Pornografija na internetu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer produkcije internet porno sadržaja

Pornografija na internetu je nova vrsta predstavljanja ljudskog tela ili seksualnih radnji u cilju izazivanja seksualnog uzbuđenja (ovoga puta) na svetskoj elektronskoj mreži, kao jednoj od važnih operativnih tehnika biopolitičke moći koju prepoznajemo u procesu modifikacije savremene politike seksualnog identiteta prema partikularnim interesima industrije zabave. Potreba za seksom „upisana” je u nagonski deo ličnosti čoveka, kao fiziološki proces seksualnog čina koji ima određene transistorijske komponente i raznovrsnost obrazaca u seksualnom ponašanju. Ona je imuna na istorijsko-kulturne promene, i zato način na koji se ona realizuje varira od kulturno-istorijskih prilika i društvenih uslova.[1]

U poslednjih dvadeset godina, zahvaljujući upotrebi interneta pornografija je postala sve značajniju društvena forma u kojoj 20 do 33% svih korisnika učestvuje u nekom obliku onlajn seksualne aktivnosti.[1]

Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]

Pojam ljudske prirode ne odnosi se isključivo na biološke i psihičke karakteristike, već obuhvata i društveni kontekst u kojem se ona manifestuje. Raznovrsnost seksualnog ponašanja kroz istorijske epohe i prostorne kontinuume potvrđuje stanovište da ono nije odvojeno od načina života cele zajednice i da ulaskom u svet internet komunikacije subjekt postaje osuđen na „gubljenje neposrednosti realnog.”[2]

Seksualnost kao zbir bioloških, psihičkih i socijalnih agensa upravo je u internetu našao sociološki interes da telo ugradi u pornografske sadržaje i prikaže seksualnosti u stepenu u kojem je malo koji drugi oblik ljudskog ponašanja prikazan.[3] Tako su društvene mreže na internetu postale idealan domen za postojeće i potencijalne internet-predatore, koji mogu suptilnim metodama pridobiti poverenje svojih potencijalnih žrtava, koristeći se zloupotrebom poverenja, izostankom podozrenja kod dece, kao i opšteg izostanka informisanosti o potencijalnim opasnostima pornografije na internetu.[4]

Kako je u poslednjim decenijama upotreba interneta dobijala sve značajniju društvenu formu, i seksualnost je dobila novu formu izražavanja s obzirom da internet stiče sve masovniji auditorijum i da, po nekim procenama 20 do 33 odsto svih korisnika učestvuje u nekom obliku onlajn seksualne aktivnosti.[5][6] Imajući navedeno u vidu seksualnost stiče popularnost i seksualno izražavanje na internetu postaje fenomen koji uključuje niz kulturnih implikacija značajnih za budućnost ljudske seksualnosti.[7]

U širenju pornografiskih sadržaja u velikoj meri može pomoći pseudonimno predstavljanje, kao svojevrstan „paravan“, za krajnje namere korisnika. S druge strane, širenju pornografije i zloupotrebi dece i maloletnika putem interneta u prilog ide i široka dostupnost elektronskih uređaja među mladima koji u isto vreme mogu generisati fotografije i video zapise, a zatim ih objavljivati putem društvenih mreža, uz sveprisutan, među mladima naročito promovisan trend, da se ovako načinjeni sadržaji dele među širokom publikom, često nepoznatom ili nedovoljno poznatom samom korisniku društvenih mreža.[8]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Nedavno istraživanja pokazuju šokantnu istinu - da oko 30% „prometa” na internetu otpada na pornografiju, a da je stranica sa golotinjom, koja je imala najviše poseta bila ona sa 4 milijarde otvaranja mesečno. Stručnjaci su do ovih rezultata došli pomoću DoubleClick Ad Planner-a, Guglovih dodatka o internet pretraživačima koji putem kolačića prikuplja informacije o korisnicima.

