Pomorjani
Pomorjani,[2] Pomoranci ili Pomorani, ili Pomerani, Pomeranci ili Pomerjani (polj. Pomorzanie, češ. Pòmòrzónie, nem. Pomeranen), su naziv za skupinu zapadnoslovenskih plemena koja su počevši od 6. veka živela u donjem slivu reke Odre i susednim oblastima uz Baltičko more. Govorili su pomorjanskim jezikom, formom lehitskih jezika.
Opis i kratka istorija[uredi | uredi izvor]
Naziv Pomorje dolazi od slovenskih reči more i po — „zemlja pored mora”.
Pomorjani su se formirali nakon 6. veka, kao rezultat slovenskih seoba, tokom kojih su se neke grupe naselile i u oblasti ranije nastanjene Germanima, kao što su Goti ili Rugi. Do 9. veka Pomorjani su naseljavali predele od reke Odre na zapadu, do reke Visle na istoku i Noteča na jugu. Pomorjani su dobili ime po oblasti Pomorje, koje se javlja i u germanizovanom obliku kao Pomeranija.
U 10. veku poljski knez Mješko I Pjast je osvojio Pomeraniju i prisajedinio je poljskoj državi. U 11. veku Pomerani su podigli ustanak i oslobodili se poljske vlasti. Tokom ovog perioda proširili su svoje teritorije zapadno od Odre. Na inicijativu kneza Boleslava Pomerani prihvataju hrišćanstvo.
Od 1180. Pomeranija se deli, tako što zapadni delovi ulaze u sastav Svetog rimskog carstva kao Pomeransko kneževstvo, dok istočni deo pod nazivom Pomeralija pada pod uticaj Poljske, a od 1309. Tevtonskih vitezova.
Vremenom, nastupa proces germanizacije i polonizacije pomeranskog stanovništva, tako da postepeno prestaju da govore izvorni jezik i gube neke osobenosti svoje kulture. Ostatak drevnih Pomerana danas su Kašubi kojih na teritoriji Poljske i Nemačke ima oko 300 hiljada.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Kašubi, zapadnoslovenski narod
- Slovinci (narod), zapadnoslovenski narod
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Mapa je izrađena na osnovu dela V. V. Sedov-a (npr. Slavяne v rannem srednevekovьe, 1995.) i poglavlja "Slavяne v rannem srednevekovьe" i "Finno-ugrы i baltы v эpohu srednevekovья" (1987) u seriji Arheologiя SSSR, Knižnaя seriя IA AN SSSR — IA RAN. M.: 1981-2003. (jezik: ruski)
- ^ Nikolić, Dragan. Slovenski svet na razmeđi plemenskih saveza i ranih država (PDF). Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu. str. 111.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Johannes Hinz: Pommern. Lexikon. Bechtermünz Verlag, Augsburg. 1996. ISBN 978-3-86047-185-2. str. 242. (jezik: nemački)
- Roderich Schmidt: Das historische Pommern. Personen - Orte - Ereignisse. Böhlau, Köln Weimar Wien. 2009. ISBN 978-3-41220436-5. str. 101– 102. (jezik: nemački)
- Sergeй Viktorovič Alekseev: Slavяnskaя Evropa V-VI vekov (seriя Terra Nistorica). Izdatelьstvo Veče, Moskva, 2008. (jezik: ruski)
- Sedov, Valentin Vasilьevič: Očerki po arheologii slavяn. Rossiйskaя akademiя nauk Institut arheologii. Moskva, 1994. (jezik: ruski)
- Sedov, Valentin Vasilьevič: Slavяne v drevnosti. Naučno-proizvodstvennoe blagotvorit. o-vo Fond arheologii. Moskva, 1994. (jezik: ruski)
- Sedov, Valentin Vasilьevič: Slavяne v rannem srednevekovьe. Naučno-proizvodstvennoe blagotvorit. o-vo Fond arheologii. Moskva, 1995. (jezik: ruski)
- Sedov, Valentin Vasilьevič: Slavяne – Istoriko-arheologičeskoe issledovanie (seriя Studia historica). Rossiйskaя akademiя nauk Institut arheologii. Moskva, 2002. (jezik: ruski)
