po GB [109] HDD-ovi koštaju oko 0,05 američkih dolara po GB za 3,5-inča i 0,10 američkih dolara za GB for 2.5-inča disk
Kapacitet skladišta U 2013., SSD-ovi su bili dostupni u veličinamo do 2 TB, ali jeftiniji 128 do 512 GB diskovi su bili češći. U 2013, HDD-ovi kapaciteta od 6 TV su bili dostupni
Simetrišno performanse čitanja/pisanja Jeftiniji SSD-ovi obično imaju znatno manje brzine pisanja nego čitanja. Viši SSD-ovi imaju slične brzine pisanja i čitanja. HDD-ovi obično imaju nešto nižu brzinu pisanja od brzine čitanja.
Slobodni dostupni blok i TRIM Na performanse SSD pisanja znatno utiče količina slobodnih programabilnih blokova. Ranije pisani blok podaci koji više nisu u upotrebi mogu se vratiti sa TRIM-om; međutim, čak i sa TRIM-om, manje slobodnih blokova utiče na manje performanse.[38][110][111] HDD-ovi nisu pogođeni slobodnim blokovima i ne koriste prednost TRIM-a
Potrošnja energije Veće performanse fleš baziranih SSD-ova obično zahtevaju od pola do trećine energije HDD-a. Sa visokim performansama DRAM SSD-ovi obično zahtevaju onoliko ekergije koliko i HDD-ovi, i maraju biti povezani na napajanje čak i kada je ostatak sistema ugašen.[112][113] HDD-ovi sa najmanje energije (1.8-inča) mogu koristiti samo 0.35 vati.[114] 2.5-inčni disk obično koristi 2 do 5 vati. Sa visokom performansama 3.5-inčni disk može koristiti do oko 20 vati.

Poređenje sa memorijskim karticama[uredi | uredi izvor]

CompactFlash card used as an SSD

Iako i memorijske kartice i većina SSD-ova koristi fleš memoriju, oni služe veoma različitim tržištima i namenama. Svaki ima veliki broj različitih atributa koji su optimizovani i prilagođeni da najbolje zadovolje potrebe određenih korisnika. Neke od ovih karakteristika uključuju potrošnju energije, performanse, veličinu i pouzdanost.[115]

SSD-ovi su prvobitno bili dizajnirani za upotrebu u računarskom sistemu. Prve jedinice su za cilj imale da zamene ili povećaju tvrdi diskove, tako da ih operativni sistem vidi kao tvrdi disk. Prvobitno, poluprovodnički diskovi su čak oblikovani i montirani u računare kao tvrdi diskovi. Kasnije su SSD-ovi postali manji i kompaktniji, konačno su razvili svoj jedinstveni form factors. SSD-ovi su bili dizajnirani da budu trajno instalirani unutar računara.[115]

Nasuprot tome, memorijske kartice (kao što su Secure Digital (SD), CompactFlash (CF) i mnoge druge) su prvobitno dizajnirane za digitalne fotoaparate i kasnije pronašle put u mobilnim telefonima, igračkim uređajima, GPS jedinicama, itd. Većina memorijskih kartica je fizički manja od SSD-a, i dizajnirane su da se mogu konstantno ubacivati i vaditi.[115] Postoje adapteri koji omogućavaju nekim memorijskim karticama povezivanje sa računarom, što omogućava korišćenje SSD, ali nisu namenjene da budu primarno skladište podataka u računaru. Obični interfejs CompactFlash kartica je od tri do četiri puta sporiji nego SSD. Pošto memorijske kartice nisu dizajnirane da tolerišu veliku količinu čitanja i pisanja, što se javlja prilikom tipičnog korišćenja računara, njihovi podaci mogu biti oštećeni, osim ako se ne preduzmu posebne procedure da se smanji habanje kartice na minimum.

Aplikacije[uredi | uredi izvor]

Do 2009. godine, SSD-ovi su se uglavnom koristili u onim aspektima aplikacija kritičnih misija gde je brzina sistema za skladištenje potrebna da bude što je moguće brža. Pošto je fleš memorija postala uobičajena komponenta SSD-a, pad cene i povećane gustine učinile su je isplativom za mnoge druge primene. Organizacije koje mogu imati korist od bržeg pristupa podacima sistema uključuju kapital trgovinskih preduzeća, telekomunikacionih korporacija, strimovanje medija i video editovanje filma. Spisak aplikacija koje mogu imati korist od bržeg skladištenja je ogroman.[5]

Fleš bazirani poluprovodnički diskovi mogu se koristiti za kreiranje mrežnih aplikacija iz opšte namene PC hardvera. Zaštita pisanja fleš diskova, koja sadrži operativni sistem i aplikativni softver, može se zameniti većim, može pouzdanim diskovima ili CD-ROM-ovima. Uređaji izgrađeni na ovaj način mogu obezbediti jeftin alternativni skup rutera i zaštitni zid hardvera.

SSD-ovi bazirani na SD karticama sa živim SD operativnim sistemom su laki za zaključavanje pisanja. U kombinaciji sa oblačnim okruženjem ili drugim upisujućem medijumom, da održi trajnost, operatvni sistem butovan sa zaključane za pisanje SD kartice je robustan, jak, pouzdan, i otporan na stalna pogoršanja. Ako pokrenut OS degradira, jednostvnim isključivanjem mašine i ponovnim uključivanjem vraća ga nazad u početno nepogoršano stanje i stoga je praktično čvrst. SD kartice koje instaliraju OS ne zahtevaju uklanjanje oštećenih komponenti pošto su one zaključale pisanje, mada će bilo koji pisani medijum morati da se vrati.

Keširanje tvrdih diskova[uredi | uredi izvor]

U 2011, Intel je predstavio mehanizam keširanja za njihov Z68 čipset (i mobilnih derivata) pod nazivom Smart Response Technology, koja omugućava da se SATA SSD koristi kao keš (podešen kao pravovremeno ažuriranje ili odloženo ažuriranje) za konvencionalne, megnetne tvrdi diskove.[116] Slična tehnologija je dostupna na HighPoint's RocketHybrid PCIe kartici.[117]

Poluprovodnički hibridni diskovi (SSHD) se zasnivaju na istom principu, ali integrišu određenu količinu fleš memorije na ploču konvencionalnog diska umesto da koriste odvojeni SSD. Fleš nivoima u ovim diskovima može se pristupiti nezavisno od magetnog skladišta pomoću hosta koji koristi ATA-8 komande, dozvoljavajući operativnom sistemu da upravlja. Na primer Microsoft's ReadyDrive tehnologija eksplicitno čuva delove fajlova za hibernaciju u kešu ovih diskova kada sistem prelazi u stanje hibernacije, što kasnije omogućava da brže nastavi.[118]

Hibridni sistem duplih diskova kombinuje korišćenje odvojenih SSD i HDD uređaja instaliranih na istom računaru, sa ukupnom optimizacijom performansi kojim upravlja korisnik računara ili od strane softvera operativnog sistema računara. Primeri ove vrste sistema su bcache i dm-cache na Linux-u,[119] i Apple’s Fusion Drive.