Polne razlike[uredi | uredi izvor]

Od 2011. godine većina gledalaca online pornografije bili su muškarci; žene su više posećivale romantične novele sa erotskim fanskim fikcijama. Iako su žene činile oko četvrtinu do trećinu posetilaca popularnih veb stranica pornografije, one su samo u 2% slučajeva bile pretplatnice ponuđenih sajtova. Kao jedan od razloga, manjeg broja ženskih imena, navodi se činjenica da su pretplatnici sa ženskim imenima označene kao potencijalne osobe za zloupotrebu kreditne kartice.[9]

Posećenost[uredi | uredi izvor]

Kolika je agresivnost pornografije na internetu najbolje ilustrruje podataka da se mesečno pošalje oko 29 petabajta pornografskog materijala što znači da se svake sekunde prenosi 50 gigabajta pornogafskih sadržaja.

Najposećejnije pornografske stranice

Najposjećenije pornografske stranice u poslednjoj deceniji su:[10]

Naziv stranice Logo Broj mesečnih poseta
Xvideos 4.400.000.000
Pornhub 2.500.000.000
YouPorn 2.100.000.000
Redtube 970.000.000
LiveJasmin 710.000.000

Karakteristike porno stranica i statistika porno komunikacija[uredi | uredi izvor]

  • 12% svih stranica na internetu sadrži pornografski sadržaj
  • 25% svih poseta preko pretraživaća Google i Yahoo odnosi se na pornografiju
  • 2,5 milijardi e-mailova dnevno je sa pornografskim sadržajem
  • U svakoj sekundi najmanje 30.000 korisnika interneta gleda pornografski sadržaj
  • 20% muškaraca i 13% žena priznaje da za vreme radnog vremena gledalo pornografske sadržaje na internetu
  • 35% sadržaja koji se skida s interneta odnosi se na pornografiju
  • 43% svih korisnika na internetu gleda porno filmove
  • Samo 3% seksi stranice traže od korisnika potvrdu punoletnosti.[11]
  • Deca na internetu prvi put gledaju porno sdadrže sa 11 godina
  • Pojmovi „sex” i „porn” su među pet najtraženijih pojmova mladih ispod 18 godina, na internetu
  • Najviše pretraga pojma „seks” Google dobija iz Pakistana.[12][13]

Zarada od pornografije na internetu[uredi | uredi izvor]

Godine 2009. je ukupna zarada od pornografije na internetu premašila milijardu dolara.[12]

Pornografska „pohlepa pogleda“[uredi | uredi izvor]

Pornografska „pohlepa pogleda“, je oblik ponašanja koji poništavajući vrednost diskursa romantične ljubavi i interaktivne empatije, sužava mogućnost humanizacije ljudskih odnosa. Ona utiče na to da se intimnost gubi tokom procesa komercijalizacije, a tajna koja obavija intimne odnose biva dekonstruisana u cilju apoteoze banalnog i neposrednog. Po tome pornografska mitologija, nameće stav o postizanja intimnosti i interpersonalne bliskosti samo kroz seksualni orgazam.

U tom smislu prikazujući seksualnost kao fiziološki proces koji pojedincu ne obezbeđuje mogućnost ostvarenja samootkrivanja, suočavanja pred drugom osobom i stvaranja trajnih veza na osnovu emotivne bliskosti, internet pornografija utiče na „dramaturgiju“ ljubavnih odnosa u stvarnom svetu. Tako dolazi da se tokom procesa komercijalizacije, gubiu tajna koja obavija intimne odnose, koja je postaje dekonstruisana u cilju apoteoze banalnog i neposrednog.[14][15]

Programsko „nasilje nad tajnom“ obeshrabruje osmišljavanje intimizacije ljudskih odnosa, i na neočekivani način ova industrija preuzima važnu ulogu u formiranju prevladavajućih normi seksualnog ponašanja. Kako tržišne snage preuzimaju mnoge funkcije porodičnog života, „ekonomija pohote“ počinje da vrši funkcije upravljanja i kontrole ljudske intime. Seksualnost se otima porodičnoj kontroli, a eksplozija eksplicitnih sadržaja kroz proces „banalizacije ogledala“ dovodi do toga da učenje potrebama i seksualnom životu „više ne mora da bude vođeno institucionalizovano unutar porodice“ Intimnost zapravo prestaje da vrši funkcije vodiča za zadovoljenje individualnih potreba i želja.[14][16]

