Поноћни каубој

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ponoćni kauboj
Jugoslovenski poster
Izvorni naslovMidnight Cowboy
Žanrdrama
RežijaDžon Šlezinger
ScenarioValdo Salt
ProducentDžerom Helman
Temelji se naroman Džejmsa Lea Herlihija
Glavne ulogeDastin Hofman
Džon Vojt
MuzikaDžon Beri
StudioUnited Artists
Godina1969.
Trajanje113 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet3,2 miliona dolara[1]
Zarada44,8 miliona dolara[2]
Veb-sajtwww.mgm.com/view/movie/1251/Midnight-Cowboy/
IMDb veza

Ponoćni kauboj (engl. Midnight Cowboy) je američki dramski film iz 1969. godine, zasnovan na istoimenom romanu Džejmsa Lea Herlihija iz 1965. Film je napisao Voldo Salt, režirao Džon Šlezinger, dok glavne uloge tumače Dastin Hofman i Džon Vojt, a zapažene manje uloge tumače Silvija Majls, Džon Mekgajver, Brenda Vakaro, Bob Balaban, Dženifer Solt i Barnard Hjuz. Smešten u Njujorku, Ponoćni kauboj prikazuje neobično prijateljstvo između dva prevaranata: naivnu mušku prostitutku Džoa Baka (Vojt) i bolešljivog prevaranta Enrika „Retsoa” Rica (Hofman).

Na 42. dodeli Oskara, film je osvojio tri nagrade: za najbolji film, najbolju režiju i najbolji adaptirani scenario. Ponoćni kauboj je jedini film sa ocenom „X” (prikladan samo za odrasle) koji je ikada osvojio nagradu za najbolji film.[3] [4] Smešten je na 36. mesto liste 100 najboljih američkih filmova svih vremena Američkog filmskog instituta, dok je na ažuriranoj verziji iz 2007. godine zauzeo 43. poziciju.

Godine 1994, Ponoćni kauboj je proglašen „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim” od strane Kongresne biblioteke i odabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država.[5]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Džo Bak, mladi Teksašanin koji radi kao perač sudova, napušta posao i odlazi u Njujork da postane muška prostitutka. U početku bez uspeha, uspeva da odvede u krevet sredovečnu ženu, Kas, u njenom otmenom stanu na Park aveniji. Susret se završava loše jer joj daje novac nakon što je uvređena kada on zatraži isplatu i implicira da je i sama prostitutka visoke klase.

Džo upoznaje Enrika Salvatorea „Retsoa” Rica, šepavog prevaranta koji mu uzima 20 dolara da bi ga upoznao sa makroom. Nakon što otkrije da je navodni makro zapravo nepokolebljivi religiozni fanatik, Džo kreće u poteru za Retsom, ali ne može da ga pronađe. Džo provodi dane lutajući gradom i sedeći u svojoj hotelskoj sobi. Ubrzo ostaje bez novca, izbačen iz hotelske sobe, a njegove stvari su zaplenjene.

Džo pokušava da zaradi oralnim seksom od mladića u bioskopu, ali posle čina saznaje da mladić nema novca. Džo mu preti i traži njegov sat, ali ga na kraju pušta nepovređenog. Sledećeg dana, Džo ugleda Retsoa i traži da mu vrati novac. Retso nudi da dele stan u napuštenoj zgradi u kojoj skvotira. Džo nevoljno prihvata njegovu ponudu i oni započinju „poslovni odnos” kao prevaranti. Počinju da se povezuju, ali Retsovo zdravlje se konstantno pogoršava.

U scenama iz prošlosti, Džoa odgaja baka nakon što ga je majka napustila. On takođe započinje tragičnu vezu sa Eni. Serija flešbekova ga podseća na iskustvo kada je njega i Eni, dok su bili goli u parkiranom automobilu, silovala banda kauboja. Silovanje utiče na Eninu mentalnu stabilnost do te mere da ona poludi i biva odvezena u zadnjem delu onoga što deluje kao kombi koji je vodi u psihijatrijsku ustanovu. Gledalac dobija više informacija o iskustvu kako se scene iz prošlosti gomilaju.