Wear leveling[uredi | uredi izvor]

Ako se konkretan blok programira i briše konstantno bez pisanja na bilo kom drugom bloku, taj blok bi se istrošio pre ostalih – time se prerano završava život SSD-a. Iz tog razloga, SSD kontroleri koriste tehniku nazvanu wear leveling, da rasporede pisanja što je više moguće ravnomernije na svim fleš blokovima SSD-a.

U savršenom scenariju, to bi omogućilo svakom bloku da bude napisan do njegovog maksimalnog života tako da svi nestanu u isto vreme. Nažalost, proces pri jednakom distribuiranju pisanja zahteva prethodno pisanje i ne menja podatke (hladni podaci) koje treba premestiti, tako da podaci koji se češće menjaju (topli podaci) mogu se pisati u tim blokovima. Svaki put podaci se premeštaju bez promene pomoću host sistema, ovo povećava amplifikaciju pisanja i tako smanjuje životni vek fleš memorije. Ključ je da se pronađe optimalni algoritam koji ih maksimizuje.[120][121]

Spašavanje podataka i bezbedno brisanje[uredi | uredi izvor]

Poluprovodnički diskovi su postavili nove izazove kompanijama za spašavanje podataka, pošto je način skladištenja podataka nelinearan i mnogo složeniji nego kod tvrdih diskova. Strategija da disk radi interno može u velikoj meri da varira između proizvođača i, da TRIM komanda nuluje ceo niz izbrisane datoteke. Nivelisanje habanja takođe znači da su fizička adresa podataka i adresa izložena operativnom sistemu rezličite.

Što se tiče sigurnog brisanja podataka, korišćenje ATA Secure Erase komanda se preporučuje, jer sam disk zna najefikasniji metod da pravilno resetuje svoje podatke. Program kao Parted Magic može se koristiti za ovu svrhu.[122]

Sistemi datoteka pogodan za SSD-ove[uredi | uredi izvor]

Obično isti sistemi datoteka koji se koriste u tvrdim diskovima mogu se koristiti i u poluprovodničkim diskovima. Obično se očekuje za sistem datoteka da podržava TRIM komandu koja pomaže SSD-u da reciklira odbačene podatke. Nema potreba za sistem datoteka da se brine o wear leveling ili o drugim karakteristikama fleš memorije, pošto se upravljaju interno od SSD-a. Neki fleš sistemi datoteka koji koriste log-based dizajne (F2FS, JFFS2) pomažu da se smanji amplifikacija pisanja na SSD-u, posebno u situacijama gde se menja samo veoma mala količina podataka, kao prilikom ažuriranja metapodataka sistema datoteka.

Iako nije karakteristika sistema datoteka, operativni sistem mora korektno da uskladi particije da se izbegnu preterani ciklusi čitanje-izmena-pisanje. Ostale karakteristike dizajniranja tvrdih diskova, pre svega defragmentacija, su isključeni u SSD instalaciji.

Dole su navedene neki značajni računarski sistemi datoteka koji rade dobro bez poluprovodničkog diska.

Linux sistem[uredi | uredi izvor]

Ext4, Btrfs, XFS, JFS i F2FS sistemi datoketa uključuju podršku za odbacivanje (TRIM) funkcije. Od novembra 2013. godine, ext4 se može preporučiti kao bezbedan izbor. F2FS je moderni sistem datoteka optimizovan za fleš bazirano skladište, i veoma je dobar izbor, ali još uvek je u eksperimantalnoj fazi.

Kernel podrška za TRIM operacije je uvedena u verziji 2.6.33 Linux kernel mainline, koja je objavljena 24. februara 2010. godine.[123] Da bi se iskoristila, sistem datoteka mora da se postavi pomoću odbacivanja parametara. Zamena particija zahteva da isti parametar bude naveden, u cilju iskorišćenja TRIM operacija.[124][125][126]

Nedavne verzije standardnih diskova korisno brinu o pravilnom svrstavanju particionisanja.[127]

Razmatranje performansi[uredi | uredi izvor]

Tokom instalacije, distribucija Linuksa obično ne konfiguriše istalisane sisteme da koriste TRIM i time datoteka fstab|/etc/fstab zahteva manuelnu modifikaciju.[128] Ovo je zbog ideje da sadašnja implementacija Linux TRIM komande možda neće biti optimalna.[129] Dokazano je da prouzrokuje degradiranje performansi umesto povećanja performansi pod određenim okolnostima.[130][131] Trenutni Linuks šalje individualne TRIM komande umesto da vektorizuje listu TRIM opsega, drugo biće preporuka rešenja za TRIM specifikacije. Problem postoji već godinama, a nije poznato kada će se Linux TRIM strategija da se preradi i da popravi ovaj problem. Canonical planira distribuciju Ubuntu da koristi planirani fstrim radničku pozadinu za izvršenje umesto TRIM.[132]

Iz razloga performasi, često se preporučuje uključenje U/I planera sa podrazumevanog CFQ (Completely Fair Queuing) na Noop ili Deadline. CFQ je dizajniran za tradicionalne magnetne uređaje i optimizaciju traganja, tako da su mnogi napori U/I raspoređivanja besmisleni kada se koristi SSD. Kao deo njihovog dizajna, SSD-jevi nude mnogo veći nivo paralelizma za U/I operacije, tako da je bolje ostaviti odluke raspoređivanja za njihovu unutrašnju logiku – pogotovo za vrhunske SSD-jeve.[133][134]

Mac OS X[uredi | uredi izvor]

Mac OS X verzije od 10.6.8 (Snow Leopard) podržavaju TRIM ali samo kada se koriste sa Apple-nabavljenim SSD-om.[135] Takođe postoji tehnika da se omogući TRIM za ranije verzije, mada je neizvesno da li će se TRIM koristiti pravilno ako je omogućen u verzijama pre 10.6.8.[136] Generalno TRIM nije automatski omogućen za disk sa tri parnosti, iako može da se omogući korišćenjem tri-parnosti kao što je Trim Enabler. Status TRIM može da se proveri u System Information aplikacijama ili u system_profiler command-line alatima.