Porno-zavisnost[uredi | uredi izvor]

U naučnim krugovima vode se rasprave o prikladnoj defniciji ponašanja koje odražava negativnu, prekomernu, nefunkcionalnu, problematičnu, kompulsivnu upotrebu interneta, internetomaniju ili internet-zavisnost. Najzastupljenija terminološki nazivi za ovaj oblik ponašanja su:

  • Kompulsivna upotreba interneta (Compulsive Internet use)
  • Zloupotreba interneta (Internet misuse)
  • Patološka upotreba interneta (Pathological Internet use)
  • Prekomerna upotreba interneta (Internet over-use).[17][18]

Poremećaj zavisnosti od interneta su prema istraživanjima očigledno povezana sa:

  • slabom voljom,
  • pasivnim načinom života,
  • lošim prijateljstvom i
  • problematičnim situacije u stvarnom životu itd.[19][20][21][22]

Uporedno sa porastom sveukupne internet zavisnosti, raste i broja korisnika porno sadržaja na internetu, što rezultuje i masovnom pojavom „porno-zavisnosti”, koja se definiše kao:

Poremećaj u kontroli konzumacije koji se manifestuje dugim i učestalim „izletima” u svet sajber-seksa...a to znači da je...porno-zavisnost“ kao „rekreativna” funkcija posmatranja dovedena do nivoa opsesije i da se ovaj pojam odnosi na stanje svesti potrošača koju je zahvatila „metastaza uživanja”.[2]

Sa rastom potrošnje, tehnologija interneta, ona ima uticaj i na to da se jedna od ključnih agenasa „porno-zavisnosti“ ispoljava kao neodoljiva strast za posmatranjem pornografskih sadržaja po cenu gubitka porodice, prijatelja, novca, ugleda i slično.

Po podacima iz 2004. godine (www.msnbc.com, 2004), oko 17% potrošača internet pornografije je priznalo da ima problema sa kliktanjem miša na ikonu „turn off“.

Ispitivanja izloženosti internet pornografiji pre navršenih 18 godina, izvršena na većem uzorku studenata (n = 563), putem online ankete, pokazala su da je 93% dečaka i 62% devojaka bilo izloženo online pornografiji tokom adolescencije. Izlaganje pre 13 godina je relativno neuobičajeno. Dečaci, koji su češće od devojčica verovatnije bili izloženi u ranijoj dobi, kako bi videli što više pornografskih slika, najčešće onih ekstremnijih (npr silovanje, dečija pornografija), dok su devojke prijavile više nehotičnu izloženost pornografije. Ako su učesnici u ovoj studiji tipični za mlade, izlaganje pornografiji na internetu može se opisati kao normativno iskustvo, a više studija njegovog uticaja daju kvalitetnije podatke.[23]

Po nekim istraživanjima iz 2009. godine (www.pornaddicthub.com, 2009), broj zavisnika od internet pornografije se u današnjem društvu kreće između četiri i šest miliona.

Da je opsesivno posmatranje pornografskih sadržaja na internetu postala pojava masovnih razmera indirektno potvrđuje i sve veći broj stranica s psihoterapeutskim ambicijama.[24][25][26]

Kako internet obezbeđuje obilje izbora i prijemčive mehanizme za lagodnu potrošnju, ne čudi ni masovnost poremećaja kontrole samoregulacije.