Retso kaže Džou da je njegov otac bio nepismeni italijanski imigrant, čistač cipela, čiji je posao ga je doveo do oštećenja leđa, kao i pluća usled dugotrajnog izlaganja laku za cipele. Retso je naučio da čisti cipele od svog oca, ali to smatra ponižavajućim i uglavnom odbija da to radi, iako čisti Džoove kaubojske čizme kako mogao da privuče klijente. Retso gaji nadu da će se preseliti u Majami, što je prikazano u sanjarenjima u kojima se on i Džo bezbrižno vesele na plaži okruženi desetinama sredovečnih žena koje ih obožavaju.

Filmski stvaralac nalik Vorholu i ekstrovertna umetnica prilaze Džou u restoranu, uzimaju njegovu polaroid fotografiju i daju mu pozivnicu za umetnički događaj u stilu Vorhola (koji uključuje stvarne Vorholove superzvezde, uključujući Vivu, Ultra Violet, Tejlor Mid, Džoa Dalesandra i filmskog reditelja Pola Moriseja povezanog sa Vorholom [6]). Džo i Retso dolaze, ali Retsovo loše zdravlje i higijena privlače neželjenu pažnju nekoliko gostiju. Džo zamenjuje džoint za cigaretu i počinje da halucinira nakon nekoliko udisaja. On napušta žurku sa Širli, koja pristaje da mu plati 20 dolara za noć, ali Džo ne može da je seksualno zadovolji. Zajedno igraju igru rečima koja navodi Širli da sugeriše da je Džo možda gej; odjednom on postaje seksualno aktivan. Sledećeg jutra, ona dovodi svoju prijateljicu kao Džoovog sledećeg klijenta i čini se da njegova karijera konačno kreće.

Kada se Džo vrati kući, Retso je vezan za krevet i u groznici. On odbija medicinsku pomoć i moli Džoa da ga stavi u autobus za Floridu. Očajan, Džo pokupi čoveka u igraonici i opljačka ga tokom nasilnog susreta u njegovoj hotelskoj sobi gde ga Džo brutalno tuče. Džo kupuje autobuske karte novcem koji je ukrao od čoveka kako bi on i Retso mogli da se ukrcaju na autobus za Floridu. Tokom putovanja, Retsovo zdravlje se dodatno pogoršava jer postaje urinarno inkontinentan i obliven znojem.

Na odmorištu, Džo kupuje novu odeću za Retsoa i sebe i odbacuje svoju kaubojsku odeću. U autobusu, Džo razmišlja da mora da postoje lakši načini za zarađivanje za život, i kaže Retsou da planira da dobije redovan posao na Floridi. Kada Retso ne odgovori, Džo shvata da je mrtav. Vozač kaže Džou da ne preostaje ništa drugo nego da nastavi do Majamija i traži od Džoa da zatvori Retsoove kapke. Džo, sa suzama na očima, sedi sa rukom oko mrtvog prijatelja.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Dastin Hofman Enriko Salvatore „Retso” Rico
Džon Vojt Džo Bak
Silvija Majls Kas
Džon Mekgajver gospodin O’Danijel
Brenda Vakaro Širli
Barnard Hjuz Tauni
Rut Vajt Seli Bak
Dženifer Solt Eni
Gilman Rankin Vudsi Najls
Bob Balaban mladi student

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Uvodne scene su snimljene u Big Springu u Teksasu 1968. godine. Bilbord pored puta sa natpisom „Ako nemate naftnu bušotinu... nabavite je!” prikazan je dok autobus za Njujork sa Džoom Bakom prolazi kroz Teksas.[7] Takve reklame, uobičajene u jugozapadnim Sjedinjenim Državama kasnih 1960-ih i tokom 1970-ih, promovisale su Zapadnu kompaniju Severne Amerike Edija Čajlsa.[8] U filmu, Džo odseda u hotelu Kleridž, na jugoistočnom uglu Brodveja i Zapadne 44. ulice u centru Menhetna. Njegova soba gleda na severnu polovinu Tajms skvera.[9] Motiv koji se tri puta pojavljivao u njujorškim scenama bio je znak na vrhu fasade zgrade Mutual of New York Building (MONY) na Brodveju 1740.[7] Ovo je prošireno na scenu igre reči sa Širli, kada je Džoov netačan način pisanja reči „money” odgovarao tom znaku.[10]