Microsoft Windows[uredi | uredi izvor]

Verzije Microsoft Windows-a, pre Vista, ne uzimaju nikakve posebne mere podrške za poluprovodnički disk. Particije se mogu ručno poravnati pre instalacije OS-a. Defragmentacija negativno utiče na životni vek SSD-a i nema nikakve koristi. TRIM komanda se može aktivirati korišćenjem tri-parnih alata koji pomažu održavanju performansi tokom vremena.

Počev od Windows 7, standardni NTFS sistem datoteka obezbeđuje TRIM podršku (drugi U ne podržavaju TRIM[137]).

Po difoltu Windows 7 i Windows 8 izvršavaju TRIM komande automatski ako je uređaj koji se detektuje poluprovodnički disk. Obrnuto od ovoga, u registarskom ključu HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\CurrentControlSet\Control\FileSystem vrednost DisableDeleteNotification može da se podesi na 1 da se spreči upravljač masovnog skladišta od izdavanja TRIM komandi. Ovo može biti korisno u situacijama gde je spasavanje podataka bolje od wear leveling (TRIM nepovratno resetuje sve podatke kojima se manipuliše).

Windows sprovode TRIM komandu za više nego samo operacije brisanja datoteke. Operacija TRIM je u potpunosti integrisana sa komandama partitacije- i obima nivoa kao što su format i brisanje, sa komandama datoteka sistema koji se odnose na skraćenje i kompresiju, i sa System Restore (takođe poznat kao Volume Snapshot) karakteristikama.[138]

Windows 7 i 8[uredi | uredi izvor]

Windows 7 ima podršku za SSD-ove.[139][140] Podrška u Windows 8 je slična. Operativni sistem detektuje prisustvo SSD-a i optimizuje operacije u skladu sa tim. Za SSD uređaje Windows onemogućava defragmentaciju, Superfetch i ReadyBoost, koje su boot-time i aplikacije prefetching operacijama. Takođe uključuje podršku za TRIM komande da se samnji sakupljanje smeća za podatke za koje je operativni sistem odredio da više ne važe. Bez podrške za TRIM, SSD-ovi bili bi nesvesni da su ovi podaci nevažeći i nopetrebno bi nastavili da ih prepisuju tokom sakupljanja smeća što bi izazvalo dalje habanje SSD-a.[141][142]

Windows Vista[uredi | uredi izvor]

Windows Vista generalno očekuje tvrdi diskove pre nego SSD-ove.[143][144] Windows Vista uključuje ReadyBoost da iskoristi karakteristike USB konektovanih fleš uređaja, ali za SSD-ve samo poboljšava podrazumevano poravnjanje particije da spreči čitanje-izmenu-pisanje operacije koje smanjuju brzinu SSD-a. To je zato što se većina SSD-ova obično poravnjavaju na sektorima od 4kV i većina sistema je zasnovana na sektorima od 512 bajta sa default particijom postavljenom bez poravnjanja.[145] Pravilno usklađivanje zaista ne pomaže SSD-ovu izdržljivost tokom veka trajanja, međutim operacije Vista-e, ako ne budu onemogućene, mogu skratiti vek trajanja SSD-a. Defragmentacija diska treba biti onemogućena jer lokacije komponenti datoteka na SSD-u značajno ne utiču na performanse, ali premeštanje datoteka da se naprave susednim korišćenjem Windows Defrag rutine će izazvati nepotrebno habanje pisanja na ograničenom broju P/E ciklusa na SSD-u. Superfetch funkcija neće značajno poboljšati performanse sistema i izazvati dodatna opterećenja u sistemu u SSD-u, iako ona ne prozurokuje habanje.[146] Ne postoji zvanična informacija da potvrdi da li Windows Vista šalje TRIM komande poluprovodničkom disku.

ZFS[uredi | uredi izvor]

Solaris kao verzija 10 Update 6 (objavljen u oktobru 2008), i novije verzije OpenSolaris, Solaris Express Community Edition, Illumos, Linux sa ZFS na Linux-u i FreeBSD, sve mogu koristiti SSD-ove kao buster performanse za ZFS. Malo kašnjenje SSD-a može se koristiti za ZFS Intent Log (ZIL), gde se zove SLOG. Ovo se koristi svaki put kada se desi sinhroni upis na disk. SSD (ne nužno sa malim kašnjenjem) se takođe može koristiti kao nivo 2 Adaptive Replacement Cache (L2ARC), koji se koristi za keširanje podataka za čitanje. Kada se koristi sam ili u kombinaciji, generalno se vide veliki dobici u performansama.[147]

FreeBSD[uredi | uredi izvor]

Pored ZFS funkcija opisanih gore, Unix File System (UFS) podržava TRIM komandu.

Zamena particije[uredi | uredi izvor]

  • Na Linux-u, zamena particije automatski iskoristi TRIM operacije kada osnovni disk podržava TRIM (nema potrebe za konfiguracijom).[124][125][126]
  • Ako operativni sistem ne podržava korišćenje TRIM-a na diskretnim particijama zamene, on umesto toga mora da omogući koristiti zamene datoteka unutar običnih sistema datoteka.
  • DragonFly BSD omogućava SSD konfigurisanu zamenu da takođe bude korišćena kao sistem datoteka keša.[154] Ovo se može koristiti za povećanje performansi na stonim i serverskim opterećenjima. bcache, dm-ssdcache, EnhanceIO i tier pružaju sličan koncept za Linux kernel.

Organizacije za standardizaciju[uredi | uredi izvor]

Slede uočene organizacije za standardizaciju i tela koja rade na kreiranju standarda za poluprovedničke diskove (i druge računarske uređaje za skladištenje). Tabela ispod uključuje organizacije koje promovišu korišćenje poluprovodničkih diskova. Ovo nije nužno konačan spisak.

Organizacija ili odbor Pododbor za: Svrha
SFF Committee N/A Radovi na čuvanju industrijskih standarda kojima je potrebna pomoć kada se nije obratila drugim odborima za standard
T10 INCITS SCSI
SATA-IO N/A Obezbeđuje industrijske smernice i podršku za sprovođenje SATA specifikacije
NVMHCI N/A Pruža standardni softver i hardver programirani interfejs za trajne memorijske podsisteme.
SSSI SNIA Podstiče rast i uspeh poluprovodničkih skladišta
JC-64.8 JEDEC Fokusira se na standardizaciju i publikaciju poluprovdničkih diskova
T11 INCITS FC
JEDEC N/A Razvija otvoreni standard i publikaciju za mikroelektronsku industriju
SNIA N/A Razvija i promoviše standarde, tehnologije i obrazovne usluge u upravljanju informacijama
INCITS N/A Koordiniše tehničkim standardima između ANSI u USA i zajedničkog ISO/IEC komiteta širom sveta.
T13 INCITS ATA

Komercijalizacija[uredi | uredi izvor]

Dostupnost[uredi | uredi izvor]

Tehnologija poluprovodničkog diska je na vojnom i specijalizovanom industrijskom tržištu od sredine 1990—ih godina.

