Портал:Fizika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
uredi  

Fizika

Samo je fizika nauka, sve ostalo je sakupljanje markica

— Ernest Raderford


Fizika (grčki: φύσις, phusis: priroda) je osnovna fundamentalna prirodna nauka koja proučava osnovna ili suštinska svojstva prirodnih pojava i tela. Fizičari proučavaju osnovna svojstva, strukturu i kretanje materije u prostoru i vremenu. Fizičke teorije se najčešće izražavaju kao matematičke relacije. Najutemeljenije pojave se nazivaju fizičkim zakonima ili zakonima fizike, međutim, i oni su kao i sve druge naučne teorije, podložni promenama. Pri tome, novi fizički zakoni obično ne isključuju stare, nego samo ograničavaju domen njihovog važenja. Fizika je usko povezana sa drugim prirodnim naukama, kao i matematikom (zbog matematičkog opisivanja prirode), posebno hemijom, koja se umnogome bazira na fizici, pogotovo na kvantnoj mehanici, termodinamici i elektromagnetizmu.

uredi  

Članak meseca

Umetnički prikaz kvazara GB1508
Umetnički prikaz kvazara GB1508

Kvazar (skraćenica od „Kvazi-stelarni radio izvori“ ili na engleskom jeziku QUASi-stellAR radio source) je kosmološki izvor elektromagnetnog zračenja, uključujući i svetlosno, koje pokazuje veoma veliki crveni pomak. Među naučnicima vlada opšta saglasnost da je veliki crveni pomak kvazara rezultat Hablovog zakona. Iz toga sledi da su kvazari i veoma udaljeni od nas. Da bi ih uopšte mogli opaziti na tolikoj udaljenosti, energija zračenja kvazara morala bi da bude daleko veća od energije zračenja skoro svakog od poznatih kosmičkih objekata, sa izuzetkom relativno kratko živećih supernova i eksplozija gama zračenja. Oni bi u stvari trebalo da zrače energiju koja je jednaka zračenju koje izrače zajedno stotinu običnih galaksija.

Na optičkim teleskopima, kvazari izgledaju kao usamljene svetlosne tačke ili zvezde slabašnog sjaja, odakle i potiče njihov pridev kvazistelarni (kvazizvezdani).

Neki od kvazara pokazuju nagle promene u luminoznosti, iz čega se može zaključiti da su oni i veoma mali (jedan objekt ne može da se menja brže od vremena koje je potrebno svetlosti da pređe sa jednog njegovog kraja na drugi). Najveći do sada poznati crveni pomak nekog kvazara iznosi 6,4.

Snaga kvazara smatra se da potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe, koje se nalaze u jezgrima udaljenih galaksija, čineći kvazare tako luminoznom verzijom jedne opštije klase objekata pod nazivom aktivne galaksije. Inače, ni jedan drugi trenutno poznati mehanizam ne bi mogao da objasni toliko veliku snagu i brzu promenljivost zračenja kvazara.

Saznanja o kvazarima ubrzano napreduju. Ali sve do 1990. nije bilo jasne saglasnosti oko njihovog porekla i prirode.

Ostali izabrani članci

uredi  

Izabrana slika


Inkadescentne iskre nastale od metala koji gori daju svetlosti koju emituje Bunzenova lampa boje koje variraju od narandžaste do crvene. Ova promena zavisi od njihove temperature pošto se one hlade u vazduhu. Sam plamen iz lampe je luminiscentnostluminiscentan pošto njegova plava boja potiče od raznih energetskih prelaza energije u atomima i molekulima.
Inkadescentne iskre nastale od metala koji gori daju svetlosti koju emituje Bunzenova lampa boje koje variraju od narandžaste do crvene. Ova promena zavisi od njihove temperature pošto se one hlade u vazduhu. Sam plamen iz lampe je luminiscentnostluminiscentan pošto njegova plava boja potiče od raznih energetskih prelaza energije u atomima i molekulima.


Inkadescentne iskre nastale od metala koji gori daju svetlosti koju emituje Bunzenova lampa boje koje variraju od narandžaste do crvene. Ova promena zavisi od njihove temperature pošto se one hlade u vazduhu. Sam plamen iz lampe je luminiscentan pošto njegova plava boja potiče od raznih energetskih prelaza u atomima i molekulima.
uredi  

Biografija

Blez Paskal
Blez Paskal

Blez Paskal (franc. Blaise Pascal), poznati francuski matematičar rođen je 19. juna 1623. godine u Klermonu, Francuska. Paskal je odmalena pokazivao interesovanje za nauku pa je već sa 18 godina konstruisao prvu matematičku mašinu, mehanički sabirač kako bi pomogao svom ocu u poslovanju. 1650. godine napušta svet nauke i okreće se religiji, odnosno kako je on napisao „razmatranju veličine i misterije čoveka“. Blez Paskal je umro u Parizu 19. avgusta 1662. godine.

Ostale izabrane biografije

uredi  

Potrebno uraditi

Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala fizike, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti fizike nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.

Potrebno napraviti:

Primenjena fizika - Kvantna teorija polja - Zrak - Navje-Stoksove jednačine - Feliks Savar - Jozef Štefan - Džejms van Alen

Potrebno proširiti:
Katoda - Katodni zraci - Orbita - Teorijska fizika

uredi  

Poznati fizičari

uredi  

Najnovije vesti

dodaj

uredi  

Oblasti fizike

uredi  

Da li ste znali...

uredi  

Kategorije fizike

uredi  

Dodatne informacije

Dodatne informacije

Praveći klice iz oblasti fizike bilo bi poželjno da koristite šablon {{клица-физика}}. Klice iz oblasti fizike možete naći u kategoriji : Klice fizika.
uredi  

Ostali portali
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Портал:Физика&oldid=22239288”