Dastin Hofman, koji je igrao osedelog veterana sa njujorških ulica, je iz Los Anđelesa.[11] [12] Uprkos njegovoj ulozi Džoa Baka, lika koji je beznadežno van svog elementa u Njujorku, Džon Vojt je rođeni Njujorčanin, poreklom iz Jonkersa.[13] Vojt je plaćen minimalnom platom Udruženja filmskih glumaca, za svoju ulogu Džoa Baka, što je bio ustupak koji je voljno napravio da bi dobio ulogu.[14] Harison Ford je bio na audiciji za ulogu Džoa Baka.[15] Majkl Sarazin, koji je bio Šlezingerova prva želja, dobio je ulogu Džoa Baka, da bi bio otpušten u nemogućnosti da raskine svoj ugovor sa Univerzalom.[16][17] [18]

Za repliku „I'm walkin' here!” (srp. Ходам овуда!), koja je dostigla 27. mesto na AFI-jevoj listi „100 godina...100 filmskih replika”, često se kaže da je improvizovana, ali producent Džerom Helman ovo osporava. Scena, u kojoj se Retso prvobitno pretvarao da ga je udario taksi da bi glumio povredu, uneta je u prvi nacrt originalnog scenarija.[19]

Nakon početnog pregleda od strane Američke filmske asocijacije, Ponoćni kauboj je dobio ocenu „Ograničeno” („R”). Međutim, nakon konsultacija sa psihologom, rukovodiocima United Artists-a je rečeno da prihvate ocenu „X”, zbog „homoseksualnog referentnog okvira” i njegovog „mogućeg uticaja na mlade”. Film je objavljen sa ocenom „X”.[20] Film je kasnije dobio ocenu „R” za ponovno izdanje 1971. godine.[20] [21]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Džon Bari je komponovao partituru, osvojivši Gremi za najbolju instrumentalnu temu, iako nije potpisan na konačnoj verziji filma.[22] Pesma Freda Nila „Everybody's Talkin” osvojila je nagradu Gremi za najbolje savremeno vokalno muško izvođenje za Harija Nilsona.