Sa pojavljivanjem tržišta preduzeća, SSD-ovi se pojavljuju u ultra-mobilnim računarima i u nekoliko laganih laptop sistema, i uslovljavaju značajno povećavanje cena laptopa, u zavisnosti od kapaciteta, form factor-a i brzine prenosa. Za jeftine aplikacije, USB fleš disk može se dobiti za između 10$ do 100$ ili tako našto, u zavisnosti od kapaciteta; alternativno CompactFlash kartica može se upariti sa CF-to-IDE ili CF-to-SATA konverterom za iste pare. Svaka od njih zahteva da izdržljivost ciklusa pisanja, ili uzdržavanje od čuvanja često pisanih datoteka na disku kojima se upravlja ili korišćenjem sistem fleš datoteka. Standardne CompactFlash kartice obično imaju brzine pisanja od 7 do 15 MB/s, dok skuplje kvalitetnije kartice tvrde da imaju brzine do 60 MB/s.

Jedan od prvih redovnih SSD je bio XO Laptop, izgrađen kao One Laptop Per Child projekat. Masovna proizvodnja ovih računara, izgrađena za decu u zemljama u razvoju, počela je u decembru 2007. godine. Ove mašine koriste 1,024 MiB SLC NI fleš kao primarno skladište koje se smatra pogodnije za oštrije nego normalne uslove u kojima se očekuje da budu korišćene. Dell je počeo isporuku ultra prenosivih laptopova sa SanDisk SSD-om od 26. aprila 2007. godine.[148] Asus je objavio Eee PC subnotebook 16. oktobra 2007. godine, sa 2, 4 ili 8 gigabajta fleš memorije.[149] Dana 31. januara 2008. godine, Apple je objavio MacBook Air, tanak laptop sa opcionalnim SSD-om od 64 GB. Apple Store cena je bila 999$ za ovu opciju, u poređenju sa onom od 80 GB 4200 RPM tvrdim diskom.[150] Druga opcija, Lenovo ThinkPad X300 sa 64 gigabajta SSD-om je predstavljena od strane kompanije Lenovo u februaru 2008. godine.[151] 26. avgusta 2008. godine, Lenovo je predstavio ThinkPad X301 sa 128 GB SSD, opcija koja košta dodatnih 200$.[152]


U 2008. godini pojavio se jeftini netbook sa SSD-om. Godine 2009. SSD je počeo da se pojavljuje u laptopovima.[148][150]

Dana 14. januara 2008. godine, EMC Corporation (EMC) postala je prvo preduzeće prodavac skladišta za isporuku fleš baznih SSD-ove u svom asortimanu kada je objavila da je izabran STEC, Inc.'s Zeus-IOPS SSDs za njegove Symmetrix DMX sisteme.[153]

Godine 2008. Sun je objavio Sun Storage 7000 Unified Storage Systems (kodnog naziva Amber Road), koji koristi i poluprovodnički disk i konvencionalni tvrdi disk da iskoristi prednost u brzini koju pruža SSD i ekonomiju i kapacitet koju pruža konvencionalni tvrdi disk.[154]

Dell je počeo da nudi opcione poluprovodničke diskove od 250 GB na odabranim modelima noutbuka u januaru 2009. godine.

U maju 2009. godine, Toshiba lansira laptop sa 512 GB SSD.[155]

Od oktobra 2010. godine, Apple-ov MacBook Air serija koristi poluprovodnički disk kao standardni.[156]

U decembru 2010. godine, OCZ RevoDrive X2 PCIe SSD je dostupan sa kapacitetom od 100 do 960 GB i brzinom preko 740 MB/s sekvencijalne brzine i slučajnim malim fajlovima pisanja do 120.000 IOPS.[157]

U novembru 2010, Fusion-io objavio je svoj sa najboljim performansama SSD disk pod nazivom ioDrive Octal utilising PCI-Express x16 Gen 2.0 interfejs sa kapacitetom skladištenja od 5.12 TV, brzinom čitanja od 6 GB/s, brzinom pisanja od 4.4 GB/s i malim kašnjenjem od 30 mikrosekundi. On ima 1.19 M Read 512 byte IOPS i 1.18 M Write 512 byte IOPS.[158]

Godine 2011., računar zasnovan na Intel-ovim Ultrabook specifikacijama postao je dostupan. Ove specifikacije diktiraju da ultrabukovi koriste SSD. To su uređaju potrošačkog nivoa (za razliku od mnogih prethodnih fleš ponuda namenjene kompanijama), i predstavljaju prve široko dostupne potrošačke računare sa SSD-om pored MacBook Air.

Na CES-u 2012. godine, OCZ Technology demonstrirao je R4 CloudServ PCIe SSD sposoban da dostigne brzinu prenosa od 6.5 GB/s i 1.4 miliona IOPS.[159] Takođe, najavljen je Z-Drive R5 koji je dostupan u kapacitetima od 12 TV i sposoban za postizanje brzine prenosa od 7.2 GB/s i 2.52 miliona IOPS korišćenjem PCI Express x16 Gen 3.0.[160]

U decembru 2013. godine, Samsung je predstavio i pokrenuo prvi industrijski 1 TB mSATA SSD.[161][162]

Kvalitet i performanse[uredi | uredi izvor]

SSD tehnologija se brzo razvija. Najviše merenja performansi koje se koriste kod diskova sa rotirajućem medijumom se takođe koriste na SSD-u. Performanse flleš baziranih SSD-ova je teško oceniti zbog širokog spektra mogućih uslova. U testu izvršenom u 2010. godine od Xssist, koristeći IOmeter, 4 kB slučajni 70% čitanje 30% pisanje, reda dubine 4, IOPS isporučen od Intel X25-E 64 GB G1 startovao je sa oko 10.000 IOPs, a pao je naglo posle 8 minuta na 4 000 IOPS, i nastavio da se manjuje narednih 42 minuta. IOPS varira između 3 000 i 4 000 za oko 50 minuta pa nadalje za ostatak od 8+ časova probe.[163]

Pisanje amplifikacija je glavni razlog za menjanje performansi SSD-a tokom vremena. Dizajneri preduzeća za ocenu nivoa diskova pokušavaju da izbegnu ovu varijaciju performansi preko rezervacije, i upotrebom algoritma za wear-leveling koji pomera podatke samo kada diskovi nisu u velikoj meri iskorišćen.[164]