Posledice[uredi | uredi izvor]

I poslednjem skeptiku postalo je jasno da je pornografija na internetu postala nezaobilani deo svakodnevnih rutinskih, poslovnih i privatnih aktivnosti ljudi širom sveta i da bi u tom smislu svaki tehnološki i internet-skepticizam bilo lako opovrgnuti. Međutim, nameću se pitanja o najrazličitijim problemima koji proizlaze iz upotrebe interneta, za praćenje i širenje pornografije koji se odražavaju na fzičko i psihičko zdravlje ljudi poput pojma patološka pornografska internet-zavisnost, koja je u prve dve decenije 21. veka znatno okupirala veliki deo javnosti, i može obuhvatiti i pojave poput sajber proganjanja, krađe identiteta i drugo. Kompulsivna upotreba interneta za praćenje pornografskih sasržaja predstavlja neku vrstu bihevioralne zavisnosti,[27] sa sličnim manifestacijama kao kod kockanja, kupovine, hrane i drugo. Autori smatraju da treba imati u vidu da ono što u ovom slučaju stimuliše nemogućnost kontrole impulsa jeste zapravo pornografski sadržaj na internetu, a ne sama dostupnost interneta.[28]

Vizuelna favorizacija neposrednog telesnog užitka praćenjem pornografije na internetu smanjuje značaj tradicionalne politike intimnosti.[28] Pa je tako slobodna cirkulacija pornografskih slika u okviru svetske elektronske mreže je uspostavila:

...perpetuirajući proces globalizacije seksualnosti, a intimnost se simultano „raspršuje u neku vrstu komunikacijskog manira, jer ni dominantna koncepcija ljubavi, ni savremeni način života ne podupiru ostvarenje stvarne, nužno rizične intimnosti“.[29] Uveren da posmatranje (tuđih) seksualnih iskustava unosi svežinu i rekonfiguriše važan deo egzistencijalne pozicioniranosti, pojedinac savremenog doba počinje da vodi ljubav sa „slikom“, redukujući humanistički kapacitet prepoznavanja Drugog i mogućnosti zasnivanja veze na „emotivnoj komunikaciji u kojoj su nagrade – proizašle iz takve komunikacije – glavna osnova nastanka veze“.[30]Poistovećujući slobodu potrošnje sa slobodom u životnom smislu, korisničke grupe pristaju na pornografsku ucenu „da je sve istinito“,[31] i postaju zarobljenici metadiskurzivnog jezika kapitaističke „proizvodnje masovne nezasitosti.“[32]