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je premijerno prikazan u Koronet teatru u Njujorku i zaradio je rekordnih 61.503 dolara tokom prve nedelje prikazivanja.[23] U desetoj nedelji objavljivanja, film je postao broj jedan u Sjedinjenim Državama sa nedeljnom zaradom od 550.237 dolara[24] i bio je film sa najvećom zaradom u septembru 1969. godine.[25] Film je zaradio 11 miliona dolara od iznajmljivanja u Sjedinjenim Državama i Kanadi 1969.[26] i dodao dodatnih 5,3 miliona dolara sledeće godine kada je nominovan i osvojio Oskara za najbolji film.[27] Na kraju je zaradio 20,5 miliona dolara.[28]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Balio, Tino (1987). United Artists: The Company That Changed the Film IndustryNeophodna slobodna registracija. Madison: University of Wisconsin Press. str. 292. ISBN 9780299114404. 
  2. ^ „Midnight Cowboy”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 30. 1. 2012. g. Pristupljeno 26. 2. 2012. 
  3. ^ Mitchell, David (2014). „Gay Pasts and Disability Future(s) Tense”. Journal of Literary & Cultural Disability Studies. 8 (1): 1—16. doi:10.3828/jlcds.2014.1. 
  4. ^ Ditmore, Melissa Hope (2006). „Midnight Cowboy”. Encyclopedia of Prostitution and Sex Work. 1. Westport: Greenwood Publishing Group. str. 307—308. ISBN 9780313329685. 
  5. ^ „Complete National Film Registry Listing”. National Film Registry. The Library of Congress. Arhivirano iz originala 31. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 1. 2017. 
  6. ^ Blake Gopnik, Warhol: A Life as Art London: Allen Lane.
  7. ^ a b Chris (5. 10. 2006). „Midnight Cowboy locations”. Exquisitely Bored in Nacogdoches. Arhivirano iz originala 6. 1. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  8. ^ Popik, Barry (22. 8. 2007). „The Big Apple: "If you don't have an oil well, get one!" (Eddie Chiles of Western Company)”. The Big Apple. Arhivirano iz originala 19. 3. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  9. ^ „Midnight Cowboy Film Locations”. On the Set of New York. Arhivirano iz originala 7. 1. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  10. ^ „Midnight Cowboy (1969)”. AMC Filmsite. AMC Network Entertainment. Arhivirano iz originala 14. 2. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  11. ^ Smith, Grady (10. 8. 2012). „Monitor: August 10, 2012”. Entertainment Weekly. Time. str. 27. Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  12. ^ „The Birth of Dustin Hoffman”. California Birth Records, 1905 Thru 1995. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  13. ^ Votruba, Martin. „Jon Voight”. Slovak Studies Program. University of Pittsburgh. Arhivirano iz originala 19. 2. 2015. g. Pristupljeno 14. 2. 2015. 
  14. ^ „Voight Worked for Scale for 'Midnight Cowboy' Role”. The Denver Post. Digital First Media. Associated Press. 29. 8. 2013. Pristupljeno 29. 8. 2013. 
  15. ^ Duke, Brad (1. 7. 2008). Harrison Ford: The Films. McFarland. ISBN 9780786440481 — preko Google Books. 
  16. ^ Frankel, Glenn (2020). SHOOTING MIDNIGHT COWBOY: Art, Sex, Loneliness, Liberation, and the Making of a Dark Classic. New York, NY: Farrar, Straus and Giroux. str. 175—176. ISBN 9780374209018. 
  17. ^ „15 Uncensored Facts About Midnight Cowboy”. www.mentalfloss.com. 25. 5. 2019. 
  18. ^ „Michael Sarrazin”Neophodna novčana pretplata. Arhivirano iz originala 2022-01-11. g. 
  19. ^ „Midnight Cowboy by Waldo Salt; Based on a novel by James Leo Herlihy; Draft: 2/2/68”. Arhivirano iz originala 2018-11-30. g. Pristupljeno 2018-11-21. 
  20. ^ a b Balio, Tino (1987). United Artists: The Company That Changed the Film Industry. Madison: University of Wisconsin Press. str. 292. ISBN 9780299114404. 
  21. ^ Monaco, Paul (2001). History of the American Cinema: 1960–1969. The Sixties. 8. New York: Charles Scribner's Sons. str. 166. ISBN 9780520238046. 
  22. ^ „Midnight Cowboy (1969)”. IMDb. 25. 5. 1969. Arhivirano iz originala 16. 3. 2014. g. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  23. ^ „'Men' Meek $17,219 on Slow B'way; But 'Cowboy' Tall $54,460 2d., 'West' Fast $54,324 in 2 Sites, 'Che' 52G”. Variety. 11. 6. 1969. str. 8. 
  24. ^ „50 Top-Grossing Films”. Variety. 13. 8. 1969. str. 11. 
  25. ^ Wear, Mike (8. 10. 1969). „Sept. Totals Soar to High Plateau; 'Cowboy,' 'True Grit,' 'Easy Rider,' 'Daddy,' 'Oliver,' 'Curious' Leaders”. Variety. str. 7. 
  26. ^ „Big Rental Films of 1969”. Variety. 7. 1. 1970. str. 15. Arhivirano iz originala 13. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  27. ^ Fredrick, Robert B. (6. 1. 1971). „Top 10 Films Yield 40% Of Rentals”. Variety. str. 11. 
  28. ^ Cohn, Lawrence (15. 10. 1990). „All-Time Film Rental Champs”. Variety. str. M172. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поноћни_каубој&oldid=27358758”