Prodaja[uredi | uredi izvor]

SSD pošiljke su bile 11 miliona jedinica u 2009. godini,[165] 17.3 miliona jedinica u 2011. godini[166] za ukupnih 5 milijardi američkih dolara,[167] 39 miliona jedinica u 2012. godini, i očekuje se povećanje do 83 miliona jedinica u 2013. godini[168] na 201.4 miliona jedinica u 2016. godini[166] i na 227 miliona jedinica 2017. godine[169]

Prihodi za SSD tržište (uključujući jeftina PC rešenja) u svetu su iznosili 585 miliona dolara u 2008. godini, sa povećanjem preko 100% u odnosu na 258 miliona dolara godine 2007.[170]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Texas Memory Systems: Solid State Disk Overview”. Texas Memory System Resources. Texas Memory Systems. Arhivirano iz originala na datum 22. 11. 2012. Pristupljeno 14. 12. 2012. 
  2. ^ Whittaker, Zack. „Solid-state disk prices falling, still more costly than hard disks”. Between the Lines. ZDNet. Pristupljeno 14. 12. 2012. 
  3. ^ „What is solid state disk? - A Word Definition From the Webopedia Computer Dictionary”. Webopedia. ITBusinessEdge. Pristupljeno 14. 12. 2012. 
  4. ^ Janssen, Cory. „What is a Solid State Disk (SSD)? - Definition from Techopedia”. Tecnopedia. Janalta Interactive Sites. Pristupljeno 14. 12. 2012. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „Solid State Storage 101: An introduction to Solid State Storage” (PDF). SNIA. januar 2009. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 6. 2. 2009. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  6. ^ STEC."SSD Power Savings Render Significant Reduction to TCO Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2012)." Retrieved October 25, 2010.
  7. 7,0 7,1 Kasavajhala, Vamsee (maj 2011). „SSD vs HDD Price and Performance Study, a Dell technical white paper” (PDF). Dell PowerVault Technical Marketing. Pristupljeno 15. 6. 2012. 
  8. ^ Gasior, Geoff (21. 6. 2012). „SSD prices in steady, substantial decline: A look at the cost of the current generation”. The Tech Report. 
  9. ^ „WD shows off its first hybrid drive, the WD Black SSHD”. Cnet. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  10. ^ Patrick Schmid and Achim Roos (8. 2. 2012). „Momentus XT 750 GB Review: A Second-Gen Hybrid Hard Drive”. Pristupljeno 7. 11. 2013. 
  11. ^ Shimpi, Anand Lal (13. 12. 2011). „Seagate 2nd Generation Momentus XT (750GB) Hybrid HDD Review”. Pristupljeno 7. 11. 2013. 
  12. ^ Rent, Thomas M. (20. 3. 2010). „Origin of Solid State Drives”. storagereview.com. Arhivirano iz originala na datum 03. 04. 2010. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  13. ^ Weber, Helmut (1967). „Microprogramming the IBM System/36O Model 30”. Pristupljeno 12. 6. 2010.  Nepoznati parametar |month= ignorisan (pomoć)
  14. ^ „Auxiliary memory”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. 2012. 
  15. ^ „IBM User's Guide, Thirteenth Edition”. Web.utk.edu. 30. 6. 1960. Arhivirano iz originala na datum 14. 2. 2015. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  16. ^ Kerekes, Zsolt. „Charting the 30 Year Rise of the Solid State Disk Market”. storagesearch.com. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  17. ^ „Dataram Corp: 1977 Annual Report” (PDF). Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  18. ^ „SSD Market History - Charting the 30 Year Rise of the Solid State Disk Market”. storagesearch.com. Pristupljeno 6. 5. 2010. 
  19. ^ Moore, Fred. „Enterprise Storage Report for the 1990s” (PDF). Storage Technology Corporation. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  20. ^ Ahl, David H. (1984). „The Sharp PC-5000; a desktop computer in a portable package”. Creative Computing. 10 (1). Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  21. ^ Waurzyniak 1986, str. 54
  22. ^ Kerekes, Zsolt. „SSD Market History - Charting the 30 Year Rise of the Solid State Disk Market”. storagesearch.com. Pristupljeno 6. 5. 2010. 
  23. ^ Corporation, EMC. „EMC Corporation”. web.archive.org. Arhivirano iz originala na datum 21. 6. 2000. Pristupljeno 11. 7. 2011. 
  24. ^ Kind, Tobias (13. 11. 2009). „RAMDISK Benchmarks” (PDF). University of California, Davis. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 16. 5. 2011. Pristupljeno 20. 6. 2011. 
  25. ^ Odagiri et al. 2010, str. 224–227
  26. 26,0 26,1 Cash, Kelly. „Flash SSDs - Inferior Technology or Closet Superstar?”. BiTMICRO. Arhivirano iz originala na datum 2. 2. 2007. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  27. ^ Drossel, Gary (2007—02). „Solid-state drives meet military storage security requirements” (PDF). Military Embedded Systems. Pristupljeno 13. 6. 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  28. ^ „BiTMICRO 1999 News Releases”. BiTMICRO. 1999. Arhivirano iz originala na datum 1. 5. 2010. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  29. ^ „Fusion-io announces ioDrive, placing the power of a SAN in the palm of your hand” (PDF). Fusion-io. 25. 9. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 9. 5. 2010. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  30. ^ „OCZ's New Blazing Fast 1TB Z SSD Drive”. Tom's Hardware. 4. 3. 2009. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  31. ^ Jansen, Ng (2. 12. 2009). „Micron Announces World's First Native 6Gbps SATA Solid State Drive”. DailyTech. Arhivirano iz originala na datum 5. 12. 2009. Pristupljeno 2. 12. 2009. 
  32. ^ Mellor, Chris. „EMC has changed enterprise disk storage for ever:First into the enterprise flash breech”. Techworld. Arhivirano iz originala na datum 15. 07. 2010. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  33. ^ Burke, Barry A. (18. 2. 2009). „1.040: efd - what's in a name?”. The Storage Anarchist. Arhivirano iz originala na datum 12. 6. 2010. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  34. ^ Anand Lal Shimpi. (9. 11. 2012). „The Intel SSD DC S3700 (200GB) Review?”. AnandTech. 
  35. ^ „What is a Solid State Disk?”. Ramsan.com. Arhivirano iz originala na datum 04. 02. 2008. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  36. ^ „SSD Controller Detail”. StorageReview.com. 10. 4. 2010. Arhivirano iz originala na datum 15. 10. 2010. Pristupljeno 10. 4. 2010. 
