Последњи танго у Паризу
| Poslednji tango u Parizu | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Režija | Bernardo Bertoluči |
| Scenario | Priča: Bernardo Bertoluči Scenario Bernardo Bertoluči Franko Arkali Dodatni dijalog: Anjes Varda |
| Producent | Alberto Grimaldi |
| Glavne uloge | Marlon Brando Marija Šnajder Žan-Pjer Leo |
| Muzika | Gato Barbijeri |
| Producentska kuća | United Artists |
| Godina | 1973. |
| Trajanje | 136 minuta |
| Jezik | francuski engleski |
| Budžet | 1.250.000 dolara (procena) |
| IMDb veza | |
Poslednji tango u Parizu (ital. Ultimo tango a Parigi, franc. Le Dernier Tango à Paris) je italijansko-francuski film iz 1972. koji je režirao Bernardo Bertoluči.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Marlon Brando | Pol |
| Marija Šnajder | Džini |
| Žan-Pjer Leo | Tom |
| Katrin Alegre | Katrin |
| Masimo Điroti | Marsel |
Na snimanju[uredi | uredi izvor]
Kao i kod ostalih filmova koje je snimio u to vreme, Brando nije želeo da pamti tekst. Bertoluči mu je učinio ustupak, te njegove rečenice zapisivao na cedulje i uklapao ih u enterijer.[1] Kamerman je naravno, imao zadatak da pazi da neka od njih ne upadne u kadar. Međutim, kada je u sceni bdenja zatražio da neke rečenice napiše na telu svoje mrtve supruge, reditelj je odlučno odbio.[2]
Marija Šnajder je rekla da je Bertoluči izuzetno lukav i čovek širokih shvatanja. Rekla je da su na snimanju svi bili veoma bliski, jer ih je on terao da jedno drugom pričaju najmračnije detalje iz svoje prošlosti. Šnajderova je priznala da je spavala sa pedesetak muškaraca i dvadesetak žena, da je bila zavisnik od heroina, kokaina i marihuane.[3] Kasnije je demantovala Bertolučija, koji je izjavio da je Brando prema njoj gajio veoma očinska osećanja.[1] Izjavila je da je tačno da joj je Marlon bio figura patrona, ali to nije bio odnos roditelja prema detetu.[2] Dodala je još i sledeće:
| „ | Trebalo je da pozovem svog menadžera i advokata na set, jer ne možete prisiliti nekoga da radi nešto što nije u scenariju. Međutim, tada to nisam znala. Marlon mi je rekao: Marija, ne brini, to je samo film! Iako je to što je radio bila samo gluma, u toj sceni sam istinski plakala. Osećala sam se tako poniženo, i da budem iskrena, pomalo silovano od strane obojice – i Branda i Bertolučija. Na kraju, Marlon me nije čak ni pozvao da me uteši ili da mi se izvini. Srećom, imali smo još samo jedno takvo snimanje.[4] | ” |
Rekla je još da je to jedina stvar u njenom životu koju nije trebalo da uradi,[5] koja joj je tada uništila život.[6] Bertoluči je 2011. godine priznao da je ona bila previše mlada da razume šta se radi, i da joj je ovim filmom ukrao mladost.[7] Kao i Šnajderova, i Brando se osećao potpuno silovanim.[5] Obećao je Bernardu da više nikada neće snimiti film poput ovog[2] i nisu govorili petnaest godina.[8] Bertoluči se pokajao što je snimao Brandove genitalije. Rekao je da se toliko identifikovao sa njim, da bi prikazivanje Brandovog polnog organa, bilo kao prikazivanje njegovog samog.[2] Zbog toga je tu scenu izbrisao, tačnije, ostavio za sebe.
Prijem i kritike[uredi | uredi izvor]
Originalna verzija filma je izazvala mnogo bure zbog nekih erotskih scena. Zbog toga je film zabranjivan u mnogim zemljama a negde su bile izbacivane žešće scene“ tako da je bilo više verzija u opticaju ("mekše i tvrđe").
- U vreme kada se prvi put kod nas prikazivao film bio je zabranjen za maloletne a da deca ne bi gledala film projekcije su išle od 23:00 sati i kasnije.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Self-Portrait of an Angel and Monster - TIME”. Arhivirano iz originala 25. 08. 2013. g. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ a b v g Michener, Charles. Newsweek. "Tango: The Hottest Movie." 12. februar 1973..
- ^ Klemesrud, Judy. "Maria Says her 'Tango' is Not." The New York Times. 4. februar 1973.. str. 117.
- ^ „I felt raped by Brando | Mail Online”. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ a b „Downhill ride for Maria after her tango with Brando - Film - Entertainment”. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ „Xan Brooks talks to Bernardo Bertolucci | Film | guardian.co.uk”. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ „GreenCine Daily: INTERVIEW: Bernardo Bertolucci”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2011. g. Pristupljeno 28. 8. 2011.
- ^ „Brad Balfour: Legendary Oscar-Winner Bernardo Bertolucci's Career Celebrated at MoMA”. Pristupljeno 28. 8. 2011.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Poslednji tango u Parizu na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
