Pomračenje Meseca

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Pomračenje Meseca 15.juna 2011.
Snimak pomračenja meseca 3. marta 2007.

Pomračenje Meseca se događa prilikom ulaska meseca u Zemljinu senku što se može desiti samo kada je mesec pun, u opoziciji, odnosno onda kada se Mesec, Zemlja i Sunce nalaze u jednoj ravni, tako da je Zemlja između Sunca i Meseca. Neophodan uslov da bi se makar i delimično pomračenje Meseca odigralo je da se Mesec nalazi na maksimalno 11.5° od čvorova svoje putanje sa ekliptikom, budući da Mesečeva putanja oko Zemlje jeste pod određenim nagibom u odnosu na Zemljinu putanju oko Sunca. Zahvaljujući pomračenju Meseca, još u 3. veku pne je Aristarh, videvši oblik Zemljine senke na Mesecu, zaključio da je Zemlja okrugla. Pomračenje Meseca traje mnogo duže od pomračenja Sunca jer je Zemljina senka višestruko veća od Mesečeve. Najduže dosadašnje pomračenje Meseca trajalo je 6 časova i 30 minuta. Poslednje pomračenje meseca odigralo se tokom noći između 03.03. i 04.03.2007. godine i smatra se da je bilo jedno od najboljih u poslednje vreme [1]. Naredno je usledilo 28.08.2007. godine. U toku jedne godine se može dogoditi 0 do 3 pomračenja Meseca.

Potpuno, delimično i pomračenje Meseca u polusenci[uredi]

Potpuno pomračenje Meseca je pojava kada celi Mesec uđe u Zemljinu senku tj. kada samo deo mesečevog diska uđe u Zemljinu senku naziva se delimično pomračenje. Ako Mesec prolazi samo kroz Zemljinu polusenku, radi se o pomračenje u polusenci.

Niz slika delimičnog pomračenja Meseca od 07.09.2006. godine

Za vreme svog potpunog pomračenja Mesec nikad ne pada u potpuni mrak, već reflektuje jednu crveno-smeđu boju. Ova je pojava posledica rasejanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi koja najviše raspršuje plavu svetlost (zbog čega je nebo danju plavo), a najmanje crvenu. Crvena svetlost koja se ne rasprši potpuno u atmosferi nastavlja (nakon horizonta) svoj put prema Mesecu i čini ga crvenim.

Ponekad, kad je Mesec u vreme pomračenja blizu horizonta, može se dogoditi da se istovremeno nad horizontom vide i Sunce i Mesec. I ova je pojava posledica rasejanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi. Sva tri tela zaista se nalaze u istoj ravni, ali usled rasejanja svetlosti (refrakcije), prividni položaji Sunca i Meseca su promenjeni u odnosu na njihove stvarne položaje. Da kojim slučajem Zemlja nema atmosferu, oba tela bi u tom trenutku bila ispod horizonta.

Pomračenja Meseca u prošlosti[uredi]

Pomračenje Meseca je kao spektakularna astronomska pojava često u prošlosti tumačeno kao loš znak koji najavljuje propast nekog poduhvata. Primer za to je pomračenje koje se desilo 22. maja tokom opsade Carigrada 1453. godine, koja se okončala padom grada i slomom Vizantije.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]