  37. 37,0 37,1 Werner, Jeremy (17. 8. 2010). „A Look Under the Hood at Some Unique SSD Features” (PDF). SandForce.com. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  38. 38,0 38,1 38,2 „The SSD Anthology: Understanding SSDs and New Drives from OCZ”. AnandTech.com. 18. 3. 2009. 
  39. ^ „Flash SSD with 250 MB/s writing speed”. Micron.com. Arhivirano iz originala na datum 26. 6. 2009. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  40. ^ Shimpi, Anand Lal (24. 2. 2011). „OCZ Vertex 3 Preview: Faster and Cheaper than the Vertex 3 Pro”. Anandtech.com. Pristupljeno 30. 6. 2011. 
  41. ^ Shimpi, Anand Lal (31. 12. 2009). „OCZ's Vertex 2 Pro Preview: The Fastest MLC SSD We've Ever Tested”. AnandTech. Pristupljeno 16. 6. 2013. 
  42. ^ Lai, Eric (7. 11. 2008). „SSD laptop drives 'slower than hard disks'. Computerworld. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  43. ^ SLC and MLC Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2013) SSD Festplatten. Pristupljeno 2013-04-10.
  44. ^ Mearian, Lucas (27. 8. 2008). „Solid-state disk lackluster for laptops, PCs”. Arhivirano iz originala na datum 26. 6. 2009. Pristupljeno 11. 3. 2009. 
  45. 45,0 45,1 „Are MLC SSDs Ever Safe in Enterprise Apps?”. Storagesearch.com. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  46. ^ Lucchesi, Ray (2008). „SSD flash drives enter the enterprise” (PDF). Silverton Consulting. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 31. 5. 2011. Pristupljeno 18. 6. 2010.  Nepoznati parametar |month= ignorisan (pomoć)
  47. ^ Bagley, Jim (1. 7. 2009). „Over-provisioning: a winning strategy or a retreat?” (PDF). StorageStrategies Now. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 4. 1. 2010. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  48. ^ Drossel, Gary (14. 9. 2009). „Methodologies for Calculating SSD Useable Life” (PDF). Storage Developer Conference, 2009. Pristupljeno 20. 6. 2010. [mrtva veza]
  49. ^ Kerekes, Zsolt. „RAM SSDs”. storagesearch.com. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  50. ^ Allyn Malventano. 2012.
  51. ^ „RIndMA Disk”. Hardwareforall.com. Arhivirano iz originala na datum 4. 1. 2010. Pristupljeno 13. 8. 2010. 
  52. ^ Zsolt Kerekes. 2007.
  53. ^ * "Why Are SSDs Still So Expensive?" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2012)
  54. ^ Douglas Perry. 2012.
  55. ^ Rick Burgess. 2012.
  56. ^ Jim Handy. 2013.
  57. ^ Seagate Upgrades Hybrids, Phases Out 7,200RPM HDDs | The SSD Guy
  58. ^ * "Hybrid Storage Drives"
  59. ^ Demerjian, Charlie (3. 5. 2010). „SandForce SSDs break TPC-C records”. SemiAccurate.com. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  60. ^ „Intel SSD, now off the sh..err, shamed list”. Arhivirano iz originala na datum 3. 2. 2012. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  61. ^ „Crucial's M500 SSD reviewed”. 
  62. ^ „More Power-Loss Data Protection with Intel® SSD 320 Series”. 
  63. ^ „Intel® Solid-State Drive 710: Endurance. Performance. Protection.”. 
  64. ^ Ruth, Gene (27. 1. 2010). „SSD: Dump the hard disk form factor”. Burton Group. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  65. ^ Kerekes, Zsolt. „SSD Buyers Guide”. storagesearch.com. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  66. ^ „SATA M.2 Card”. The Serial ATA International Organization. Pristupljeno 14. 9. 2013. 
  67. ^ Beard, Brian (2009). „SSD Moving into the Mainstream as PCs Go 100% Solid State” (PDF). Samsung Semiconductor, Inc. Pristupljeno 13. 6. 2010. 
  68. ^ „Enterprise SATADIMM”. Viking Technology. Arhivirano iz originala na datum 4. 11. 2011. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  69. ^ „SATADOM”. Innodisk. Pristupljeno 7. 7. 2011. 
  70. ^ Pop, Sebastian. „PCI Express SSD from Fusion-io ioXtreme Is Aimed at the Consumer Market”. Softpedia. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  71. ^ Pariseau, Beth (16. 3. 2010). „LSI delivers Flash-based PCIe card with 6 Gbit/s SAS interface”. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  72. ^ Kerekes, Zsolt. „SSDs”. StorageSearch.com. Pristupljeno 27. 6. 2011. 
  73. ^ „SST announces small ATA solid-state storage devices”. Computer Technology Review. 26. 10. 2006. Arhivirano iz originala na datum 01. 10. 2011. Pristupljeno 27. 6. 2011. 
  74. ^ „M1000 Specifications”. Memoright. Arhivirano iz originala na datum 25. 11. 2011. Pristupljeno 7. 7. 2011. 
  75. ^ Chung, Yuping (19. 11. 2008). „Compact, shock- and error-tolerant SSDs offer auto infotainment storage options”. EE Times. Pristupljeno 27. 6. 2011. 
  76. ^ „Benchmarking Enterprise SSDs” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 7. 5. 2012. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  77. ^ „SSD vs HDD - Why Solid State Drive”. SSD Guide. OCZ Technology. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  78. ^ „Price Comparison SSDs” (PDF). Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  79. 79,0 79,1 79,2 BeHardware reported lower retailer return rates for SSDs than HDDs between April and October 2010. Prieur, Marc (6. 5. 2011). „Components returns rates”. BeHardware. Arhivirano iz originala na datum 14. 2. 2012. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  80. ^ A 2011 study by Intel on the use of 45,000 SSDs reported an annualized failure rate of 0.61% for SSDs, compared with 4.85% for HDDs. „Validating the Reliability of Intel® Solid-State Drives”. Intel. 2011. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  81. 81,0 81,1 Prieur, Marc (16. 11. 2012). „Components returns rates (7)”. BeHardware. Arhivirano iz originala na datum 9. 8. 2013. Pristupljeno 25. 8. 2013. 
  82. ^ Harris, Robin (1. 3. 2013). „How SSD power faults scramble your data”. ZDNet. CBS Interactive. 