Međutim bitno je naglasiti da kompulsivna upotreba interneta može i ne mora voditi procesu zavisnosti od pornografije,[33] i da bez obzira na ispoljene negativne posledice, 54% osoba sa znacima patološke pornografske internet-zavisnosti nije želelo da prestane sa upotrebom interneta, odnosno smanji broj časova koje provodi prateći pornografske sadrtžaje.[34]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Doring, Nicola 2009. The Internet’s impact on sexuality: A critical review of 15years of research. Computers in Human Behavior, br. 25:1089-1101
  2. ^ a b Žižek, Slavoj 2008. Ispitivanje realnog. Novi Sad: Akademska knjiga, str. 171
  3. ^ Stajn, Arlena 2002. Tri modela seksualnosti: nagoni, identiteti i prakse.
  4. ^ Lanning, K. and Burgess, A.W. (1989). Child pornography and sex rings, in D. Zillman andJ. Bryant (eds), Pornography: Research Advances and Policy Considerations, Hillside, NJ: Lawrence Erlbaum
  5. ^ Cooper, Al 2004. Online Sexual Activity in the New Millenium. Contemporary Sexuality, br. 38: 1-7
  6. ^ Cavanagh, Allison 2007. Sociology in the Age of the Internet. Berkshire: Open University Press
  7. ^ Abramson, Paul i Pinkerton, Steven 1998. O užitku: razmišljanja o naravi ljudske spolnosti. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo
  8. ^ Moore, R. (2005). Cyber crime: Investigating High-Technology Computer Crime, Cleveland, Mississippi: Anderson Publishing
  9. ^ Ogas, Ogi (30. 04. 2011). „The Online World of Female Desire”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 04. 08. 2018. 
  10. ^ „Internetom dominira pornografija”. Metro portal, 2012. Pristupljeno 04. 08. 2018. 
  11. ^ Jenkins, Philip (2005). "Law Enforcement Efforts Against Child Pornography Are Ineffective," in At Issue: Child Sexual Abuse. Ed. Angela Lewis. San Diego: Greenhaven Press.
  12. ^ a b „SEKS NA NETU 12 činjenica o pornografiji na internetu”. Metro-portal. 2010. Pristupljeno 04. 08. 2018. 
  13. ^ Katrien Jacobs, Netporn: DIY Web Culture and Sexual Politics, Rowman & Littlefield. 2007. ISBN 978-0-7425-5432-0.
  14. ^ a b Branislav Filipović, Internet pornografija i politika seksualnog identiteta. Sociološki pregled, vol. XLIV (2010), no. 3, str
  15. ^ Castells, Manuel 2002. Moć identiteta. Zagreb: Golden marketing, (2002), str. 366.
  16. ^ Castells, Manuel 2002. Moć identiteta. Zagreb: Golden marketing, (2002), str. 366-367.
  17. ^ Bai, Y., Chao-Cheng, L. & Chen, J. (2001). Internet Addiction Disorder Among Clients of a Virtual Clinic. Psychiatric services, 52 (10), 1397
  18. ^ Young, K. & Rogers, R. (1998). Personality Traits Associated with Its Development. Paper presented at the 69th annual meeting of the Eastern Psychological Association in April 1998.
  19. ^ Armstrong, L., Phillips, JG., & Saling, LL. (2000). Potential determinants of heavier Internet usage. International Journal of Human– Computer Studies, 53, 537–550.
  20. ^ Chou, K.L. (2000). Intimacy and psychological adjustment in Hong Kong Chinese adolescents. Journal of Genetic Psychology, 161, 141–151.
  21. ^ Craig, RJ. (1995). The role of personality in understanding substance abuse. Alcoholism Treatment Quarterly, 13(1), 17–27.
  22. ^ Hofstede, G. (1980). Culture’s consequences: international differences in work-related values. Beverly Hills, CA: Sage.
  23. ^ Chiara Sabina, Janis Wolak, David Finkelhor The Nature and Dynamics of Internet Pornography Exposure for Youth CyberPsychology & Behavior 2008. Vol. 11, No. 6
  24. ^ 3 KEYS TO OVERCOME PORN ADDICTION
  25. ^ Specialized sex addiction & intimacy disorders treatment.
  26. ^ The Holistic Drug Rehab Center
  27. ^ Yellowlees, P. & Marks, S. (2007). Problematic Internet use or Internet addiction? Computers in Human Behavior, 23 (3), str. 1450
  28. ^ a b Young, K. (2008). Internet Sex Addiction Risk Factors, Stages of Development and Treatment. American Behavioral Scientist, 52 (1), 21-37.
  29. ^ Štulhofer, Aleksandar 2004. Kraj intimnosti? Suvremenost, globalizacija i ljubavne veze. Sociologija, vol. 46, br. 1: 10
  30. ^ Giddens, Anthony 1994. The Transformation of Intimacy. Cambridge: Polity Press str. 72
  31. ^ Bodrijar, Žan 2008. Simulakrumi i simulacija, u: Đorđević, Jelena (ur.): Studije kulture. Beograd: Službeni glasnik
  32. ^ Branislav Filipović, Internet pornografija i politika seksualnog identiteta, Sociološki pregled, vol. XLIV (2010), no. 3, str. 369-370
  33. ^ Green!eld, D. (1999). Psychological Characteristics of Compulsive Internet Use: A Preliminary Analysis. CyberPsychology and Behavior, 2 (5), 403-412.
  34. ^ Katz, J. & Rice, R. (2002). Social Consequences of Internet Use. Cambridge: Massachusetts Institute of Technology

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Branislav Filipović, Internet pornografija i politika seksualnog identiteta, Sociološki pregled, vol. XLIV (2010), no. 3, str. 361–392.
  • Akdeniz, Y. (2008). Internet Child Pornographyand the LawNational and International Responses, Ashgate Publishing Limited:Hampshire. Child Pornography and Paedophilia: Report Made by the PermanentSubcommitteeon Investigations, US Senate, 99th Cong. 2d Sess. 10–12 (1986)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Pornografija na internetu na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порнографија_на_интернету&oldid=26978360”