Posmatračka astronomija

Mlečni put

Posmatračka astronomija je grana astronomije a bazira se na snimanju, merenju i obradi podataka. Oslanja se na fizičke modele. U posmatračkoj astronomiji koriste se teleskopi i ostali astronomski aparati.

U posmatračkoj astronomiji ne postoje direktni eksperimenti zbog veličine svemira. Za donošenje zaključaka koriste se posmatrački rezultati, zatim se plotuju grafici i donose zaključci. Zaključci o nekim objektima, na primer promenljivim zvezdama mogu poslužiti za donošenje zaključaka o nekim daljim objektima, na primer dalekim galaksijama.

Prvi koji je okrenuo teleskop ka nebu bio je Galileo Galilej. Od tada, posmatračka astronomija je zaživela i napredovala.

Podela

Posmatračka astronomija se deli po tome koji deo smektra se posmatra:

• Vidljiva svetlost-koriste se optički komponenti (ogledala ili sočiva) za posmatranje talasnih dužina od 400 do 700 nm.
• Infracrvena svetlost-detektuje se i analizira infracrveno zračenje talasne dužine od oko 1 μm. Najčešće se za opremu koristi teleskop reflektor koji je osetljiv u infracrvenom delu spektra. Ovakvi teleskopi najčešće se šalju van atmosfere, jer se tako eliminiše termalni šum i ostali.
• Radio astronomija-detektuju se talasne dužine od 1 mm do 1 dm. Kao oprema koriste se veoma osetljive antene i radio teleskopi.
• X zračenje, gama zračenje i ultraljubičasto zračenje (zračenje visokih energija) kao i proučavanje kosmičkog zračenja i neutrina.

Odlike

interferometar ALMA

Optički i radio teleskopi mogu biti postavljeni na Zemlji, jer atmosfera ne kvari mnogo sliku na ovim talasnim dužinama. Najčešće se nalaze na velikim nadmorsim visinama da bi se umanjio uticaj atmosfere. Infracrveni teleskopi nalaze se izvan atmosfere kao i gama, H i ultraljubičasti.

Teleskopi koji detektuju vidljivu svetlost koristili su se od davnina, a najbolje ih je koristiti na velikim nadmorskim visinama gde je uticaj atmosfere manji jer je tu ona ređa. Takođe treba odratiti pažnju na luminoznost Meseca. Tamni objekti kao što su galaksije i magline verovatno se neće videti ako je Mesec pun i previše svetao. Veštačka svetlost u gradovima takođe ometa posmatranja.

Oprema

Otkrivanjem radio talasa, radio astronomija počela je da se izdvaja kao posebna grana astronomije. Veće talasne dužine zahtevaju veće antene i ogledala da bi rezolucija slike bila dobra, što je dovelo do razvijanja interferometra. Kasnije, interferometri su bežično povezani i nastala je dugobazična interferometrija Sa otkrivanjem infracrvenih talasa došlo je i do otkrivanja kosmičkog pozadinskog zračenja pa su opservatorije slane u svemir kako bi se proučavala ova grana astronomije. Instrumenti su se rapidno razvijali u poslednjih 100 godina. Optički teleskopi postajali su veći da bi se umanjio uticaj atmosfere. Novi teleskopi slani su u svemir a počele su da se snimaju i druge talasne dužine kao i kosmički zraci. Počela je da se razmatra mogućnost postojanja planeta sličnih Zemlji pa su pravljeni novi instrumenti kako bi se ovo potvrdilo. dugobazična interferometrija počela je da se koristi i za druge talasne dužine osim radio, pa su dobijene dobre rezolucije slika.

Osim teleskopa koriste se i drugi instrumenti.

Za izučavanje neutrina koriste se specijalni detektori. Grade se u velikim razmerama i ispod Zemlje kako bi se detektori izolovali od ostalih čestica. Detektori gravitacionih talasa dizajnirani su da snime događaje kao što su sudari masivnih objekata (na primer neutronske zvezde). Robotizovane letelice poboljšane su i krenule u potragu za drugim solarnim sistemima. Instrumenti za meteorologiju takođe su poboljšani.

Reference

• Galerija 1 sa eso.org
• Galerija 2 sa eso.org
• Posmatračka astronomija-dugobazigna interferometrija na nasa.gov