  83. 83,0 83,1 Ku, Andrew (29. 7. 2011). „Tom's Hardware, Data center feedback”. Tom's Hardware. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  84. ^ Schoeb, Leah (januar 2013). „Should you believe vendors’ jaw-dropping solid-state performance specs?”. Storage Magazine. Pristupljeno 1. 4. 2013. 
  85. ^ Mearian, Lucas (3. 8. 2009). „Intel confirms data corruption bug in new SSDs, halts shipments”. ComputerWorld. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  86. ^ Markoff, John (11. 12. 2008). „Computing Without a Whirring Drive”. The New York Times. str. B9. »Using a standard Macintosh performance measurement utility called Xbench, the Intel solid-state drive increased the computer's overall performance by almost half. Disk performance increased fivefold.« 
  87. ^ „Hard Drive Data Recovery Glossary”. New York Data Recovery. Arhivirano iz originala na datum 15. 7. 2011. Pristupljeno 14. 7. 2011. 
  88. ^ Radding, Alan. „Solid-state storage finds its niche”. StorageSearch.com. Arhivirano iz originala na datum 03. 01. 2008. Pristupljeno 29. 12. 2007.  Registration required.
  89. 89,0 89,1 Meyev, Aleksey (23. 4. 2008). „SSD, i-RAM and Traditional Hard Disk drives”. X-bit labs. Arhivirano iz originala na datum 18. 12. 2008. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  90. ^ „The PC Guide: Spindle Speed”. 
  91. ^ „Super Talent SSD: 16GB of Solid State Goodness”. AnandTech. 7. 5. 2007. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  92. ^ „Intel X25-M solid-state drive degrades significantly with heavy use”. Arhivirano iz originala na datum 13. 11. 2012. Pristupljeno 21. 10. 2012. 
  93. ^ „Intel High Performance Solid State Drive - Solid State Drive Frequently Asked Questions”. Pristupljeno 4. 3. 2010. 
  94. ^ „Windows Defragmenter”. microsoft.com. 23. 4. 2010. 
  95. ^ „How NTFS reserves space for its Master File Table (MFT)”. Microsoft. 16. 10. 2008. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  96. ^ „How does a solid state drive work?”. Hardware. KnownHost. 27. 5. 2013. Pristupljeno 17. 6. 2013. 
  97. ^ „Do SSDs heat up?”. Tom's Hardware. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  98. ^ „http://knowledge.seagate.com/articles/en_US/FAQ/185191en/”. Seagate. Arhivirano iz originala na datum 26. 4. 2012. Pristupljeno 6. 5. 2012.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  99. 99,0 99,1 „SSD vs HDD”. SAMSUNG Semiconductor. 
  100. ^ „Memoright SSDs: The End of Hard drives?”. Tom's Hardware. Pristupljeno 5. 8. 2008. 
  101. ^ „How Magnets Affect Your Computer”. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  102. ^ Mearian, Lucas (27. 8. 2008). „Solid-state disk lackluster for laptops, PCs”. Arhivirano iz originala na datum 2. 12. 2008. Pristupljeno 12. 9. 2008. »Corporate-grade SSD uses single-level cell (SLC) NAND memory and multiple channels to increase data throughput and wear-leveling software to ensure data is distributed evenly in the drive rather than wearing out one group of cells over another. And, while some consumer-grade SSD is just now beginning to incorporate the latter features (p. 1). It matters whether the SSD drive uses SLC or MLC memory. SLC generally endures up to 100,000 write cycles or writes per cell, while MLC can endure anywhere from 1,000 to 10,000 writes before it begins to fail, [according to Fujitsu's vice president of business development Joel Hagberg] (p. 4).« 
  103. ^ Kerekes, Zsolt. „SSD Myths and Legends - "write endurance". StorageSearch.com. 
  104. ^ „No SWAP Partition, Journaling Filesystems, …on an SSD?”. Robert.penz.name. 7. 12. 2008. Pristupljeno 21. 10. 2009. 
  105. ^ „SSDs, Journaling, and noatime/relatime”. 1. 3. 2009. Arhivirano iz originala na datum 8. 8. 2011. Pristupljeno 27. 9. 2011. 
  106. ^ Tests by Tom's Hardware on the 60 GB Intel 520 SSD calculated a worst-case lifetime of just over five years for incompressible data, and a lifetime of 75 years for compressible data. Ku, Andrew (6. 2. 2012). „Intel SSD 520 Review: SandForce's Technology: Very Low Write Amplification”. Tom's Hardware. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  107. ^ A study performed by Carnegie Mellon University on manufacturers' published MTBF [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2013)
  108. ^ „SSDs are hot, but not without security risks”. IDG Communications. 1. 8. 2010. 
  109. ^ „ACrucial M500 SSD now selling for 59 cents per gig”. Techreport. 11. 4. 2013. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  110. ^ „AnandTech | The SSD Improv: Intel & Indilinx get TRIM, Kingston Brings Intel Down to $115”. Anandtech 
  111. ^ „Long-term performance analysis of Intel Mainstream SSDs”. PC Perspective. 13. 2. 2009. Arhivirano iz originala na datum 6. 4. 2011. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  112. ^ Schmid, Patrick (7. 11. 2007). „HyperDrive 4 Redefines Solid State Storage: HyperDrive 4 - The Fastest Hard Disk In The World?”. Tom's Hardware. |-
  113. ^ Prigge, Matt (7. 6. 2010). „An SSD crash course: What you need to know”. InfoWorld. Pristupljeno 29. 8. 2010. 
  114. ^ „eWeek, Toshiba 1.8 drive announcement, January 2011”. 
  115. 115,0 115,1 115,2 „The differences between an SSD and a memory card”. sandisk.com. Pristupljeno 16. 6. 2011. 
  116. ^ „Intel Z68 Chipset & Smart Response Technology (SSD Caching) Review”. AnandTech. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  117. ^ „SSD Caching (Without Z68): HighPoint's RocketHybrid 1220”. Tom's Hardware. 10. 5. 2011. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  118. ^ Russinovich, Solomon & Ionescu 2009, str. 772–774
  119. ^ Koutoupis, Petros (25. 11. 2013). „Advanced Hard Drive Caching Techniques”. linuxjournal.com. Pristupljeno 2. 12. 2013. 
  120. ^ Bergmann, Arnd (18. 2. 2011). „Optimizing Linux with cheap flash drives”. LWN.net. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  121. ^ Corbet, Jonathan (15. 5. 2007). „LogFS”. LWN.net. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  122. ^ „Parted Magic”. Parted Magic. 22. 4. 2012. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  123. ^ „Linux kernel 2.6.33”. kernelnewbies.org. 24. 2. 2010. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  124. 124,0 124,1 „swapon(8) - Linux manual page”. man7.org. 17. 9. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  125. 125,0 125,1 „SSD Optimization”. debian.org. 22. 11. 2013. Pristupljeno 11. 12. 2013. 
