Последњи континент

Poslednji kontinent
korice knjige
Nastanak
Orig. naslov	The Last Continent
Autor	Teri Pračet
Dizajner korica	Džoš Kirbi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski jezik (original)
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	fantastika, komedija
Lokalizacija	Disksvet
Izdavanje
Datum	1998.
Prevod
Prevodilac	Nevena Andrić
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-521-0562-5

Poslednji kontinent (engl. The Last Continent) izdat 1998. je dvadeset i drugi roman Terija Pračeta o Disksvetu.

Radnja

Čarobnjak Rinsvind je sticajem okolnosti dospeo na tajanstveni kontinent XXXX, obeležen tako jer je potpuno nepoznat ostatku Disksveta, gde se čak ozbiljno i sumnja da uopšte postoji. On je tamo dobio zadatak od Tvorca i njegovog pomoćnika, koji se najčešće pojavljuje u vidu kengura, da spasi ovaj kontinent od propasti koju su prouzrokovale njegove kolege čarobnjaci sa Nevidljivog univerziteta. Naime, na tom univerzitetu se pojavio problem; bibliotekar, koji je inače u jednoj od prethodnih epizoda poprimio oblik orangutana, počeo je iz nepoznatih razloga da nasumično i učestalo menja oblike u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi. Kolege čarobnjaci, na čelu sa arhirektorom, pronašle su rešenje da bace čini na njega, ali da bi čini delovale, bilo je neophodno da pomenu i njegovo ime, koje su tokom godina zaboravili. Onda su shvatili da njegovo ime sigurno mora da zna Rinsvind, jer je ranije bio njegov pomoćnik. Pošto su znali da je on na nepoznatom kontinentu (oni su ga tamo i preneli uz pomoć magije), odlučili su da ga pronađu. Pošto im geografija nije bila jača strana, krenuli su da zatraže pomoć od profesora tog predmeta, ali su u njegovom kabinetu, umesto njega, pronašli prolaz u drugu dimenziju. Ispostavilo se da taj prolaz vodi na ostrvo blizu nepoznatog kontinenta, ali hiljadama godina u prošlost. Nevolja je nastala kada je gospođa Vitlou, domaćica univerziteta, slučajno zatvorila prolaz kada je pristigla na ostrvo kako bi čarobnjacima donela neko osveženje...

Kritike i primedbe

Izdavačka kuća „Laguna“ prenosi veoma pozitivne kritike koje su objavili „Sunday Telegraph“, „The Times“ i „Isaac Asimov's Science Fiction Magazine“. U sve tri kritike pohvaljena je duhovitost pisca, a Čarls Spenser ga je uporedio sa Tolkinom i Tomom Šarpom. Na sajtu The L-Space Web vrlo je detaljno data analiza dela. Između ostalog, autori sajta tvrde da je Pračet, osim očiglednih asocijacija na Australiju (pominjujući nacionalno jelo Aboridžina ili njihovu umetnost, na pr.), pravio aluzije i na druga dela. Na primer, u jednom trenutku je pomenuo kako Heksa, veštačku inteligenciju koju su izumeli čarobnjaci, pokušavaju da nauče da peva „Lydia the Tattooed Lady“ (u prevodu: „Lidija, tetovirana dama“), što je inače jedna od najpoznatijih pesama komičara Gruča Marksa, koji ju je izveo 1939. u filmu „At the Circus“ (u prevodu: „U cirkusu“). Autori ovog sajta su to uporedili sa sličnom situacijom, kada je Hal, kompjuter iz filma „2001: Odiseja u svemiru“, vrativši se u svoje „detinjstvo“, pevao pesmu „Daisy“ za astronauta Bonmana. Postoji i scena sa ludom vožnjom koja neodoljivo podseća na scenu iz filma o Pobesnelom Maksu („Mad Max 2: The Road Warrior“), tim pre što se i junak u toj sceni predstavlja kao „pobesneli“. Pravio je aluziju i na Karla Marksa i njegov „Kapital“, ali i na druga dela i filmove. Pračet se takođe bavio i fenomenom putovanja kroz vreme, ali i paradoksima koje bi takvo putovanje moglo da izazove.