  126. 126,0 126,1 „mm/swapfile.c, line 2507”. kernel/git/stable/linux-stable.git - Linux kernel stable tree, version 3.12.5. kernel.org. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  127. ^ On current Linux systems, each partition is aligned to start at a 1 MiB mark, which covers all use cases, being divisible by 1 MiB / 512 KiB / 128 KiB / 4 KiB / 512 B.
  128. ^ „Enabling and Testing SSD TRIM Support Under Linux”. Techgage. 6. 5. 2011. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  129. ^ „openSUSE mailing list: SSD detection when creating first time fstab ?”. Lists.opensuse.org. 2. 6. 2011. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  130. ^ „SSD discard (trim) support”. openSUSE. 
  131. ^ Patrick Nagel: Impact of ext4′s discard option on my SSD
  132. ^ Phoronix: Ubuntu Aims To TRIM SSDs By Default
  133. ^ „Linux I/O Scheduler Comparison On The Linux 3.4 Desktop”. Phoronix. 11. 5. 2012. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  134. ^ „SSD benchmark of I/O schedulers”. ubuntuforums.org. 2010. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  135. ^ „Mac OS X Lion has TRIM support for SSDs, HiDPI resolutions for improved pixel density?”. Engadget. Pristupljeno 12. 6. 2011. 
  136. ^ „MacRumors Forum”. MacRumors. Pristupljeno 12. 6. 2011. Šablon:Verify credibility
  137. ^ „ATA Trim/Delete Notification Support in Windows 7” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 28. 7. 2013. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  138. ^ MSDN Blogs: Support and Q&A for Solid-State Drives
  139. ^ Flynn, David. „Windows 7 gets SSD-friendly”. Pristupljeno 29. 1. 2009. 
  140. ^ „MSDN Blogs: Support and Q&A for Solid-State Drives”. e7blog. Pristupljeno 27. 5. 2009. 
  141. ^ Yam, Marcus (5. 5. 2009). „Windows 7 and Optimization for Solid State Drives”. Tom's Hardware. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  142. ^ „Windows 7 and it's Support for Solid State Drives”. Windows 7 Center. 10. 11. 2008. Pristupljeno 18. 6. 2011.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  143. ^ Smith, Tony. „If your SSD sucks, blame Vista, says SSD vendor”. Arhivirano iz originala na datum 14. 10. 2008. Pristupljeno 11. 10. 2008. 
  144. ^ „Samsung, Microsoft in talks to speed up SSDs on Vista”. Arhivirano iz originala na datum 5. 2. 2009. Pristupljeno 22. 9. 2008. 
  145. ^ Sexton, Koka (29. 6. 2010). „SSD Storage Demands Proper Partition Alignment”. www.wwpi.com. Arhivirano iz originala na datum 23. 07. 2010. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  146. ^ Butler, Harry (27. 8. 2009). „SSD performance tweaks for Vista”. bit-tech.net. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  147. ^ „ZFS L2ARC and SSD drives by Brendan Gregg”. brendan_entry_test. Sun Microsystem blog. 12. 7. 2008. Arhivirano iz originala na datum 30. 8. 2009. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  148. 148,0 148,1 Aughton, Simon (25. 4. 2007). „Dell Gets Flash With SSD Option for Laptops”. IT PRO. 
  149. ^ Chen, Shu-Ching Jean (7. 6. 2007). „$199 Laptop Is No Child's Play”. Forbes. Pristupljeno 28. 6. 2007. 
  150. 150,0 150,1
  151. ^ „Road Warriors Get Ready – Lenovo Delivers "No Compromises" Ultraportable ThinkPad X300 Notebook PC” (Saopštenje). Lenovo. 26. 2. 2008. Arhivirano iz originala na datum 16. 4. 2008. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  152. ^ Topolsky, Joshua (15. 8. 2008). „Lenovo slips out the new ThinkPad X301: new CPUs, 128GB SSD, still thin as hell”. engadget.com. Pristupljeno 9. 12. 2013. 
  153. ^ „EMC With STEC for Enterprise Flash Drives”. StorageNewsletter.com. 14. 1. 2008. Arhivirano iz originala na datum 30. 12. 2012. Pristupljeno 11. 2. 2013. 
  154. ^ „Solaris ZFS Enables Hybrid Storage Pools: Shatters Economic and Performance Barriers” (PDF). Sun Microsystems. Pristupljeno 9. 4. 2009. 
  155. ^ „Toshiba announces world's first 512GB SSD laptop”. CNET News. 14. 4. 2009. 
  156. ^ „MacBook Air”. Apple, Inc. 20. 10. 2010. [potrebna verifikacija]
  157. ^ „OCZ's RevoDrive X2: When A Fast PCIe SSD Isn't Fast Enough”. Tom's Hardware. 12. 1. 2011. 
  158. ^ „ioDrive Octal”. Fusion-io. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  159. ^ „OCZ R4 PCIe SSD Packs 16 SandForce SF-2200 Series Subunits”. techPowerUp. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  160. ^ Carl, Jack. „OCZ Launches New Z-Drive R4 and R5 PCIe SSD – CES 2012”. Lenzfire. Arhivirano iz originala na datum 10. 5. 2012. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  161. ^ „Samsung Introduces Industry’s First 1 Terabyte mSATA SSD”. www.global.samsungtomorrow.com, Samsung. 9. 12. 2013. 
  162. ^ „Samsung announces world's first 1 TB mSATA SSD”. Samsung, www.samsungtomorrow.com. 9. 12. 2013. 
  163. ^ „Intel X25-E 64GB G1, 4KB Random IOPS, iometer benchmark”. 27. 3. 2010. Pristupljeno 1. 4. 2010. 
  164. ^ „SSDs vs. hard drives”. Network World. 
  165. ^ SSD Sales up 14% in 2009 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2013), January 20th, 2010, Brian Beeler, storagereview.com
  166. 166,0 166,1 Solid State Drives to Score Big This Year with Huge Shipment Growth, April 2, 2012, Fang Zhang, iSupply
  167. ^ SSDs sales rise, prices drop below $1 per GB in 2012, January 10, 2012, Pedro Hernandez, ecoinsite.com
  168. ^ 39 Million SSDs Shipped WW in 2012, Up 129% From 2011 - IHS iSuppli, January 24th, 2013, storagenewsletter.com
  169. ^ SSDs weather the PC storm, May 8, 2013, Nermin Hajdarbegovic, TG Daily, accesat la 9 mai 2013
  170. ^ Samsung leads in 2008 SSD market with over 30% share, says Gartner, 10 June 2009, Josephine Lien, Taipei; Jessie Shen, DIGITIMES

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]